Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

22. фебруар 2019. године
СТАНОЈЕ ГЛИШИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 1246/10 од 10.новембра 2017. године због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи из члана 259, став 2. у вези са чланом 251, став 1. КЗ окр. Станоје Глишић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године. Оштећени су упућени да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку.

Окривљени Станоје Глишић је оглашен кривим што је 21. маја 2007. године, у просторијама Специјалне болнице за пластичну и реконструктивну хирургију „Клиника Перфекта“, у Београду, у својству лекара анестезиолога, при пружању лекарске помоћи – операције катаракте на левом оку, очигледно несавесно поступао са аспекта добре медицинске праксе, лекарске етике и правила медицинске струке и науке и тиме проузроковао погоршање здравственог стања парцијента трогодишњег детета, оштећене Ање Граховац, услед чега је 4. јуна 2007. године наступила смрт оштећене, на тај начин што је, када је дошло до успоравања рада срца, слабљења и губитка пулса на периферији и лице пацијента променило боју и усне постале плавичасте и након што је дошло до промене притиска на балону за вентилацију, услед сметњи проходности тубуса, што је утицалао на смањени проток кисеоника, а на плућима су се чули тонови који су указивали на присуство секрета, прекинуо операцију у 9,05 часова, али и поред тога што је успорен рад срца (брадикардија) трајао до 9,20 часова, уместо одмах, у тренутку прекида операцију тубус променио тек након 20 минута, за које време пацијент није имао довољно ваздуха и није дао атропин сулфат на начин који би у краћем временском периоду од периода који може нашкодити пацијенту успоставио нормалан срчани рад, па је тако у току операције дошло до поремећаја снабдевања мозга пацијента са кисеоником и тако што, иако је опште стање пацијента бивало све теже није хитно приступио интензивном лечењу и упућивању оштећене у здравствену установу у којој би јој могла бити указана комплетна медицинска помоћ, а знао је да у оквиру Специјалне болнице „Перфекта“ таква комплетна медицинска помоћ не може бити пружена, а посебно што је дете заузимала децебрициони положај и имало децебриционе покрете који су већ тада указивали на тешко оштећење мозга и на примену комплетне антиедиматозне терапије и механичке потпоре респиратором, при чему је на клиници „Перфекта“ дете имало механичку потпору кроз мануелну вентилацију плућа што је захтевало да се све време буде уз пацијента и спречавало вршење других радњи неопходних за пружање помоћи, али и поред свега тога дете се тек након протека више од 4 сата од времена завршетка офтамолошке интервенције са „Клинике Перфекта“ пребацује на Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, па је тек у 14,00 часова дете без свести примљено на Институт, те му је тек тада обезбеђена механичка вентилаторна потпора као и неуролошки преглед, ЕЕГ, ординирана је комплетна антидедематиозона терапија због присуства едема мозга и све друге неопходне мере да би се помогло пацијенту у наведеном стању, те је тако услед наведеног, као последица оштећења можданог ткива које је изазвано хипоксијом до које је дошло током хирушке интервенције у специјалној болници „Клиника Перфекта“ дошло до вишеструке дисфункције органа, након чега је наступила смрт.

Такође, првостепеном пресудом окр. Дејан Милутиновић, Божидар Илић и Милан Васиљевић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259, став 2. у вези са члном 251. КЗ (од чега окр Васиљевић помагањем). Оштећени су упућени да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Дејану Милутиновићу, Божидару Илићу и Милану Васиљевићу је стављено на терет да су 21. маја 2007. године, у просторијама Специјалне болнице за пластичну и реструктивну хирургију „Клиника Перфекта“, у Београду, и то окр. Илић у својству шефа операционог тима и лекара офтамолога у специјалистичкој ординацији офтамологије „Илић“ која је 15. септембра 2003. године закључила уговор о пословној сарадњи са „Клиником Перфекта“, окр. Милутиновић у својству лекара и власника Специјалне болнице за пластичну и реструктивну хирургију „Клиника Перфекта“, при пружању лекарске помоћи – операције катаракте на левом оку, применили очигледно неподобно средство и очигледно неподобан начин лечења и уопште несавесно поступали, са аспекта добре медицинске праксе, лекарске етике и правила медицинске струке и науке и тиме проузроковали погоршање здравственог стања пацијента трогодишњег детета оштећене Ање Граховац, услед чега је 4. јуна 2007. године наступила смрт оштећене, у чему им је помогао окр. Милан Васиљевић који је неутврђеног дана крајем маја 2007. године, а након извршене операције, на позив окр. Милутиновића, направио лажне јавне исправе у намери да се такве исправе употребе као праве, тако што је сачинио записник о наводно извршеној контроли и исправности апарата за анестезију дана 4. маја 2007. године, иако није имао овлашћење за сервисирање и контролу наведеног дана није извршио. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. Станоје Глишић и његови браниоци. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 29. јануара 2019. године пресуду Кж1 970/18 којом је потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу и укинуо првостепену пресуду у осуђујућем делу, те у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, у делу у којем је првостепена пресуда потврђена, првостепени суд је извео правилан закључак да нема довољно доказа којима би се несумњиво  могло утврдити да су окр. Милутиновић, Илић  и Васиљевић извршили по једно кривично дело тешко дело против здравља људи, од чега окр. Васиљевић помагањем, све на начин како је то тужилаштво окривљенима ставило на терет, због чега је првостепени суд правилно ове окривљене ослободио од оптужбе. Наиме, правилно је првостепени суд нашао да окр. Милутиновић није учествовао на самој операцији, те да тиме није ни пружао лекарску помоћ малолетној покојној Ањи Граховац, као и да лекар и сувласник предметне клинике не може одговарати за кривично дело тешко дело против здравља људи јер је законом јасно предвиђено ко може одговарати за ово дело, прецизније може одговарати лице за које се утврди да је применило очигледно неподобно средство и очигледно неподобан начин лечења и да је уопште очигледно несавесно поступало при пружању лекарске помоћи, што у конкретном случају није доказаано, јер пре свега није доказано да је окр. Милутиновић критичног дана учествовао у операцији, те да је било којом својом радњом пружао лекарску помоћ малолетној оштећеној, с обзиром на то да иста нити тог дана, нити било кад раније, није била његов пацијент. Такође, првостепени суд изводи правилан закључак и у погледу непостојања доказа за оптужбу против окр. Илића налазећи да ни он није предметног дана пружао лекарску помоћ односно вршио офтамолошку операцију нити да је асистирао при извођењу исте због чега исти не може бити одговоран за погоршано здравствено стање нити смрт малолетне Ање Граховац. Ни опис нечињења окр. Милутиновића и Илића – да нису реаговали и упутили дете одмах на Институт, по правилном закључку првостепеног суда, не може им се ставити на терет, с обзиром на то да окр. Милутиновић није ни учествовао на предметној операцији, а да окр. Илић као офтамолог не може да се меша у посао анестезиолога јер то није његова специјалност. Даље, правилно првостепени суд налази да окр. Васиљевић не може одговарати за помагање у извршењу кривичног дела које није доказано. Такође, правилно је закључио првостепени суд да нема доказа ни за то да је окр. Васиљевић помагао у извршењу кривичног дела окр. Глишићу налазећи да у том делу Тужилаштво уопште не даје опис радњи окривљених, те нема доказа да је било обећања окр. Васиљевића окр. Глишићу да ће прикрити кривично дело.

У делу у коме је првостепена пресуда укинута Апелациони суд налази да у том делу првостепена пресуда садржи битне повреде одредба кривичног поступка с обзиром на то да су разлози који су дати у истој нејасни и међусобно противречни, те да нису утврђене одлучне чињенице од којих зависи правна квалификација кривичног дела. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале су неутврђене и недовољно разјашњење тако да је пресуда заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега се за сада не могу прихватити ни чињенични нити правни закључци првостепеног суда, тако да је укидање првостепене пресуде у осуђујућем делу било нужно. Простепеном суду је наложено да у поновном поступку отклони битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано, након чега ће бити у могућнсоти да правилно и у потпуности утврди чињенично стање, па ће првенствено на јасан и поуздан начин утврдити узрочно-последичну везу између радњи окр. Глишића и наступеле последице, при чему ће дати јасне и аргументоване разлоге по питању „очигледно несавесног поступања“ од стране овог окривљеног критичном приликом, те ће након свестране анализе свих изведених доказа донети правилну и на закону засновану одлуку.


 

22. фебруар 2019. године
ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр.  256/17 од 20. априла 2018. године због извршења кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. КЗ окр. Зоран Стевановић и Владан Баштовановић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци, док су окр. Драган Максимовић и Дарко Мијаиловић осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године и 6 месеци. Такође окривљени су обавезани да оштећеном Д.Ј. солидарно, на име имовинско – правног захтева исплате износ од 14.100,оо евра, 8.000,оо ЦХФ, 220,оо долара и 80.000,оо динара, док је оштећени за преостали износ имовинско - правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Зоран Стевановић, Владан Баштовановић, Драган Максимовић и Дарко Мијаиловић су оглашени кривим што су 31. јануара 2004. године, у Београду, по претходном договору, употребом силе над оштећеним Д.Ј, од истог одузели новац у износу од 14.100,оо евра, 8.000,оо ЦХФ, 220,оо долара и 80.000,оо динара, као и лична документа, у намери да тиме прибаве себи противправну имовинску корист, на тај начин што је окр. Максимовић који је познавао оштећеног с обзиром на то да је његов отац пословно сарађивао са оштећеним, указао окр. Мијаиловићу који је указао окр. Алексићу (према коме је поступак раздвојен) где оштећени станује, да се бави трговином фотоматеријала и да у свом стану има већу количину новца који држи у торби, да је старији човек и да би у торби требало да буде око 25.000,оо евра, које податке о оштећеном је окр. Алексићу пренео окр. Стевановић и Баштовановић, па су окр. Стевановић,  Баштовановић и Алексић дошли возилом да стана оштећеног, паркирали возило у близини стана оштећеног, те је окр. Алексић остао у возилу и осматрао да неко не наиђе, док су окр. Стевановић и Баштовановић позвонили на улазна врата стана оштећеног рекавши му да су дошли по филмове, након чега је оштећени отворио врата, па га окр. Стевановић више пута дршком  од пиштоља ударио у пределу главе од којих удараца је оштећени пао на степениште код улазних врата, након чега му је пришао окр. Баштовановић, и у њега уперио пиштољ, за које време је окр. Стевановић ушао у дневну собу, узео торбу у којој се налазио новац у напред наведеном износу, након чега су побегли из куће и ушли у аутомобил у којим их је чекао окр. Алексић, потом се одвезли у стан окр. Стевановића у Лозници где су новац поделили, након чега се окр. Алексић нашао са окр. Мијаиловић и испричао му начин на који су узели новац од оштећеног и том приликом окр. Мијаиловићу предао износ од 2.000,оо евра од којих је 900,оо евра окр. Мијаиловић предао окр. Максимовићу, а 1.100,оо евра задржао за себе.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. Зоран Стевановић и његов бранилац, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 21. децембра 2018. године решење Кж1 879/18 којим је, због битне повреде одредаба кривичног поступка, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.


 

22. фебруар 2019. године
МИЛОМИР ПРОТИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 738/15 од 19. јуна 2018. године  због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела примање мита из члана 367, став 3. КЗ окр. Миломир Протић и Слободан Филиповић су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 годину. Оштећени је упућен да свој имовинско - правни захтев оствари у парничном поступку.

Окривљени су оглашени кривим што су 2. јула 2015. године, у просторијама МУП - а Републике Србије, Полицијска управа за град Београд, полицијска станица Стари Град, окр. Протић као службено лице, полицијски наредник распоређен у Одсеку за сузбијање малолетничке деликвенције, и окр. Филиповић као службено лице, полицијски наредник распоређен у Одсеку за сузбијање општег криминалитета у полицијској станици Стари Град, посредно захтевали и примили новац у износу од 900,оо евра и 5.000,оо евра од Ц.Н, да у окриву својих службених овлашћења не изврше службену радњу коју би морали извршити у вези са покретањем кривичног поступка у чему им је помогла окр. Ивана Ранђеловић Јовановић (која је правноснажно осуђена за ово кривично дело).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. Миломир Протић и његов бранилац, као и бранилац окр. Слободана Филиповића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 21. јануара 2019. године донео је пресуду Кж1 1171/18 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Миломира Протића и Слободана Филиповића за извршење кривичног дела примање мита из члана 367, став 3. КЗ осудио на казне затвора у трајању од по 2 године. У преосталом, непреиначеном делу, првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно узео у обзир све околности које су од утицаја да казна буде већа или мања па је у односу на окривљене од олакшавајућих околности ценио њихове породичне прилике и ранији живот, док на њиховој страни није нашао отежавајућих околности. Међутим, по оцени Апелационог суда, правилно утврђеним околностима на страни окривљених првостепени суд није дао адекватан значај због чега је Апелациони суд, имајући у виду тежину извршених кривичних дела, чињеницу да се ради о полицијским службеницима у чијој обавези је поштовање закона а који су у оквиру своје службе извршили кривично дело, те имајући у виду степен кривице окривљених, побуде из којих је дело учињено, јачину повреде заштићеног добра, те околности под којима је дело учињено, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији и окривљене осудио на казне затвора у трајању од по 2 године налазећи да ће се овако изреченим кривичним санкцијама довољно утицати на окривљене да убудуће не врше кривична дела и да ће имати утицај и на друге да не врше кривична дела, те ће добринети јачању морала и учвршћивању обавезе поштовања закона.  


 

1 фебруар 2019. године
ЗОРАН НАСКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 562/16 од 4. јуна 2018. године окр. Зоран Насковић је због извршења кривичног дела убиство у подстрекавањау из члана 113. КЗ, те кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213, став 2. КЗ и кривичног дела недовзољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних направа из члана 348, тав 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и на јединствену новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те је од окривљеног одузет пиштољ са мецима.

Окривљени Зоран Насковић је оглашен кривим што је у периоду од 20. маја до 27. јуна 2016. године, у Београду, подстрекавао С.Ђ. на извршење кривичног дела убиство, које дело није ни покушано јер код њега није створио одлуку – намеру да дело изврши, тако што је у више наврата, у непосредном разговору, наговорао С.Ђ. да лиши живота Ж.Ч. ватреним оружјем које ће набавити окривљени, из возила у покрету, пуцајући му у главу и груди за шта ће му платити 500,оо евра, а затим је променио план тако што ће Ђ. позвати на превару оштећеног да дође кући код њега и донесе му новац на зајам, где би га окривљени и Ђ. везали и лишили га живота, одузели му новац, и украденим возилом његово тело одвезли и закопали, па је окривљени претходно у циљу реализације тог плана у ноћи између 19. и 20. јуна 2016. године, у Београду обио путничко моторно возило и исто користио без пристанка власника, тако што је одвијачем поломио уложак браве врата возила, ушао у возило, поломио браву волана у који је завукао одвијач, стартовао га и одвезао у близини своје куће, одакле га је 26. јуна 2016. године по његовом налогу С.Ђ. превезао и паркирао на улици у близини куће окривљеног, а такође у истом циљу неовлашћено набавио и држао у својој кући пиштољ са мецима, након чега је 27. јуна 2016. године позвао Ђ. да дође код њега ради реализације плана, а када је исти дошао интервенисала је полиција и окривљеног лишила слободе.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. децембра 2018. године донео је пресуду Кж1 959/18 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривчној санкцији – јединственој новчаној казни, и окр. Зорану Насковићу за кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213, став 2. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних направа из члана 348, став 1. КЗ, изрекао јединствену новчану казну у износу од 120.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном делу  првостепена пресуда је потвврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно ценио од олакшавајућих околности на страни окривљеног његове породичне прилике и да оштећени нису истакли имовиснко-правни захтев те да се оштећени Ж.Ћ. није придружио кривичном гоњењу против окривљеног, док је од отежавајућих околности ценио његов ранији живот, а такође је имао у виду да кривично дело убиство за које је у овом кривичном поступку оглашен кривим није покушано и да нису наступиле последице као и да је у овом случају предвиђена могућност блажег кажњавања. Стога је првостепени суд правилно закључио да у односу на кривично дело убиство подстрекавањем има места примени института ублажавање казне, те је правилно поступио када му је за ово кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 4 године, док му је за преостала два кривична дела утврдио казну затвора у трајању од по 8 месеци, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година. По оцени Апелационог суда казна затвора у наведеном трајању је сразмерна тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног и иста је нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања.

Међутим, Апелациони суд налази да се основано жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду побија првостепена пресуда у делу који се односи на јединствену новчану казну имајући у виду да је првостепени суд окривљеном изрекао јединствену новчану казну у иносу од 100.000,оо динара, дакле испод збира појединачно новчану утврђених казни од по 60.000,оо динара које су окривљеном уз казне затвора утврђене као споредне казне за кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних направа. Из наведених разлога, Апелациони суд је у том делу првостепену пресуду преиначио и изрекао јединствену новчану казну у износу од 120.000,оо динара.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)