Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

15. мај 2019. године
БРАНКО ТОМИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. По3 бр. 2/19 од 27. фебруара 2019. године окр. Бранку Томићу је због извршења, у стицају, кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138, став 3. КЗ и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138, став 1. КЗ изречена условна осуда којом му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од 8 месеци са роком проверавања од 3 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: мобилног телефона са припадајућом картицом и рачунарског кућишта. Оштећене су ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућене на парницу.

Окривљени Бранко Томић је оглашен кривим што је у временском периоду између 21. и 26. децембра 2018. године, у Мајданпеку, угрозио сигурност лица које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља и то оштећене новинарке Татјане Војстеховски Стеванов, као и сигурност њене кћерке, претњом да ће напасти на живот и тело оштећених, као и на живот и тело блиског лица оштећених, на тај начин што је 25. децембра 2018. године на интернет друштвеној мрежи „Twitter“ са свог налога послао поруку на налог оштећене Татјане Војтеховски Стеванов претеће садржине, те што је 26. децембра 2018. године, у току емитовања емисије „Живот прича“ на телевизији „Прва“ током које емисије оштећена Татјана Војтеховски Стеванов комуницира са гледаоцима емисије путем друштвене мреже „Twitter“ са свог налога послао поруку на налог ове оштећене претећи да ће напасти на живот и тело ње и њене кћерке, које претеће поруке су оштећене прочитале, и услед којих претњи се осећају угроженим, за свој живот и тело.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. маја 2019. године донео је пресуду Кж1 По3 6/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Бранка Томића због извршења,  у стицају, кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138, став 3. КЗ и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138, став 1. КЗ осудио на јединствену казну кућног  затвора уз примену електронског надзора у трајању од 8 месеци.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљеног утврдио да је исти признао извршење кривичног дела, те исказао искрено кајање, као и његов ранији живот. Међутим, према оцени Апелационог суда првостепени суд је утврђеним олакшавајућим околностима на страни окривљеног дао превелики значај, у односу на степен кривице учиниоца, јачину угрожавања и повреду заштићеног добра, као и околности под којима је дело учињено, на шта се основано указује изјављеном жалбом Вишег јавног тужиоца, па је стога Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у том делу и окривљеног осудио на јединствену казну кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 8 месеци налазећи да је оваква казна адекватна и нужна за постизање сврхе кажњавања.


 

15. мај 2019. године
ДРАГАН СУПУРОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 6/10 од 13. априла 2016. године окр. Драган Супуровић и С.П. су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело убиство из члана 47, став 2, тачка 3. КЗ. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржаног претреса, дана 6. септембра 2018. године донео пресуду Кж1 215/18 којом је преиначио првостепену пресуду у делу који се односи на окр. Драгана Супуровића и исти окривљени је због извршења кривичног дела убиство из члана 47, став 2, тачка 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену, док је о делу првостепене пресуде који се односи на окр. С.П. поступак правноснажно окончан ранијом другостепеном пресудом овог суда).

По налажењу Апелационог суда доказано је да је окр. Супуровић пуцао и са четири пројектила погодио у тело пок. И. П, који је том приликом лишен живота, а доведен је у опасност живот више лица који су седели за столом као гости у кафићу.

Приликом одлучивања о кривичној санкцији Апелациони суд је имао у виду друштвену опасност извршеног кривичног дела и степен одговорности окривљеног. Ценећи остале околности, као отежавајућу околност је имао у виду његов ранији живот, док није нашао постојање олакшавајућих околности, па га је осудио на казну затвора у трајању од 13 година, пошто сматра да је оваква казна сразмерна тежини учињеног кривичног дела и кривичној одговорности окривљеног, као и да је довољна и нужна како би се на окривљеног у довољној мери утицало да у будућности не врши оваква и слична кривична дела, а и ради постизања генералне превенције.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљеног. 

ТРЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је одлучујући у трећем степену 10. априла 2019. године донео пресуду Кж3 32/18 којом је преиначио другостепену пресуду и окр. Драгана Супуровића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело убиство из члана 47, став 2, тачка 3. КЗ РС. Оштећена је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду је окр. Драгану Супуровићу стављено на терет да је 22. септембра 1994. године, у башти кафића у Београду, лишио живота И.П. и при томе је довео у опасност животе више лица, јер је након уласка у кафић пришао столу за којим је седео И.П, на удаљености већој од једног метра и из пиштоља испалио више хитаца у правцу И.П. и погодио га у тело, којом приликом су му нанете повреде од којих је код И.П. наступила смрт, а испаљеним хицима погођени су и гости кафића оштећени А.М. и М.Н и задобили лаке телесне повреде, те су тиме њихови живот, као и животи Б.Д. и Д.М, који су седели поред И.П. доведени у опасност.

По налажењу већа Апелационог суда које је одлучивало у трећем степену, а како је то правилно нашао и другостепени суд, у овом поступку је спорна чињеница да ли је окривљени пуцао из пиштоља у покојног, при чему, ова спорна чињеница није могла бити утврђена из материјалних доказа нити из налаза и мишљења вештака медицинске струке и балистичара. Наиме, како су то правилно закључили и првостепени и другостепени суд из исказа сведока није било могуће утврдити ко је пуцао на покојног с обзиром на то да су ови сведоци током поступка, у погледу ове чињенице износили само своје утиске и претпоставке, а током поступка није изведен ни један материјални доказ који би поткрепио наводе јавног тужиоца да је окривљени критичном приликом код себе имао пиштољ, нити да је из истог испалио више хитаца у правцу И.П. Имајући у виду да суд пресуду може засновати само на чињеницама у чију извесност је уверен, а да у конкретном случају изведеним доказима није доказано да је окривљени извршио кривично дело убиство, Апелациони суд је као суд трећег степена уважавањем жалбе окривљених преиначио другостепену пресуду и окривљеног ослободио од оптужбе, налазећи да окривљени није извршио ово кривично дело.


 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)