Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

26. јул 2019. године
НИКОЛА ЦВЕТКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. 527/16 од  26.фебруара 2019. године окр. Никола Цветковић је због извршења кривичног дела тешко  дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 2, у вези са чланом 289, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Никола Цветковић је оглашен кривим што је 14. септембра 2015. године, у Београду, на деоници пута између насеља Ресник и  Бубањ потока, као учесник у саобраћају на путевима, управљао путничким возилом не придржавајући се саобраћајних прописа на путевима, и тиме угрозио јавни саобраћај и довео у опасност живот и тело људи на тај начин што је управљао возилом под дејством 1,22 промила алкохола у крви, услед чега није био способан за безбедну вожњу, па је, крећући се десном саобраћајном траком Кружног пута, из правца Ресника према Бубањ потоку, иза теретног возила које је вукло прикључно возило, започео претицање овог возила, прешао на леву саобраћајну траку, намењену за кретање возила из супротног смера, да би, након што је извршио претицање овог возила, наставио да се креће истом саобраћајном траком брзином не мањом од 70 км/час, покушавајући да претекне и то на делу где није дозвољено претицање, друго НН теретно возило које се кретало десном саобраћајном траком, на удаљености од око 30 метара испред теретног возила у ситуацији када је у сусрет возилу окривљеног из супротног смера долазило друго путничко возило, којим је управљао оштећени М.Т, а које се возило кретало својом десном саобраћјном траком, те је окривљени уместо да се возилом врати на своју десну саобраћајну траку, наставио да се креће непромењеним режимом левом саобраћајном траком, па је, када су ова два возила била на међусобној удаљености од око 41 метар окривљени у покушају да избегне контакт свог возила са другим путничким возилом предузео радњу скретања возила у лево, али и поред тога, предњим десним угаоним делом возила удара у предњи десни угаоно-бочни део другог путничког возила, при ком контакту је његово возило изашло са коловоза у своју леву страну и након превртања се зауставило ослоњено на кров, којом приликом је окривљени задобио лаке телесне повреде, док је друго путничко возило услед контакта инерцијалним неконтролисаним кретањем ударило задњим десним углом возила у бетонски зид, а затим задњим левим углом ударио у предњу десну угаону бочну страну тада већ заустављеног теретног возила којом приликом је оштећена Н.М, која се налазила на месту сувозача другог путничког возила задобила тешку телесну повреду, оштећени М.Т, лаку телесну повреду, а оштећена М.Г, која се налазила на задњем седишту путничког возила задобила смртну повреду од које је на лицу  места преминула.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 27. јуна 2019. године донео је пресуду Кж1 561/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Николу Цветковића због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 2. КЗ  у вези са чланом 289, став 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 3 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији,  првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио да се коректно држао пред судом, изразио искрено кајање због последица које су наступиле, чињеницу да је у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, да се у међувремену запослио и да није раније осуђиван као и његово држање након извршеног кривичног дела односно околност да је био у контакту са породицом оштећене преминуле М.Г. и Н.М, који према њему нису истакли имовинско-правни захтев, али је првостепени суд пропустио да да адекватан значај да чињеници да је у овој саобраћајној несрећи живот изгубило једно лице, док је једно лице задобило тешку телесну повреду а друго лаку телесну повреду. Апелациони суд налази да је првостепени суд дао пренаглашен значај утврђеним олакшавајућим околностима и из тог разлога погрешно закључио да окривљеном треба изрећи казну затвора у краћем трајању, због чега је првостепена пресуда у делу одлуке о казни преиначена налазећи да ће се оваквом врстом и висином кривичне санкције постићи сврха кажњавања. 

 
 
19. јул 2019. године
БРАНИСЛАВ УСКОКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Решењем Вишег суда у Београду Тои 1/16 од 20. децембра 2016. године усвојен је захтев Вишег јавног тужиоца у Београду и од окривљеног власника Бранислава Ускоковића трајно су одузета новчана средства у износу од 62.174,78 евра, а од трећих лица власника (кћерки и унука) трајно су одузета и то кућа у Петроградској улици у Београду, локал у Макензијевој улици у Београду, површине 87 м2, кућа у Тополској улици у Београду, стан у Булевару краља Александра у Београду, површине 88,77 м2, кућа – локал у Дарвиновој улици у Београду, површине 147,26 м2, стан у Кичевској улици у Београду, површине 75 м2. Управљање трајно одузетом имовином је поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Такође, првостепеним решењем одбијен је захтев Вишег јавног тужиоца у Београду да се од окривљеног власника Бранислава Ускоковића трајно одузме стан у Молеровој улици у Београду, површине 57 м2, новчана средства код Подгоричке банке у износу од 15.000,оо свра и 35.700,оо евра, те да се од трећих лица власника (супруге, кћерки, зетова и унука) трајно одузму новчана средства код „Подгоричке банке“ у износу од 16.555,62 евра, самостална занатска радња „Јупитер чисто“ у Каленићевој улици у Београду, удео у акционарском друштву „Наша слога“ у Ковину, кућа и три зграде у Булевару краља Александара у Београду, површине 4 ара и 83,30 м2, привредно друштво „Cotto-antico“ у Београду, кућа са локалом у улици Баје Секулића, корисне површине 524,64 м2, стан у улици Баба Вишњина у Београду, површине 131 м2, привредно друштво „Јупитер хигијена“ у Београду.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, осуђени Бранислав Ускоковић и његов бранилац, трећа лица и њихови пуномоћници.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног рочишта, 17. јуна 2019. године донео је решење Кж Тои 1/17 којим је преиначио првостепено решење и од окривљеног власника Бранислава Ускоковића трајно одузео и стан у Молеровој улици у Београду, површине 57 м2. У преосталом, непреиначеном, делу првостепено решење је потврђено.

По налажењу Апелационог суда основано се у жалби Вишег јавног тужиоца у Београду указује да је првостепени суд погрешио кад од осуђеног Бранислава Ускоковића није трајно одузео и стан у Молеровој улици површине 57 м2, јер и тај стан проистиче из средстава прибављених извршењем кривичног дела. Наиме, предметни стан је купљен 1997. године и није купљен из законитих прихода осуђеног и његове супруге имајући у виду да су у том периоду куповане и друге некретнине, те да је и одређене новчане износе осуђени поклонио својим кћеркама, из чега је овај суд извео закључак да је поменути стан набављен средствима који проистичу из извршења кривичног дела.

У делу у коме је потвђено првостепено решење да се одбије захтев Вишег јавног тужиоца из Београда за трајно одузимање имовине од осуђеног и трећих лица Апелациони суд је утврдио да је правилно првостепени суд нашао да Виши јавни тужилац у Београду није доказао да и та имовина потиче из незаконитих прихода.


 
 
19. јул 2019. године
ДРАГАН МИТИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у  Смедереву К бр. 27/18 од 18. октобра 2018. године одбијена је оптужба за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега према окр. Митићу да је дело извршио у продуженом трајању подстрекавањем, а према окр. Цветићу и Мраовићу да су дело извршили у саизвршилаштву) према окр. Драгану Митићу, Влдану Цветићу и Малиши Мраовићу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Смедереву.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 6. јуна 2019. године пресуду Кж1 65/19 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Драгана Митића, Владана Цветића и Малишу Мраовића ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Митића да је дело извршио у продуженом трајању подстрекавањем, а окр. Цветића и Мраовића да су дело извршили у саизвршилаштву).

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Смедереву окр. Драгану Митићу је стављено на терет да је у периоду од 8. септембра 2010. године до 14. децембра 2011. године у Смедереву, као одговорно лице – стварни власник предузећа „Агро форум“ д.о.о, подстрекавао окр. Владана Цветића и Малишу Мраовића да као овлашћена лица предузећа „Агро форум“ д.о.о. искоришћавањем својих службених положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења другоме прибаве имовниску корист и то супротно Закону о робним резервама и супротно уговорним одредбама изврше продају 6.104.476 кг меркантилне пшенице, 1.767.792,00 кг меркантилног кукуруза и 115.384,60 кг живе мере товних свиња власништво Републичке дирекције за робне резерве којим је од стране Дирекције поверено на чување, те извршеном контролом од стране представника Дирекције утврђен напред наведени мањак, на који начин је себи прибавио противправну имовинску корист у износу од 173.606.374,20 динара а за наведени износ оштетио Републичку дирекцију за робне резерве.

Насупрот жалбеним наводима, по налажењу Апелационог суда, изрека првостепене пресуде је јасна и разумљива и представља изреку управо онако како је она опредељена оптужницом коју је  заступао Виши јавни тужилац у Смедереву. Међутим, основано се указује жалбом да првостепени суд одбија оптужбу према окривљенима за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица налазећи да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

У разлозима за налажење да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења првостепени суд је правилно нашао да се на окривљене има применити одредба Кривичног законика која је повољнија, пошто првостепени суд правилно оцењује да су радњама окривљених остварена обележја неког другог кривичног дела. Наиме, у радњама окривљених садржана су, и по оцени Апелационог суда, обележја кривичног дела из члана 24. Закона о робним резервама, а који закон је важио до 27. новембра 2013. године, односно у временском периоду који у оптужници одређен као период извршења кривичног дела.

Даље, правилно првостепени суд закључује да је, с обзиром да су радње које се стављају на терет окривљенима да су их предузели, предузете и описане у временском периоду од 8. септембра 2010. године до 14. децембра 2011. године, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Апелациони суд налази да је првостепени суд повредио Кривични закон када је, не прихватајући квалификације Тужилаштва, одбио оптужбу, али у односу на кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица за шта у наведеној ситуацији није било места. Наиме, у конкретном случају није наступила застарелост гоњења за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, а како се то основано указује у жалби Вишег јавног тужиоца у Смедереву. Међутим, у ситуацији када суд утврди да из чињеничног описа произлази друго кривично дело, те када истовремено утврди да је за то кривично дело наступила апсолутна застарелост, првостепени суд је био овлашћен само да донесе пресуду да није било доказа да су окривљени предметном приликом извршили кривично дело које им је стављено на терет, а у односу на кривично дело чија битна обележја су остварена је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.


 
 
19. јул 2019. године
МИЛАН СТАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. 3975/17 од 4. марта 2019. године окр. Милан Станковић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година.

Окривљени Милан Станковић је оглашен кривим што је 30. маја 2017. године, у стану у Београду, у стању битно смањене урачунљивости услед повишене емоционалне напетости са психолошким садржајем афекта беса високог интензитета, у стању алкохолне опијености и под дејством марихуане, због чега је дошао у стање јаке раздражености које је сам изазвао својом кривицом, лишио живота своју мајку тако што ју је најпре више пута ударио шаком стиснутом у песницу и шутирао у пределу главе и тела, наневши јој повреде, након чега ју је кухињским ножем задао више убода и посекотина у пределу тела и врата услед чега је наступила смрт због искрвављења из просеченог срца и усходног дела аорте.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 18. јуна 2019. године донео је пресуду Кж1 505/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Милана Станковића због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 15 година.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима, а са друге стране није у довољној мери ценио чињеницу да је окривљени више пута осуђиван због кривичног дела насиља у породици извршеног управо над покојном оштећеном. Из напред наведених разлога је Апелациони суд, уважаваћем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, првостепену пресуду преиначио у делу одлуке о казни тако што је окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 15 година, у уверењу да се у односу на окривљеног, као вишеструког повратника, само максималном запрећеном казном затвора може утицати да убудуће на врши оваква и слична кривична дела, односно да ће се постићи сврха кажњавања. 


 
 
2. јул 2019. године
МИЛОШ ВЕЛИЧКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр.  475/18 од 20. марта 2019. године окр. Милош Величковић је због извршења кривичног дела неоволашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: 510 таблета и делова таблета МДМА укупне нето масе 202,65 грама, 15,68 грама опојне дроге ТХЦ и једне електронске вагице.

Окривљени Милош Величковић је оглашен кривм што је 16. јуна 2018. године, у Београду, неовлашћено ради продаје држао 510 таблета и делова таблета МДМА укупне нето масе 202,65 грама, праха опојне дроге МДМА и микрокристалне целулозе, као и 15,68 грама марихуане.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 27. јуна 2019. године решење Кж1 532/19 којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка јер нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде, а поред тога повређено је и право одбране, што је могло имати утицај на правилно пресуђење.


 

2. јул 2019. године
МИЉАН ЂУКИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. 7/18 од 14. фебруара 2019. године окр. Миљан Ђукић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, те му је изречена мера безбедности  забране управљања моторним возилима „Б“  категорије у трајању од 5 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Миљан Ђукић је оглашен кривим што је 18. новембра 2017. године, у Смедеревској Паланци, у стању смањене урачунљивости до битно, али не и битно, као учесник у саобраћају на путевима, није придржавао саобраћајних прописа и тиме тако угрозио јавни саобраћај да је довео у опасност живот и тело људи, услед чега је наступила смрт два лица, на тај начин што је управљао путничким возилом са пробном возачком дозволом у време забране управљања, те је у крви имао 1,54 промила алкохола и возио недозвољеном брзином не мањом од 76 км/час у насељу где је брзина ограничена на 50 км/час, изгубио контролу над возилом услед чега је дошло до дестабилизације, заношења и неконтролисаног кретања возила, тако да је десним бочним делом возила у пределу задњих десних врата ударио у стуб уличне расвете који се налазио на разделном острву између коловозних трака, а након тога возило којим је управљао је заротирано и прешло пут од око 15 метара где се зауставило у левој коловозној траци намењеној кретању возила из супротног смера, којом приликом је сада пок. М.Ш. који је седео у задњем реду иза возача задобио тешке телесне повреде и на лицу места изгубио живот, а сада пок. П.О. који је седео иза сувозача задобио тешке телесне повреде и на лицу места изгубио живот. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 29. маја 2019. године донео је пресуду Кж1 382/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Миљана Ђукића због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 2. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 5 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је неосуђиван, да се ради о младом човеку који је у време извршења кривичног дела имао 22 године, да се породица пок. М.Ш. није придружила кривичном гоњењу, да је окривљени у незгоди и сам задобио тешке телесне повреде, да је испољио кајање и да на страни окривљеног није било отежавајућих околности. Међутим, по оцени Апелационог суда, првостепени суд није дао адекватан значај свим наведеним олакшавајћим околностима, па је Апелациони суд првостепену пресуду преиначио и окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 5 година налазећи да ће се оваквом одмереном казном затвора остварити сврха кажњавања.


 

2. јул 2019. године
ДРАГАН ЉУБИСАВЉЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К бр. 58/17 од 28. децембра 2018. године окр. Драган Љубисављевић је због извршења кривично дело убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Драган Љубисављевић је оглашен кривим што је у ноћи између 24/25. новембра 2016. године, у напуштеној кући у Београду, у којој је непријављено боравио и живео заједно са својом ванбрачном супругом, оштећеном Ђурђицом Михајловић, лишио живота оштећену на тај начин што је, око поноћи, када се вратио кући, оштећеној, која је лежала потрбушке на душеку, док се налазио са њене десне стране, дрвеном летвом, металном шипком и стопалом у обући, задао велики број удараца, најмање 30, у пределу главе, трупа и удова, наневши јој повреде чији се редослед не може утврдити, које повреде су настале за живота једна за другом у релативно кратком временском интервалу и скупа процењене су представљале тешку и по живот опасну телесну повреду, а које су све својим скупним дејством довеле до смртног исхода, да би након извршења дела 21. новембра 2016. године у 02:00 часа позвао полицију и пријавио да је оштећену затекао мртву у наведеном објекту, покушавајући да прикрије своје радње извршење и лажно представи узрок смрти оштећене.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 30. маја 2019. године пресуду Кж1 437/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да се пред судом држао коректно, да је реч о старијем човеку који раније није осуђиван, да је био под дејством алкохола, због чега су његове способности значаја дела и управљањем поступцима биле смањене, али не битно, док отежавајуће околности на његовој страни није нашао, па га је правилно осудио на казну затвора у трајању од 10 година, правилно налазећи да ће се истом остварити сврха кажњавања.


 

2. јул 2019. године
РАТКА ВРАНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 659/15 од 15. маја 2018. године окр. Ратка Вранић је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело примање мита из члана 367, став 1. КЗ. Оштећени је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућен на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 24. априла 2019. године донео је пресуду Кж1 758/18 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Ратку Вранић због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 1. КЗ осудио на казну  кућног  затвора у трајању од једне године (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену).

Окривљена Ратка Вранић је оглашена кривом што је почев од неутврђеног дана средином маја месеца 2008. године па до 4. јуна 2008. године, у Београду, у својству службеног лица – инспектора Сектора пореске полиције за град Београд, Министарство финансија РС, захтевала поклон и то новац у износу од 55.000,оо евра, тако што је као инспектор пореске полиције вршећи контролу пословања предузећа „Н“, утврдила да је са рачуна предузећа, чији је власник син оштећеног, подизана велика количина готовог новца и то 27.000.000,оо динара и да се ради о спорним исплатама, које није пратила одговарајућа писана документација, да не би извршила службену радњу коју је морала да изврши, тако што је током априла месеца 2008. године без знања и налога одговорних лица Сектора пореске полиције за град Београд, неутврђеног дана средином маја 2008. године од  оштећеног захтевала да јој преда новац у износу од 55.000,оо евра, да не би поднела кривичну пријаву против сина оштећеног, због кривичног дела утаје пореза и да не би проследила налог за вршење теренске контроле за обрачун и наплату пореза предузећа „Н“, па је дана 4. јуна 2008. године, у свом стану, од оштећеног примила новац и то 20.000,оо евра.

По налажењу Апелационог суда, из доказа изведених током поступка несумњиво произлази да је окривљена у својству службеног лица, инспектора Сектора пореске полиције за град Београд, Министарство финансија РС, од оштећеног захтевала поклон и то новац у износу од 55.000,оо евра, да не би извршила службену радњу коју је морала да изврши, а та радња се односи на састављање службене белешке и тражење да се изврши контрола над пословањем предузећа „М“.

Приликом доношења одлуке о кривичној санкцији Апелациони суд је имао у виду друштвену опасност извршеног кривичног дела и степен кривичне одговорности окривљене ценећи истовремено и олакшавајуће околности које се односе на ранији живот окривљене, њене године живота, као и чињеницу да је од извршења кривичног дела протекао период од 11 година, док отежавајуће околности суд није нашао. Напред наведеним околностима Апелациони суд је дао карактер нарочито олакшавајућих околности па је окривљену осудио на казну кућног затвора у трајању од једне године налазећи да ће овако изреченом казном бити постигнута сврха кажњавања, те да је иста довољна и нужна како би се на окривљену у довољној мери утицало да у будућности не врши оваква и слична кривична дела.  


 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)