Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

13. март 2020. године
АЛЕКСАНДАР КНЕЖЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 393/18 од 14. маја 2019. године окр. Александар Кнежевић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ и кривичног дела недозвољено држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те је према окривљеном изречена мера безбедности одузимања предмета и то 104.809,76 грама опојне дроге марихуана, 6.760,52 грама опојне дроге амфетамин, 11.594 таблете опојне дроге МДМА, 1100 мл опојне дроге амфетамин у течном стању, 85,25 грама опојне дроге кокаин, 54 електронске вагице, 451,80 грама скроба, 400 мг сумпорне киселине, 3.960 грама кофеина, 784,48 грама магнезијум стеарата, 159,93 грама натријум бикарбоната који служи за увећање масе опојне дроге, 1 миксер, 1 апарат за заваривање кеса, 1 машина за таблетирање, 1 шприц са иглом, 1 кашика, 1 пластична канта и 3 кутије, те су одузета 2 пиштоља и 1 кутија са 44 комада муниције, као и имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 2.705 евра, док је окр. Лазар Пророковић због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, те је према овом окривљеном изречена мера безбедности одузимања предмета и то: 31 грам опојне дроге амфетамин и 18,26 грама кофеина.

Окривљени Александар Кнежевић је оглашен кривим што је у ноћи између 1. и 2. фебруара 2018. године, у Београду, неовлашћено производио и ради продаје држао супстанце проглашене за опојне дроге, а окр. Лазар Пророковић неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу супстанце које су проглашене за опојне дроге, на тај начин што су претходно заустављени од стране радника интервентне јединице којом приликом је извршен преглед лица, те је код окр. Пророковића у џепу панталона пронађено 2 ПВЦ кесе са укупно 5,31 грам опојне дроге амфетамин у смеси са кофеионом и 18,26 грама кофеина, док су у џепу јакне окр. Александра Кнежевића пронађена 2 мобилна телефона и свежањ са 2 кључа од изнајмљеног стана у Београду, након чега је претресом стана који је изнајмио окр. Кнежевић од стране полицијских службеника пронађена већа количина опојне дроге и то: 104.809,86 грама опојне дроге марихуане и то упаковане у 106 пакета, 1 армирану пластичну кесицу и пластичну кутију са поклопцем, 6.760,52 грама опојне дроге амфетамин, као и 972,35 грама опојне дроге амфетамин у облику сулфатне соли, 4.346,99 грама опојне дроге МДМА, картонску кутију ваљкастог облика са натписом „сода бикарбона“ у праху и таблетама укупне нето масе 52,12 грама и пластичну кутију са  натписом „сода бикарбона“ нето масе 170,44 грама, 1100 мл опојне дроге амфетамин у течном стању, 82,25 грама опојне дроге кокаин, електричне вагице, машина за таблетирање, односно прављење таблета екстазија, 451,80 грама скроба, 400 мл сумпорне киселине, 3960 грама кофеина, 787,48 грама магнезијум стеарата, 150,93 грама натријум бикарбоната и другу пратећу опрему за мешање, паковање и спремање опојне дроге за даљу продају, те је окр. Кнежевић неовлашћено држао и 2 пиштоља, као и 44 комада муниције.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и заједнички бранилац окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 13. фебруара 2020. године пресуду Кж1 11/20 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.


 

12. март 2020. године
НИКИЦА РИСТИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 657/15 од 10. маја 2019. године окр. Никица Ристић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 121, став 3. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Никици Ристићу је стављено на терет да је 29. јула 2008. године на Тргу републике у Београду, у време одржавања „јавног скупа у покрету“ у организацији „Српске радикалне странке“, који скуп је организован поводом протеста због хапшења Радована Караџића, тешко телесно повредио учесника скупа – сада пок. Ранка Панића, задавши оштећеном тешке телесне повреде опасне по живот, услед којих повреда је наступила смрт оштећеног, на тај начин што је као полицијски службеник МУП РС, специјалистичке чете Одреда жандармерије у Нишу, вршећи службени задатак на обезбеђивању објекта у улози снага за интервенцију у циљу спрачавања и сузбијања евентуално нарушавања јавног реда и мира и обезбеђивању јавног скупа, крећући се поред оштећеног, а након неколико корака упоредног хода са оштећеним, снажно ударио оштећеног замахнутом ногом у пределу трбуха, при чему је од опреме на себи имао заштитну опрему МУП за обезбеђивање јавних скупова и то шлем тамне боје са пластичним визиром, униформу са формацијским чизмама на ногама, од ког ударца ногом се оштећени савио према напред, држећи се рукама за стомак и јаукнуо, а окривљени одмах потом док се оштећени налазио у полусавијеном положају задаје истом још један ударац ногом у пределу тела оштећеног, услед којих радњи оштећени задобија вишеструке повреде које у свом збирном дејству у тренутку настанка представљају тешку телесну повреду опасну по живот повређеног услед које је наступила смрт оштећеног 15. августа 2008. године.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 13. фебруара 2020. године пресуду Кж1 1220/19 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно је поступио првостепени суд када је окривљеног ослободио од оптужбе с обзиром на то да током поступка није доказано да је окривљени учинио кривично дело за које је оптужен. Наиме, основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логички повезане, тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују да је једини могући закључак да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, те да  се изведеним доказима искључује свака друга могућност, те како, у конкретном случају, се на основу изведених доказа не може извести закључак о утврђивању релевантних чињеница које би указивале на несумњиву доказаност да је окривљени извршио кривично дело тешка телесна повреда то је правилно првостепени суд поступио када га је ослободио од оптужбе.

 

6. март 2020. године
ИВАН БОРОВЧАНИН

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 479/17 од 22. јула 2019. године окр. Иван Боровчанин је због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 6  месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља и 16 комада метака.

Окривљени Иван Боровчанин је оглашен кривим што је 31.  јануара 2015. године, у Београду, набавио ради употребе лажну јавну исправу – личну карту, коју је преузео 4. фебруара 2015. године, а покушао да набави ради употребе лажну јавну исправу – пасош на име А.К, на тај начин што је надлежном органу, референту на управним пословима ПС Звездара предао на обраду стари образац фалсификоване личне карте Републике Србије на име А.К, на којој се налазила фотографија окривљеног, извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству све на име А.К, фалсификован извештај лекара и уговор о купопродаји непокретности, који референт је наведену документацију унео у ЈИС МУП РС, на основу којих података су израђене биометријске исправе, лична карта и пасош на име А.К.

Такође, првостепеном пресудом је одбијена оптужба да је окр. Иван Боровчанин извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Ивану Боровчанину је стављено на терет да је 7.  јуна 2017. године, на Новом Београду, неовлашћено носио пиштољ са метком у цеви и оквиром са 15 комада метака, на тај начин што је затечен у возилу са истим пиштољем.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 5. фебруара 2020. године пресуду Кж1 1206/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, када је у питању одлука о кривичној санкцији за извршење кривичног дела фалсификовање исправе, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да окривљени није осуђиван у последњих 7 година, да није осуђиван за истоврсно кривично дело, као и његове личне прилике, да се у међувремену запослио, а посебно је ценио и чињеницу његовог доброг држања пред судом и изражено кајање, те чињеницу да описаним радњама нису наступиле велике штетне последице јер су надлежни органи у поновљеном поступку ставили ван снаге спорне јавне исправе док је од отежавајућих околности правилно ценио чињеницу да је окривљени раније осуђиван. Имајући у виду све напред наведено Апелациони суд налази да ће се изреченом казном кућног затвора у трајању од 6 месеци остварити сврха кажњавања.

Када је у питању одбијајући део првостепене пресуде, Апелациони суд налази да је првостепени суд извео правилан закључак када је одбио оптужбу да је окривљени извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја имајући у виду да су спорно оружје и муниција од окривљеног одузети 7. јуна 2017. године, у време важење наредбе о легализацији оружја МУП-а РС. Наиме, применом наредбе о легализацији оружја, по становишту и Апелационог суда, значи трајно искључење кривичног гоњења за период важења ове наредбе од 1. јуна до 1. октобра 2017. године, па стога, власници оружја и муниције не могу бити изложени кривичном прогону у времену важења овог законског прописа са законском снагом. Дакле, смисао наредбе јесте да држава није хтела кривични прогон лица која неовлашћено држе и носе оружје и муницију, већ да им омогући да легалним путем предају такво оружје надлежним државним органима у назначеном периоду, а што окривљеном није омогућено, јер му је то оружје одузето у време када је кривично гоњење било трајно искључено за тај период.


 

2. март 2020. године
НИКОЛА ВУЧЕЉИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 255/18 од 18. јуна 2019. године због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и  експлозивних направа из члана 348. КЗ окр. Никола Вучељић је осуђен на казну затвора у трајању од 9 месеци и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља, док је окр. Ненад Павлица осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 1 месеца, те је због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ окр. Николи Андрашевићу утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци са роком провере од 3 године и изречена му је мера безбедности одузимања предмета и то 2,42 грама опојне дроге кокаин,.

Окривљени Никола Вучељић је оглашен кривим што је 31. јануара 2018. године, у Београду, неовлашћено држао, а окр. Ненад Павлица неовлашћено носио ватрено оружје пиштољ, на тај начин што га је окр. Павлица, у свом путничком возилу носио од свог стана до Кумодрашког гробља где се састао са окр. Вучељићем и дао му кесу са поменутим пиштољем, након чега су се окр.Вучељић и Андрашевић одвезли са лица места, упутивши се ка стану окр. Вучељића, до ког нису дошли јер су уз пут били заустављени од полицијских службеника који су у возилу испред ногу сувозача – окр. Вучељића пронашли пвц кесу са наведеним пиштољем, а приликом прегледа окр. Андрашевића пронашли 3 папирне кесице са укупно 2,42 грама опојне дроге кокаин.

Такође, првостепеном пресудом окр. Никола Вучељић, Daniel David Corbett III, Ненад Павлица и Никола Андрашевић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и  експлозивних направа из члана 348. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Daniel David Corbett III је стављено на терет да је, у Београду, 24. децембра 2017. године, подстрекао окр. Вучељића да изврши кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и  експлозивних направа, а потом неовлашћено, прво у хотелу, а затим у стану, држао ватрено оружје, до ког стана га је новлашћено носио, на тај начин што је затражио од окр. Вучељића да за његов рачун и његову корист купи пиштољ, преговарајући са истим путем СМС порука о цени пиштоља, те након постигнутог договра да пиштољ може да купи за 1.500,оо евра, окр. Вучељић се са окр. Daniel David Corbett III се састао у ноћи између 24/25. децембра 2017. године испред хотела, где је окр. Вучељић окр. Daniel David Corbett III предао пиштољ са физички уклоњеним фабричким бројем, а који је окр. Вучељић, заједно са окр. Андрашевићем, неовлашћено набавио за рачун окр. Daniel David Corbett III од окр. Павлице, који је пак овај пиштољ неовлашћено продао, који пиштољ је окр. Daniel David Corbett III држао код себе у хотелу, све док се није преселио у стан, до ког стана га је неовлашћено носио и у ком стану га је неовлашћено држао све до 31. јануара 2018. године када га је дао окр. Вучељићу који је тај пиштољ, умотан у платнену крпу, а потом стављен у пвц кесу, изнео из стана и неовлашћено носећи га, по претходном договору са окр. Андрашевићем, исти унео у путничко возило којим је по њега дошао окр. Андрашевић, у ком возилу су овај пиштољ неовлашћено носили све до насеља Кумодраж.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. Ненад Павлица и његов бранилац, као и бранилац окр. Николе Вучељића.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 30.  јануара 2020. године решење Кж1 1134/19 којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, основано је изјављеним жалбама истакнуто да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка јер је изрека пресуде противречна самој себи и датим разлозима, а у образложењу пресуде нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања при чему су дати разлози нејасни и у знатној мери противречни, а због чега правилност и законитост пресуде није могла бити испитана.

Наиме, првостепени суд је пресуду у ослобађајућем делу образложио пре свега тиме да је у сумњи у одлучну чињеницу да ли је или није пиштољ био функционално исправан све док га окр. Павлица није поправио у својој кући, применом начела in dubio pro reo, решио у корист окривљених. Међутим, Апелациони суд налази да су наведени разлози нејасни и не могу се прихватити. Како се под оружјем подразумева свака направа намењена за избацивање пројектила, као што је то управо и предметни пиштољ, без обзира на тренутну неисправност, истом не одузима својство оружја, па се следом наведеног ослобађајућа пресуда заснована на тој чињеници не може прихватити као правилна и на закону заснована.

Надаље, према ставу основано је изјављеном жалбом Вишег јавног тужиоца указано на то да је првостепени суд пресретнуту комуникацију окривљених погрешно ценио, будући да ова комуникација није цењена сама за себе као доказ, већ је треба посматрати у вези са осталим изведеним доказима.

Такође, према налажењу Апелационог суда правилно је ожалбена пресуда оспорена и у осуђујућем делу јер је окривљенима стављено на терет извршење кривичних дела која према чињеничним наводима оптужбе представљају део једног животног, континуираног периода, који се односи како на набавку оружја и његову оправку, те држање и ношење оружја које је са тим у вези, логично морало да постоји. Иако су оптужбом ове радње у односу на сваког од окривљених посебно конкретизоване као различити облици алтернативно прописане радње кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, према ставу Апелационог суда, оне су као део једног животног догађаја морале да буду као целина посматране и приликом правне квалификације кривично-правних радњи окривљених.

Због свега напред наведеног, Апелациони суд је донео одлуку којим је укинуо целу првостепену пресуду будући да је изјављеним жалбама на пропусте основано указано, те имајући у виду да због чињеничног описа није у могућности да пресуду само делимично укине јер се њени поједини делови не могу издвојити без штете за правилно пресуђење.


 

 

28. фебруар 2020. године
МАРКО ЂОКИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 354/18 од 25. септембра 2019. године окр. Марко Ђокић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 14 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља. Оштећена је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Марко Ђокић је оглашен кривим што је 11. фебруара 2018. године, у Београду, у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно лишио живота оштећеног Миодрага Миловановића на тај начин што је својим путничком возилом дошао до испред куће оштећеног и када је угледао оштећеног изашао из свог возила и из пиштоља који је понео са собом испалио два пројектила у пределу груди оштећеног и тако му нанео тешке телесне повреде опасне по живот услед којих је оштећени преминуо.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. фебруара 2020. године донео је пресуду Кж1 56/20 којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о кривичној санкцији, и то тако што је окр. Марка Ђокића због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 13 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове личне прилике, старосну доб, држање пред судом, дато признање и изражено кајање, којим је допринео да се поступак брже и ефикасније оконча, степен кривице, околност да је окривљени поступао у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, те у том смислу допринос оштећеног који га је својим понашањем у такво стање довео, како је то вештачењем  утврђено,  а од отежавајућих околности суд је ценио ранији живот окривљеног, околности под којима је дело учињено, те појединости у вези са местом, временом и начином  извршења, односно чињеницу да се испаљивање пројектила у груди оштећеног одиграла у раним јутарњим сатима на улици у насељеном месту испред капије дворишта куће покојног, где се окривљени довезао својим аутом, носећи са собом пиштољ за чије држање, нити ношење није имао одобрење надлежног органа, а који је напунио мецима у намери да са оштећеним којег никада раније није упознао нити са њим комуницирао решио проблем настао у саобраћају, којом приликом је један од два пројектила који су га погодили прошао кроз тело оштећеног, погодио канту за смеће у дворишту и направио оштећење у виду удубљења на зиду суседне куће, те својим поступањем узнемирио станаре који су у својим кућама, као и породица покојног оштећеног обављали редовне уобичајене активности. Такође, као отежавајућу околност суд је ценио држање после учињеног кривичног дела, однос према жртви кривичног дела, непружање помоћи оштећеном после извршеног кривичног дела. Међутим, по оцени Апелационог суда првостепени суд није дао довољан значај олакшавајућим оклоностима, а превелики значај је дао отежавајућим околностима, због чега је Апелациони суд, уважавањем жалбе окривљеног и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 13 година налазећи да ће се и оваквом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања.


 

28. фебруар 2020. године
ЖАРКО ЂОРЂЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К По3 36/17 од 22. октобра 2019. године окр. Жарко Ђорђевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138, став 3. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Жарку Ђорђевићу је стављено на терет да је 24. јуна 2016. године, у Нишу, угрозио сигурност председника Владе Републике Србије – Александра Вучића, претњом да ће напасти на његов живот и тело, на тај начин што је на интернет презентацији друштвене мреже „Facebook“, на свом корисничком профилу, објавио текст под насловом „Смрт издајнику Вучићу и петоколонашима!!!“, услед чега су степен и будност припадника обезбеђења који су ангажовани на непосредној физичкој заштити и обезбеђењу председника Владе РС подигнути на највиши ниво.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 11. фебруара 2020. године пресуду Кж1 По3 21/19 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је погрешно применио одредбу Законика о кривичном поступку када је окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање сигурности јер дело за које је оптужен по закону није кривично дело будући да према оцени Апелационог суда, у конкретном случају, чињенични опис из оптужног акта садржи сва законска битна обележја кривичног дела угрожавање сигурности, али како нема доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело, истог је требало ослободити оптужбе по том основу. Међутим, против првостепене пресуде жалбу је изјавио Виши јавни тужилац у Београду због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног огласити кривим који жалбени предлог је, према оцени Апелационог суда, неоснован. Наиме, другостепени суд испитује првостепену пресуду само у оквиру жалбеног предлога, односно везан је за основе и правац побијања који су истакнути у жалби, па је, у вези са тим, жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду одбио као неосновану, а првостепену пресуду потврдио.


 

14. фебруар 2020. године
ДАЛИБОР ЂОРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 69/17 од 24. децембра 2018. године због извршења кривичног дела принуда из члана 135, став 3. КЗ окр. Далибор Ђорић и Војислав Костић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени су оглашени кривим што су 29. децембра 2016. године, у просторијама казина „Хавана“ у склопу хотела „Славија“, силом и претњом принудили оштећене З.Т. и М.Р. да нешто учине, при чему је код оштећеног М.Р. наступила тешка телесна повреда, на тај начин што се претходно:

  • окр. Ђорић септембра месеца 2016. године састао са оштећеним З.Т, у просторијама привредног друштва „И“ које се бави продајом мобилних телефона и опреме, којом приликом је овај окривљени саопштио оштећеном З.Т. да му дугује новац у износу од 110.000,оо евра на име њиховог претходног пословања када је овај оштећени од окр. Ђорића куповао мобилне телефоне, које је претходно окр. Ђорић набављао у земљи и иностранству и који нису прошли царински надзор, а које је оштећени З.Т. заједно са оштећеним М.Р. продавао у радњи „Т“, али је том приликом оштећени З.Т. изјавио окр. Ђорићу да је његов дуг 4.490,оо евра након чега се,
  • окр. Ђорић 15. октобра 2016. године састао са оштећенима З.Т. и М.Р. у привредном друштву „И“, којом приликом су били присутни сведоци, када је окр. Ђорић захтевао да оштећени З.Т. потпише потврду у којој је наведено да овај оштећени потврђује да је 15. октобра 2016. године од окр. Ђорића преузео новац на име зајма у износу од 110.000,оо евра са роком враћања до 10. децембра 2016. године, те је оштећени З.Т. поновио да не дугује 110.000,оо евра и да не жели да потпише наведену потврду, али како је окр.Ђорић и даље захтевао да исту потпише, оштећени З.Т. је, а пошто се уплашио за своју безбедност, безбедност своје породице и безбедност оштећеног М.Р. потписао наведену потврду иако од окр. Ђорића није уопште примио новац у било којем износу да би се,
  • окр. Ђорић, Владимир Поповић у односу на кога је кривични поступак раздвојен и окр. Костић 29. децембра 2016. године у казину „Хавана“ у склопу хотела „Славија“ састали са оштећенима М.Р. и З.Т. након чега се Поповић обратио оштећенима речима: „Дугујете 110.000,оо евра, хоћу да ми донесете папире од куће, стана, радње, возила и бар 10.000,оо евра у року од 7 дана“, на шта је оштећени М.Р. одговорио да не дугује, услед чега су употребили силу, па је Поповић узео стаклену округлу пикслу и бацио је у правцу главе оштећеног З.Т. са удаљености од око 1,5 до 2 метра, који је поставио своју леву руку, те га је пиксла ударила у леву шаку, а затим су устали окр. Ђорић и Костић и шакама затвореним у песницу више пута одарили оштећеног З.Т. у пределу главе и ребара, који се након овог догађаја није обратио за медицинску помоћ јер му није била оверена здравствена књижица, након чега су се окр. Ђорић и Костић вратили на своја места, па је Поповић устао и оштећеном М.Р. просуо на главу кока-колу из чаше и ударио оштећеног М.Р. шаком затворену у песницу у пределу главе, да би потом окр. Ђорић и Костић шакама затвореним у песницу више пута ударили оштећеном М.Р. у пределу главе, услед чага је оштећени пао на под, а окр. Ђорић, Костић и Поповић наставили да га ударају рукама и ногама по телу, за које време је окр. Ђорић претио оштећенима, да би у једном тренутку окр. Костић из торбице коју је носио око струка извадио предмет налик на пиштољ и дршком ударио оштећеног М.Р. по глави, када је овај оштећни вриснуо, окривљени су престали да га ударају, услед чега је овај оштећени добио повреде које су све скупа процењене представљале тешку телесну повреду, након чега су се окр. Ђорић и Поповић обратили оштећенима и изјавили да за 10 дана спреме захтевану документацији о имовини коју поседују како би исту предали окривљенима, а потом наредили оштећенима да напусте објекат у којем су се налазили.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 21.  јануара 2020. године решење којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеном жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду истиче да првостепени суд утврђује да је тешка телесна повреда коју је задобио оштећени М.Р. извршена са директним умишљајем, при чему се одговорност за тежу последицу по одредби Кривичног законика може предвидети уколико је учинилац у односу на тешку телесну повреду поступио из нехата, а што овде није случај, при чему је умишљајно тешко телесно повређивање у законодавству предвиђено као посебно кривично дело, на који начин је првостепени суд повредио Кривични закон. Имајући у виду наведено, изрека ожалбене пресуде је контрадикторна, те супротна разлозима датим у образложењу.

Надаље, основано се изјављеним жалбама и Вишег јавног тужиоца у Београду и бранилаца окривљених указује да је првостепени суд ожалбену пресуду засновао на транскриптима разговора између окривљених и оштећених, иако наведени доказ није предложен од стране Тужилаштва или од стране бранилаца окривљених, те наведени доказ није ни изведен на главном претресу.


 

 

31. јануар 2020. године
ВЕЉКО КУЈУНЏИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 963/14 од 10. децембра 2018. године због извршења кривичног дела принуда из члана 135, став 3. КЗ и кривичног дела насилничко понашање из члана 344, став 1. КЗ окр. Д. П. је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 7 месеци, М.Т. је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци, а Вељко Кујунџић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година, док је окр. П.В. због извршења кривичног дела принуда из члана 135, став 3. КЗ и кривичног дела убиство у покушају из члана 114, став 1, тачка 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година. Оштећени Ж. М. је ради остваривања свог имовинско правног захтева упућен на парницу.

Окривљени су оглашени кривим што су:

  • 23. јуна 2014. године, у Београду, принудили оштећеног М.А. да нешто учини, при чему су му претили тешком телесном повредом и убиством, тако што је претходно окр. М.Т, пријатељ оштећеног М.А, уговорио са оштећеним састанак где је по договору оштећени дошао, паркирао возило и изашао из истог, да би се одмах поред његовог возила зауставило друго путничко возило из ког излазе окр. В.П. и Кујунџић који прилазе оштећеном и  хватају га за руке и савијају их у лакту, а окр. П.В. му прислања и чврст предмет у бубрежни део леђа и говори „убићу те, убићу те“, након чега су га угурали на задње седиште возила којим су дошли, у којем се на месту возача налазио окр. Д.П, а на месту сувозача окр. М.Т, па када су сели поред оштећеног, окр. Кујунџић и В.П, који је држао пиштољ у руци, ударају оштећеног по глави и телу, од којих удараца се оштећеном помутила свест и почела да слива крв, након чега су оштећеном преко главе нешто навукли и задали више удараца по глави, којом приликом окр. В.П му говори да мора да их одведе до Ж. М. и да им буде „мамац“, ударајући га са цеви од пиштоља у бутину, претећи да ће га избушити уколико их не одведе до њега, док му окр. М.Т говори да мора да слуша њихове инструкције и док их оштећени моли да га не туку и да не жели да учествује у таквим стварима, они настављају да га ударају и у току вожње захтевају од оштећеног да га одведу до стана Ж. М. па када је оштећени рекао да не зна где М. станује, окр. М.П. и Кујунџић настављају са ударцима и одвозе га до „карауле на Медаковић падини“, где окривљени сви излазе из возила, извлаче оштећеног, и у погледу М. понављају му захтеве уз претње ако нешто каже полицији, којом приликом га окр. М.Т удара шаком у десно ухо и наноси му тешку телесну повреду у виду пробоја бубне опне, а затим остали окривљени настављају да га ударају ногама и рукама и наносе му повреде које су све скупа представљале тешку телесну повреду, након чега окр. Д.П. одлази да купи воду и газу како би оштећени опрао крв са тела и лица и превио повреде, да би по његовом повратку окривљени убацили оштећеног у возило и одвезли га у стан на непознату адресу где налажу оштећеном да позове Ж. М. и договори састанак са њим, да пази шта прича јер ће га „упуцати“, да они знају да Ж. М. има пуно пара пошто се бави продајом наркотика, да паре не држи у стану због чега је потребно да оштећени „извуче“ из стана М, при чему окр. В.П. убацује и извлачи оквир из пиштоља, док је више пута цев пиштоља уперио ка оштећеном вршећи „опаљење у празно“ након чега је оштећени ступио контакт са Ж. М. и разменио више СМС порука, те је по постигнутом њиховом договору окривљени одвозе овог оштећеног до његовог возила у које улази оштећени, а за њим на задње седиште окр. В.П. и налаже му да крене на састанак са М, док се иза возила оштећеног креће возило у коме су се налазили окр. Д.П, М.Т и Кујунџић, па када је овај оштећени својим возилом дошао на договорено место у возило улази Ж. М. и седа на место сувозача а након чега окр. В.П. са задњег седишта више пута удара М. по глави и прислања му на главу пиштољ и говори „не мрдај“, те када је М. отворио врата и испао из возила окр. В.П. је изашао из возила, ухватио М. и почео да га удара да би потом из другог путничког возила изашли М.Т. и Кујунџић и са окр. В.П. наставили да туку оштећеног М. када је један од окривљених руком позвао окр. Д.П. да возилом дође до њих, што је исти и учинио, па је по доласку окр. Д.П. изашао из возила и помогао осталим окривљенима да оштећеног М. угурају у возило, а што је оштећени М.А. искористио и својим возилом напустио лице места и
  • 23. јуна 2014. године, након наведеног догађаја, при безобзирном и насилничком понашању, окр. В.П. покушао да лиши живота Ж. М, при чему су значајније угрозили и спокојство грађана, на тај начин што су окр. М.Т, В.П. и Кујунџић сустигли оштећеног М, који је претходно побегао из возила којим је управљао М.А. и физички га напали, тако што су га вукли, ударали рукама и ногама у пределу лица, главе и тела, након чега је један од окривљених руком позвао окр. Д.П. да возилом дође до њих, што је исти и учинио, па је по доласку окр. Д.П. изашао из возила и помогао осталим окривљенима да оштећеног М. угурају у путничко возило, након чега су се удаљили, па када је оштећени М. успео да изађе из возила, сустигао га је окр. В. П. који је за њим изашао из возила и из пиштоља испалио један пројектил у главу оштећеног, наневши му притом тешке телесне повреде опасне по живот, након чега су се окривљени удаљили у непознатом правцу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. Кујунџић и његов бранилац, као и браниоци осталих окривљених.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 30. октобра  2019. године донео је пресуду Кж1 741/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. В.П, и овог окривљеног због извршења кривичног дела принуда из члана 135, став 3. КЗ и кривичног дела убиство у покушају из члана 114, став 1, тачка 2. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 17 година, док је у преосталом делу првостепена пресуда потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окр. В.П. ценио околност да се ради о млађој особи, да је кривично дело тешко убиство остало у покушају, те његову улогу у извршењу кривичног дела, а од отежавајућих околности ранији живот. Међутим, супротно жалбеним наводима његових бранилаца, Апелациони суд налази да се основано жалбом Тужиоца указује да је кривична санкција у односу на кривично дело тешко убиство у покушају неодговарајућа и да је треба повећати, с обзиром на то да се ради о осуђиваној особи због кривичног дела тешка телесна повреда, да су дела извршена на јавном месту уз изражену упорност, бруталност, те имајући у виду друштвену опасност, па је Апелациони суд овог окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 17 година.   Опредељење Апелационог суда да овом окривљеном повећа казну, заснива се на чињеници да је исти само два месеца по правноснажности осуде због квалификованог облика кривичног дела тешка телесна повреда, учинио нова кривична дела уз примену насиља, па с обзиром на количину његове криминалне активности, а нарочито имајући у виду последице кривичног дела тешко убиство у покушају, у виду трајног инвалидитета високог степена код оштећеног М, који је као млада особа остао непокретан, пасиван у постељи и у потпуности завистан од туђе неге и помоћи, због чега није био у стању да учествује у поступку, Апелациони суд налази да једино овако изречена казна представља адекватну кривичну санкцију за учињена кривична дела и настале последице.


24. јануар 2020. године
САРАФИН МАНАСИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Првог основног суда у Београду К. бр. 67/18 од 6. септембра 2019. године окр. Сарафин Манасић је због извршења кривичног дела полно узнемиравање из члана 182а, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Оштећена је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Сарафин Манасић је оглашен кривим што је 20. маја 2018. године у Београду, полно узнемиравао малолетно лице – оштећену  З.Ђ. физичким понашањем које представља повреду достојанства лица у сфери полног живота и које изазива страх.

Такође, првостепеном пресудом је према окр. Сарафину Манасићу одбијена оптужба за извршење кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278, став 4. и 3. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа донео је 20. јануара 2020. године пресуду Кж1 1184/19 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Сарафина Манасића због извршења кривичног дела полно узнемиравање 182а, став 2. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца. У преосталом, непреиначеном,  делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, о делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је исти неосуђиван а од отежавајућих околности да је окривљени професор у пензији који је по сопственом казивању као просветни радник предавао великом броју младих генерација, дакле, лице које у једној уређеној социјалној заједници има повишену друштвену одговорност, те у склопу наведеног имао у виду чињеницу да између окривљеног и оштећеног постоји разлика у годинама од преко 50 година, те да су радње окривљеног оставиле извесне последице код оштећене. Међутим, дајући адекватан значај наведеним околностима Апелациони суд је усвајањем жалбе браниоца окривљеног, а имајући у виду његову старосну доб, те његово здравствено стање првостепену пресуду преиначио и окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 2 мееца налазећи да је иста адекватна и да ће се њом остварити сврха кажњавања.


24. јануар 2020. године
Б.В. И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 695/17 од  24. маја 2019. године окр. Б.В. је због извршења кривичног дела силовање из члана 178, став 1. КЗ и, у саизвршилаштву, кривичног дела злостављење и мучење из члана 137, став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, док је Д.М. због извршења кривичног дела злостављање и мучење из члана 137, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 месеци. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Б.В. је оглашен кривим што је 13. октобра 2017. године, у Младеновцу, употребом силе према оштећеној Т.И. и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећене и њој блиског лица И.В, принудио на обљубу оштећену, а окр. Б.В. и Д.М. применом силе и претње према оштећеном И.В. истом нанели тешке патње са циљем да га застраше.

Такође, првостепеном пресудом окр. Д.М. је ослобођен од оптужбе да је извршио крвично дело силовање из члана 178, став 1. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа донео је 24. децембра 2019. године пресуду Кж1 1036/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.


20. јануар 2020. године
ЈОВИЦА ЗИНДОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 607/16 од 21. маја 2019. године окр. Јовица Зиндовић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ, те два кривична дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година, те му изречена мера безбедности одузимања предмета и  то 589,54 грама кокаина са левамисолом, вагице за прецизно мерење, аутоматске пушке, аутомата, метака, пригушивача, пиштоља, револвера и друго, те одузето 5 заштитних прслука и прибор за чишћења оружја, а такође је од овог окривљеног одузета и имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 81.800,оо евра, док је окр. Војислав Марсенић због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци.

Окривљени Јовица Зиндовић је оглашен кривим што је:

  • у периоду од 10. јуна до 21. јула 2016. године, у изнајмљеном стану у Београду, неовлашћено ради продаје држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то укупно 589,54 грама кокаина и неовлашћено држао већу количину ватреног оружја и муниције, међу којима и два аутоматска ватрена оружја и један пригушивач пуцња, чије држање није дозвољено грађанима, као и ватрено оружје чије држање је дозвољено грађанима, а за које није имао одобрење надлежног органа и то пиштоље са мецима и
  • дана 21. јула 2016. године, у Београду, неовлашћено носио револвер, у ком се налазило 5 комада бојевих метака, за чије ношење није имао одобрење надлежног органа, а који је носио са појасом, док се на месту сувозача налазио у путничком возилу којим је управљао окр. Марсенић, који су полицијски службеници код њега пронашли приликом заустављања возила, заједно са лажним јавним исправама, које је приликом легитимисања употребио као праве и то швајцарском возачком дозволом и личном картом, те црногорском возачком дозволом и црногорском личном картом.  

Окривљени Војислав Марсенић је оглашен кривим што је 21. јула 2016. године, у Београду, предузео радњу којом се иде за тим да се према осуђеном лицу не изврши изречена казна и то на тај начин што је приликом заустављања путничког возила којим је управљао, а у ком је на месту сувозача седео окр. Зиндовић, полицијском сужбенику казао да се сувозач зове „Горан“ иако је био свестан да на месту сувозача седи окр. Јовица Зиндовић који је почетком октобра месеца 2015. године побегао са издржавања казне затвора због чега је за њим расписана потерница ИНТЕРПОЛ-а Црне Горе.

Такође, првостепеном пресудом окр. Војислав Марсенић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 2. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Војиславу Марсенићу је стављено на терет да је у периоду од 10. јуна до 21. јула 2016. године, у изнајмљеном стану окр. Зиндовића у Београду, неовлашћено држао аутомат са припадајућим оквиром у коме се налазило 30 комада бојевих метака на које је лепљивом траком био причвршћен још један оквир у коме се налазило 30 комада бојевих метака чије држање није дозвољено грађанима и пиштољ са припадајућим оквиром и 15 комада бојевих метака.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. Јовица Зиндовић и његови браниоци, као и бранилац окр. Војислава Марсенића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 19. новембра 2019. године пресуду Кж1 925/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Зиндовића, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни овог окривљеног ценио његове породичне прилике, делимично признање, а од отежавајућих околности његов ранији живот. Наиме, првостепени суд правилно цени околност да стање затечено на лицу места у изнајмљеном стану у Београду, посматрано у контексту његовог ранијег живота, несумњиво указује на решеност овог окривљеног да врши кривична дела, па Апелациони суд налази да ће се јединственом казном затвора у трајању од 8 година остварити сврха кажњавања.


20. јануар 2020. године
ЈОВАНКА ВУКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Панчеву К. бр. 43/18 од 8. октобра 2019. године окр. Јованка Вуковић је због извршења кривичног дела проневера у обављању привредне делатности из члана 224, став 3. КЗ у продуженом трајању и кривичног дела непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332, став 2. КЗ у подстрекавању осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци. Оштећена банка „Intesa“ и оштећена физичка лица су упућена да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку.

Окривљена Јованка Вуковић је оглашена кривом што је:

  • у временском периоду од 2009. године до 28. августа 2017. године, у Панчеву, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, присвојила новац који јој је поверен на раду у субјекту привредног пословања, на тај начин што је као контролор смене оштећене банке „Intesa“ – експозитура у Панчеву, који је између осталих послова овлашћен да врши и трансакције исплата и уплата по рачунима клијената, извршила неовлашћено подизање новчаних средстава са рачуна већег броја клијената оштећене банке, тако што је, супротно интерним актима банке, сачињавала налоге за исплату новца са рачуна клијената без њиховог присуства, а затим потписивала пријем новца уместо клијената и преузимала новац, или је сачињавала бланко налоге за исплату и подизала новац, па је на овај начин за себе прибавила противправну имовинску корист у износу од 198.712,10 евра и 3.030,оо швајцарских франака и
  • дана 28. августа 2017. године, у Панчеву и Београду, знајући да је на радном месту контролора у банци „Intesa“ - филијала Панчево извршила кривично дело, у писму сачињеном 28. августа 2017. године и упућено извршном директору оштећене банке затражила од овог лица да не пријављује надлежним органима да је извршила кривично дело.

Такође, првостепеном пресудом окр. Јованка Вуковић је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело уцена из члана 215, став 3. КЗ у покушају.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Панчеву окр. Јованки Вуковић је стављено на терет да је 28. августа 2017. године, у Панчеву и Београду, у намери да другом прибави противправну имовинску корист, запретила другом да ће против њему блиских лица открити нешто што би његовој части или  угледу шкодило и тиме покушала да га принуди да нешто учини на штету туђе имовине, тако што је у писму од 28. августа 2017. године, упућеном члану извршном одбору оштећене банке, затражила да јој се од стране банке на обичне девизне рачуне исплате износи од по 50.000,оо евра како не би у средствима јавног информисања изнела нешто што би могло да штети угледу запослених у оштећеној банци, те на тај начин покушала да прибави за себе и своју породицу противправну имовинску корист у износу од 150.00,оо евра, у чему није успела пошто банка није уплатила овај новац на рачун већ је поднела кривичну пријаву против окривљене.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Панчеву и бранилац окривљене.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 26. децембра  2019. године донео је пресуду Кж1 1168/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Јованку Вуковић због извршења кривичног дела проневера у обављању привредне делатности из члана 224, став 3. КЗ у продуженом трајању и кривичног дела непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332, став 2. КЗ у подстрекавању осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда,  у погледу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљене ценио њен ранији живот, признање извршења кривичног дела проневера у обављању привредне делатности, као и породичне и личне прилике. Од отежавајућих околности првостепени суд је правилно узео у обзир начин и околности под којима је окривљена извршила кривично дело, да је према утврђеном стању ствари у временском периоду од готово 8 година са рачуна клијената банке у 10 наврата неосновано као контролор смене подизала и присвојила новац који јој је поверен у раду, те да та количина радњи која улази у састав продуженог кривичног дела проневера у обављању привредне делатности представља нарочито исказану упорност у вршењу кривичног дела, што уз околност да противправно прибављена имовинска корист значајно прелази меру која је потребна за извршење тежег облика овог кривичног дела, указује на чињеницу појачаног угрожавања заштићеног добра, што представља отежавајућу околност. Међутим, по оцени Апелационог суда, првостепени суд је дао пренаглашен значај отежавајућим околностима на страни орквиљене, а олакшавајућим околностима није дао довољан значај, због чега је Апелациони суд узео у обзир напред наведене олакшавајуће и отгежавајуће околности, али и кајање окривљене и спремност да надокнди причињену штету, те је првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о кривичној санкцији налазећи да ће се јединственом казном затвора у трајању од 5 година остварити сврха кажњавања.


20. јануар 2020. године
ДЕЈАН ЖИВАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 977/14 од 27. маја 2019. године окр. Дејан Живановић је због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца те му је изречена мера безбедности забране вршења дужности везаних за располагање и управљање имовином у трајању од 5 година.

Окривљени Дејан Живановић је оглашен кривим што је у периоду од краја октобра месеца 2013. године па до 27. новембра 2013. године, у просторијама привредног друштва „Енергоплан“ са седиштем у Београду, као службено лице – службеник за јавне набавке и члан Комисије за јавне набавке мале вредности „Набавка услуге израде пројекта фекалне канализације насељеног места Омољица“, непосредно захтевао поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити, односно да као члан Комисије сачини извештај о стручној оцени понуда месне заједнице „Омољица“ и у истом наведе да је понуда понуђача „Енергоплан“ одговарајућа и прихватљива и истим предложи месној заједници „Омољица“ да донесе одлуку о додели уговора понуђачу „Енергоплан“ која је благовремена, одговарајућа и прихватљива, са најнижом укупно понуђеном ценом, а што понуда „Енергоплана“ јесте била.

Дело је извршио на тај начин што је на основу одлуке о покретању поступка јавне набавке мале вредности донето решење о образовању комисије за јавне набавке мале вредности: „Набавка услуге израде пројекта фекалне канализације насељеног места Омољица“. Тим решењем је председник Скупштине месне заједнице Омољица образовао Комисију у чији састав је, између осталог, ушао и окривљени. Дана 28. октобра 2013. године сачињен је записник о отварању понуда који су, поред представника понуђача, потписали и чланови Комисије за јавне набаке. Окривљени је увидевши да је понуда привредног друштва „Енергоплан“ најповољнија у пословним просторијама тог привредног друштва од власника и директора истог  захтевао да прво одустану од понуде како би јавну набавку добило другорангирано привредно друштво, па будући да су исти то одбили, ради прихватања њихове понуде захтевао поклон уз речи: “Ако ја немам свој део у цени, ја могу и да одустанем, да се посао не ради“.  Затим, дана 5. новембра 2013. године је од стране Комисије за јавну набавку послат захтев за образложење неуобичајено ниске цене привредног друштва „Енергоплан“ поводом ког је директорка тог привредног друштва послала образложење, да би чланови комисије 6. новембра 2013. године сачинили извештај о стручној оцени понуда на основу кога је председник Месне заједнице донео одлуку о додели уговора привредном друштву „Енергоплан“. Дана 23. новембра закључен је уговор о јавној набаци након чега је окривљени у више наврата од власника и директора овог привредног друштва поново захтевао поклон у износу од 1.000,оо евра. Окривљени је 27. новембра 2014. године, у пословним просторијама привредног друштва „Енергоплан“ примио новац у износу од 1.000,оо евра, након чега је са новцем у белој коверти у левом унутрашњем џепу капута био заустављен од стране полицијских службеника.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 4. децембра  2019. године донео је пресуду Кж1 1056/19  којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о казни, и окр. Дејана Живановића због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 2. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 2 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његову ранију  неосуђиваност и породичне прилике, док отежавајућих околности није било. Међутим, како се то основано указује изјављеном жалбом Тужиоца, првостепени суд, по налажењу Апелационог суда, наведеним олакшавајућим околностима није имао разлога дати карактер нарочито олакшавајућих околности, јер се ради о уобичајеним олакшавајућим околностима, које ни саме за себе, ни у међусобној повезаности не могу имати карактер нарочито олакшавајућих због чега је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о казни и окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 2 године налазећи да ће се управо овако изреченом ефективном казном остварити сврха кажњавања.


20. јануар 2020. године
ПРЕДРАГ МИТРОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 378/18 од 17. априла 2019. године, због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела напад на војно лице у вршењу војне службе из члана 404, став 2. КЗ у стицају са кривичним делом злостављање и мучење из члана 137, став 3. КЗ окр. Предрагу Митровићу, Славку Стојановићу, Драгану Савићу, Далибору Ђорђевићу, Златку Гигићу, Бобану Лекићу и Митру Милосављевићу је изречена условна осуда којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 8 месеци са роком провере од 3 године.

Окривљени Предраг Митровић, Славко Стојановић, Драган Савић, Далибор Ђорђевић, Златко Гигић, Бобан Лекић и Митар Милосављевић су оглашени кривим што су 28. септембра 2014. године, у Београду, као службена лица у вршењу службе, применом силе уз помоћ службене палице и физичке силе, задали оштећенима Андреју Вучићу, Предрагу Малом, С.С. и С.Ј. више удараца по телу и глави, а све како би применом силе оштећенима нанели велики бол са циљем да се оштећени застраше и незаконито казне, када су нападом на оштећене С.С. и С.Ј, војна лица која врше службу, нанели лаке телесне повреде, на тај начин што су окривљени као полицијски службеници Жандармерије били ангажовани на ванредном обезбеђењу јавног скупа високобезбедносног ризика под називом „Парада поноса 2014.“ која са се одржавала у организацији „Геј стрејт алијанса“, па су у циљу обезбеђења јавног скупа окр. Савић, Стојановић, Лекић и Ђорђевић, као припадници вода специјалних возила четвртог одреда Жандармерије са осталим полицијским службеницима наведене јединице били од стране својих предпостављених распоређени да врше обезбеђење на углу улица Бирчанинова и Светозара Марковића, док су окр. Милосављевић, Гигић и Митровић, као полицијси службеници Треће јединице за против терористичка дејства, са осталим полицијским службеницима наведене јединице, били распоређени у три мобилне екипе са задатком обиласка наведених и околних улица, односно пружања помоћи припадницима четвртог одреда Жандармерије, да би наведеног дана на раскрсници наведених улица оштећени Андреј Вучић, Предраг Мали, С.С. и С.Ј. дошли до полицијских службеника четвртог одреда Жандармерије из Ниша, при чему су оштећени С.С. и С.Ј, из Војне полиције, заједно са старијим водником Д.К, који је имао улогу возача службеног моторног возила, предузимали радње у вршењу војне службе по плану ангажовања претходнице обезбеђења руководиоца обезбеђења председника Владе РС са задатком да претходница обезбеђења Владе РС врше припрему његовог доласка, а са којима су се непосредно пре тога срели оштећени Андреј Вучић и Предраг Мали, који су намеравали да оду до стана, након чега је приликом доласка оштећени С.С. показао за појасом службену значку, а оштећени С.Ј. у руци подигнутој у висини своје главе службену легитимацију полицијском службенику М.Б. и окр. Савићу и том приликом изјавили: „Колега Војна полиција на задатку смо“,  а оштећени Предраг Мали извадио возачку дозволу, при чему је оштећени Андреј Вучић у левој руци држао личну карту и изјавио: „Идем код родитеља“ притом покушао да пружи личну карту како би утврдили тачну адресу на коју иде, међутим све време су викали: „Не може даље, одбиј!“, на шта им је одговорио: „Људи, не желим никакве проблеме, идем код мојих родитеља, не правим никакве глупости“, када им је окр. Савић изјавио да не могу да прођу и заједно са осталим припадницима Жандармерије почео да оштећене Вучића и Малог гура рукама и штитом назад, па су оштећени С.С. и С.Ј. поставили руке са отвореним шакама између припадника Жандармерије и оштећених Вучића и Малог како би их заштитили, у ком моменту су пришли окр. Савић, Стојановић, Лекић и Ђорђевић, а одмах потом окр. Милосављевић, Гигић и Митровић, па су заједно употребљавали службене палице и физичку снагу, иако за то нису били овлашћени, па су тако окр. Митровић, Лекић, Савић и Ђорђевић службеним палицама ударили оштећеног Вучића, а окр. Ђорђевић и Стојановић службеним палицама ударили оштећеног Малог, окр. Лекић и Савић службеним палицама ударили оштећног С.С, а окр. Гигић и Милосављевић шутирали ногама и службеним палицама ударили оштећеног С.Ј. док се налазио на земљи, при чему су оштећени задобили лаке телесне повреде, а да су приликом наношења повреда оштећени услед јаких удараца полицијском палицом трпели изузетно јаке болове који као такви трају више дана, који ударци су у моменту задобијања сваке појединачне повреде били максимално јаког интензитета.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 19. децембра 2019. године пресуду Кж1 1040/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, супротно наводима жалбе бранилаца окривљених, изрека првостепене пресуде је потпуно јасна и разумљива, док су у образложењу о свим одлучним чињеницама дати јасни разлози како наводима у изреци, тако и чињеницама које произлазе из списа предмета.

Наиме, жалбом бранилаца окривљених понављају се наводи одбране окривљених из првостепеног поступка, да су уствари они нападнути и вређани од стране четири цивила која по вербалним упозорењима полицијских службеника нису поступили, због чега су како то окривљени тврде преко радио везе упутили позив за помоћ својим колегама. Међутим, имајући у виду садржину доказа, детаљно наведених у образложењу првостепене пресуде и дате разлоге првостепеног суда, Апелациони суд ове наводе оцењује као неосноване. Током поступка првостепени суд је на претресу репродуковао аудио запис говорног саобраћаја са дигиталног радио система од 28. септембра 2014. године и утврдио да се на наведеном аудио запису не налази комуникација на коју је указао сведок П.Ћ. у свом исказу, односно да је приликом критичног догађаја упутио позив у помоћ. Такође, увидом у извештај о употреби средстава принуде МУП РС, затим садржине видео записа телевизије „N1“, садржину казивања сведока и затим налаз и мишљење судског вештака медицинске струке у поступку је несумњиво утврђено да је критичном приликом остварен контакт са телом оштећених, а прихватајући правилно исказе оштећених, првостепени суд је несумњиво утврдио и који од окривљених је критичном приликом задао ударце и то како уз помоћ службених палица, тако и физичке силе. Из напред наведених разлога неосновано се изјављеним жалбама тврди да првостепени суд није навео доказе из којих је утврдио радње окривљених, односно које повреде је оштећенима нанео сваки од окривљених.

У вези са наводима жалбе да оштећени С.С. и С.Ј. у време и на месту критичног догађаја нису били на војној служби нити са војним задатком, Апелациони суд налази да је увидом у план агнажовања претходнице обезбеђења председника Владе РС у периоду од 22. до 28. септембра 2014. године, одобреног од руководиоца обезбеђења председника Владе, несумњиво утврђено да су 28. септембра 2014.године по напред наведеном Плану ови оштећени, као и сведок Д.К, одређени на задатак претходница обезбеђења председника Владе РС, те да су као војна лица вршила службу.


16. јануар 2020. године
АЛЕКСАНДАР МИТРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Првог основног суда у Београду К. бр. 1466/15 од 2. јула 2019. године окр. Александар Митровић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 4. КЗ у вези са чланом 289, став 3. КЗ у стицају са кривичним делом непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној несрећи из члана 296, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 1 године. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Александар Митровић је оглашен кривим што је 18. јула 2013. године, у Београду, као учесник у саобраћају на путевима, возач моторног возила, крећући се десном саобраћајном траком Устаничке улице из правца Булевар краља Александра у смеру према улици Војислава Илића, поступио противно Закону о безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије и тиме тако угрозио јавни саобраћај и довео у опасност живот људи, на тај начин што се на путу кретао брзином већом од дозвољене која је била ограничена на 50 км/час, крећући се десном саобраћајном траком улице Устаничка, брзином од 80 км/час, док му је светлосним саобраћајним знаком пролаз био дозвољен – зеленим светлом, на обележеном пешачком прелазу, у тренутку када је пешацима светлосним саобраћајним знаком пролаз био забрањен – црвеним светлом, возилом ударио малолетну оштећену Андреу Бојанић, која је возилу долазила са леве стране, и то предњом левом угаоном страном возила у предео спољашње стране десне потколенице и унутрашње стране леве потколенице, десне бутине и десног кукно седалног предела оштећене, а потом је остварен контакт горњих делова тела пешака са предњим ветробранским стаклом и предњим левим стубом, након чега је тело пешака одбачено и зауставило се у висини разделног острва, да би потом окривљени без заустављања наставио вожњу и оставио без помоћи лице чије повреде возилом проузроковао, малолетну оштећену, која је од задобијених повреда услед разорења за живот важних можданих центара преминула на месту догађаја.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Први основни јавни тужилац у Београду, браниоци окривљеног и пуномоћник оштећене.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 10. децембра 2019. године донео је пресуду Кж1 931/19  којом је преиначио првостепену пресуду и према окр. Александру Митровићу одбио оптужбу да је извршио кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296, став 1. КЗ, док је у односу на кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 4. КЗ у вези са чланом 289, став 3. КЗ првостепена пресуда укинута и у том делу прдмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Жалба пуномоћника оштећене је одбачена као недозвољена имајући у виду да се поступак против окривљеног води по оптужби јавног тужиоца, а да по закону оштећени може изјавити жалбу само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и о досуђеном имовинско-правном захтеву.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбом бранилаца окривљеног указује да је у односу на кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди заступила апсолутна затарелост кривичног гоњења имајући у виду да је окривљени оптужен да је радње овог кривичног дела предузео 18. јула 2013. године од ког периода је протекло више од 6 година, те је у конкретном случају апсолутна застарелост кривичног гоњења наступила 18. јула 2019. године (Напомена: Апелациони суд је предмет по жалби задужио 18. септембра 2019. године).

У односу на кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја Апелациони суд налази да се основано жалбом бранилаца указује на то да првостепена пресуда у овом делу садржи битну повреду одредаба кривичног поступка с обзиром на то да нису дати разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, а они који су дати су међусобно контрадикторни. Између осталог из образложења првостепене пресуде остаје нејасно да ли првостепени суд дате налазе судских вештака не прихвата јер су оспорена од стране тужилаштва, односно бранилаца или пак сматра да су овакви налази у битноме остали неусаглашени. Апелациони суд налази да је одлучна чињеница у овом кривичном поступку и поред одређених судских вештачења и прибављених налаза и мишљења, као и изјашњења судских вештака и саветника остала неутврђена – а то је брзина возила којом је управљао окривљени.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити учињене одредбе кривичног поступка, размотрити чињенице на које му је указано решењем Апелационог суда, посебно налаз и мишљење судског вештака за информационе технологије, за утврђене чињенице дати јасне и аргументоване разлоге, те ценити сваки изведени доказ и објаснити који то докази иду или не иду у прилог закључку суда, па ће тако бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану одлуку.


 

 

 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)