Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

25. јануар 2019. године
ИВАНА ПОПИН

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 97/15 од 8. јуна 2017. године окр. Ивана Попин је због извршења продуженог кривичног дела превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци и новчану казну у износу од 200.000,оо динара. Оштећена привредна друштва су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућена на парницу.

Окривљена Ивана Попин је оглашена кривом што је, након што је окр. Горан Мацура, према коме је кривични поступак раздвојен, а који је поступао у својству директора привредног друштва „Т“ представљајући се и потписујући се као Д.К. закључио уговоре о изнајмљивању канцеларијског простора за фирму „Т“ у Новом Саду, као и закуп магацинског простора у Новом Саду, те затим закључио са оператером мобилне телефоније уговоре о коришћењу 5 телефонских бројева и са „СББ“ уговор на основу кога је у наведени простор инсталирана имејл адреса привредног друштва „Т“ за слање захтева и пријем поште, у својству комерцијалисте привредног друштва „Т“ из седишта предузећа позивала одговорна лица оштећених привредних друштава, чије је понуде проналазила на огласним сајтовима на интернету, представљајући се лажним именом и то као М.М, те је наручивала робу договарајући цену и услове њеног плаћања и испоруке са што дужом валутом плаћања, а потом по постигнутом договору на састанке оранизоване у седиштима оштећених привредних друштава или у канцеларији привредног друштва „Т“ у Новом Саду је одлазио окр. Мацура представљајући се као Д.К, директор привредног друштва „Т“, у ком својству је водио преговоре по инструкцијама добијеним од окривљеног – сведока сарадника Игора Перовића и окр. Зорана Сукњаје, те својеручно потписивао уговоре о пословној сарадњи, као и менице које су издавана у виду обезбеђења плаћања преузете робе по истеку валуте плаћања, при чему су сви окривљени знали да на рачуну привредног друштва нема новца и да се не очекује никакав прилив, те да роба неће ни бити плаћена, а потом је роба возилима добављача или комби возилима аутопревозиника привредног друштва из Новог Сада ангажованог од привредног друштва „Т“ превожена до закупљеног магацинског простора где су је, по претходно договореном проценту, окривљени међусобно делили и пребацивали у своја складишта, а потом одатле, за готов новац, ову робу по цени знатно нижој од тржишне продавали даље физичким лицима као купцима, не водећи књиговодствену евиденцију у привредном друштву „Т“ у намери да себи и другима прибаве противправну имовинску корист, на који начин је окривљена, заједно са окривљеним – сведоком сарадником Игором Перовићем, те окр. Зораном Сукњајом, Александром Бојовићем и Гораном Милошевићем, као и са окр. Гораном Мацуром учествовала у наношењу штете привредним друштвима у укупном износу од 2.672.906,оо динара, као и прибављању имовинске користи себи и другима, преко привредног друштва „Т“ у наведеном износу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљене.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 25. децембра 2018. године пресуду којом је преиначило првостепену пресуду, само у погледу одлуке о казни, и окр. Ивану Попин због извршења продуженог кривичног дела превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 200.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о казни, првостепени суд је правилно као олакшавајуће околности на страни окривљене ценио њено здравствено стање, као и породичне прилике, а као отежавајућу околност бројност радњи у којима је учествовала односно чињеницу да је учествовала у дванаест појединачних радњи. Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд ранијој осуђиваности окривљене због кривичног дела превара није дао одговарајући значај. Стога је Апелациони суд окривљену осудио на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 200.000,оо динара налазећи да ће се овако одмереним казнама постићи сврха кажњавања.



16. јануар 2019. године
НИКОЛА КОМАТИНА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 76/11 од 20. децембра 2017. године окр. Никола Коматина је због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 4. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 3 месеца, те је од истог одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 500,оо евра, окр. Горан Василић је због извршења кривичног дела давање мита из члана 368, став 1. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 3 месеца.

Окривљени Никола Коматина је оглашен кривим што је 1. априла 2011. године, као службено лице у својству инсепктора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије, након контроле у једном објекту у коме је Горан Јанковић који је правноснажном пресудом осуђен да је без одобрења организовао приређивање посебне игре на срећу клађењем након што је пропустио да поднесе пријаву због утврђених неправилности у раду, против осуђеног Горана Јанковића, иако је на то овлашћен као инспектор у Управи за игре на срећу, дана 6. априла 2011. године, у кафићу у Београду, примио од осуђеног Горана Јанковића 500,оо евра на име поклона поводом обављене контроле и непријављивања уочених недостатака и констатованих неправилности у непријављеном објекту у Београду.

Окривљени Горан Василић је оглашен кривим што је у периоду током јула месеца 2010. године до 17. маја 2011. године, у Београду, најмање 6 пута дао по 500,оо евра Дарку Пуачи који је осуђен правноснажном пресудом, на име поклона који је осуђени Дарко Пуача примио, да као службено лице у својству инспектора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије, у оквиру свог службеног овлашћења, не би вршио контролу у објектима правног лица „Феникс“ чије је одговорно лице у својству оснивача и влансика окр. Василић.

Такође, првостепеном пресудом:

  • окр. Његош Џелетовић, окр. Душица Маловић – Кљајић  окр. Милош Лучић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346.  КЗ, те кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и кривично дело примање мита из члана 367, став 1. КЗ (од чега окр. Лучић кривично дело злоупотреба службеног положаја и примање мита у помагању),
  • окр. Никола Коматина и окр. Саша Марчета су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ,
  • окр. Жељко Доронтић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368, став 1. КЗ и кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ,
  • окр. Зоран Стојановић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368, став 1. КЗ, те је према њему одбијена оптужба да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 1. КЗ и 
  • окр. Горан Василић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ. 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал, између осталог, је окр. Његошу Џелетовићу стављено на терет да је током јула месеца 2010. године на територији Републике Србије, заједно са осуђеним Дарком Пуачом, организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја, ради стицања финансијске или друге користи, чији припадници су постали окр. Душица Маловић Кљајић, Никола Коматина, Милош Лучић и осуђена Наташа Агатоновић, свесно прихватајући активности организоване криминалне групе као своје, показујући припадност извршењем постављених задатака од стране организатора организоване криминалне групе и вршењем кривичних дела, па је тако, у оквиру планиране активности организоване криминалне групе, окр. Џелетовић, заједно са осуђеним Пуачом, до 17. маја 2011. године омогућавао приређивачима посебних игара на срећу на аутоматима и клађењем да се баве приређивањем игара на срећу без претходно добијеног одобрења о испуњености услова за добијање одобрења, као и приређивачима који су имали одобрење за приређивање посебних игара на срећу да се баве приређивањем игара на срећу у објектима за које није дато одобрење и са непријављеним апаратима и уплатним местима, неплаћање накнаде по Закону о играма на срећу и неевидентирајући укупан остварен приход тако што су окр. Џелетовић, осуђени Пуача, као организатори, и окр. Маловић Кљајић, Коматина, Лучић и осуђена Агатоновић, као припадници организоване криминалне групе, обавештавали приређиваче посебних игара на срећу и давали инфомрације путем мобилних телефона и смс порука, када и где ће бити обављена планирана контрола рада приређивањча посебних игра на срећу, договарали начин и контроле, давали им упутства на који начин да објекте учине мање уочљивим за контролу, давали инструкције и савете на који начин да се припрема за контролу, коју документацију да прибаве, обавештавали их о времену поласка контрола у места где се налазе непријављени објекти за приређивање посебних игара на срећу, да би приређивачи уклонили апарате и прикрили објекте у којима се приређују посебне игре на срећу без одобрења, обавештавали о пристиглим анонимним пријавама у вези са оваквим њиховим радом, затим по претходном договору и из помоћ других приређивача посебних игара на срећу који су радили са одобрењем, омогућавали приређивачима који су радили без одобрења, да фиктивним уговорима о власништву доказују да се ради о апаратима који се налазе у закупу контролисаних приређивача и омогућили им избегавања прекршајне и кривичне одговорности, истовремено омогућавали приређивачима посебних игара на срећу да уз одређену накнаду након контроле доставе накнадно прибављене дозволе на име других приређивача који су имали одобрење, а заузврат од приређивача, којима су омогућили рад без плаћања накнаде за одобрење и накнаде за приређивање игара, као и избегавање прекршајне и кривичне одговорности, на име достављања информација о времену и месту планираног обављања контроле, добијали готов новац и друге поклоне, а припадници организоване криминалне групе поступајући по унапред договореном плану и налозима организатора и у оквиру деловања организоване криминалне групе, поред јављања приређивачима посебних игара на срећу о плановима и поступањима на терену инспектора Управе за игре на срећу, да би прикрили своју делатност, приликом обављања контрола, сачињавали фалсификоване записнике о извршеној контроли, наводећи да су само поједини апарати радили без одобрења, а да објекти за приређивање посебних игара на срећу имају, односно поседују одобрење за рад и у коме би констатовали наводно учињени прекршај од стране приређивача, иако су у конкретном случају радило о приређивању посебних игара на срећу без одобрења, за шта је предвиђена кривична одговорност, а после извршених контрола организаторима јављали о резултатима контроле и предузетим мерама и од њих добијали инструкције за даље поступање, за шта су од приређивача добијали готов новац и друге поклоне, у виду прехрамбених производа и запослења својих рођака, док је улога окр. Лучића била да помаже осуђеном Пуачи унапред обећаним прикривљањем и стварањем услова за извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја, истовремено да информације које је добијао од окр. Џелетовића и осуђеног Пујаче о месту и времену планираних контрола инспектора Управе за игре на срећу преноси приређивачу посебних игара на срећу, осуђеном Божи Тепавчевићу, који се бавио приређивањем игара на срећу у већем броју објеката на територији Републике Србије без одобрења, а заузврат добијао готов новац, на име поклона и део предавао осуђеном Пуачи, а део задржавао за себе, па су таквим поступањем омогућили приређивачима посебних игара на срећу да нанесу штету буџету Републике Србије на име не плаћања накнада за одобрење и накнада за приређивање игара у укупном износу од 110.991.986,30 динара, истовремено омогућили приређивачима посебних игара на срећу прибављање имовинске користи у износу од 179.776.129,оо динара, остварене приређивањем посебних игара на срећу, клађењем и аутоматима, без одобрења и без евиденције у пословној документацији.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окр- Николе Коматине и Горана Василића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 19/18 којом је преиначило првостепену пресуду у делу којим је окр. Никола Коматина осуђен због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 4. КЗ и према истом, због наступања апсолутне застарелости кривичног дела (1. априла 2017. године), одбио оптужбу за извршење напред наведеног дела. Усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал првостепена пресуда је преиначена, само у делу одлуке о казни у односу на окр. Горана Василића, те је исти због извршења кривичног дела давање мита из члана 368, став 1. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године. Првостепена пресуда је укинута у ослобађајућем делу и предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење. 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Горана Василића, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове личне и породичне прилике. Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал наводи да су исте утврђене околности уобичајеног карактера и ни саме за себе ни у међусобној повезаности се не могу сматрати нарочито олакшавајућим околностима. Стога је Апелациони суд, ценећи те околности, као и чињеницу ранијег живота окривљеног, окривљеног осудио на казну кућног затвора у трајању од 1 године налазећи да ће се управо овако изреченом казном затвора остварити сврха кажњавања у оквиру опште сврхе кривичних санкција.

У делу у коме је првостепена пресуда укинута када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела Апелациони суд, између осталог, налази да разлози које је навео првостепени суд су нејасни јер се из истих не може извести јасан закључак у погледу резона суда који га је определио да донесе овакву одлуку. У конкретном случају првостепени суд је пропустио да цени изведене доказе, појединачно и у међусобној повезаности, већ је суштински пресуду у овом делу заснивао на исказима окривљених који су негирали извршење кривичног дела, при чему је изостала детаљна анализа пресретнутних телефонских разговора који су међусобно водили окривљени, а имајући у виду садржину истих разговора остаје нејасно како првостепени суд закључује да се истима суштински потврђује одбрана окривљених.

Када је у питању кривично дело злоупотреба службеног положаја разлози првостепеног суда нису прихватљиви за Апелациони суд. Наиме, околност да није изричито прописано да инспектори Управе за игре на срећу не смеју обавештавају окривљене о времену и месту планираних контрола, ни у ком случају не може указивати да су окривљени овлашћени да то чине. Ово стога што из методологије рада инспектора у поступку надзора и контроле приређивача игара на срећу, као и шеме послова радника запослених у Министарству финансија – Управе за игре на срећу, а пре свега и самог Закона о играма на срећу, између осталог произлази и обавеза вршења надзора над приређивачима игара за срећу. Прихватање логике првостепеног суда по ком обавештавање приређивача игара на срећу о времену и месту вршења контроле није незаконита радња је у супротности са суштином Закона о играма на срећу којима је прописана и обавеза вршења надзора над приређивањем игра на срећу, па би прихватањем овакве логике првостепеног суда вршење овог надзора и контроле било потпуно обесмишљено због чега су овакви разлози првостепеног суда за Апелациони суд не прихватљиви.




15. јануар 2019. године
ИВАН ПАВЛОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 81/16 од 1. децембра 2017. године окр. Иван Павловић је због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, док су због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 2. КЗ окр. Радош Зечевић и Радоје Радуловић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Према окривљенима је, такође, изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то: мобилних телефона, новчаница и др.

Окривљени Радош Зечевић и Радоје Радуловић су оглашени кривим што су, заједно са правноснажно осуђеним Иваном Павловићем и Велимиром Кривокапићем, од месеца јуна 2008. године па до 15. јула 2009. године:

  • тачно неутврђеног дана током месеца јула 2008. године, окр. Иван Павловић, ангажовао НН морнаре на прекоокеанском броду усидреном у једној од лука у Латинској Америци, Аргентини или Бразилу, да преузму и на скривено место на броду сместе опојну дрогу кокаин у количини од 24 кг, коју је претходно, ради даље продаје купио од непознатих лица у Аргентини или Бразилу, а затим лично и преко окр. Велимира Кривокапића одржавао телефонску комуникацију из Србије са ангажованим НН морнаром и тако пратио трансфер кокаина, након чега је окр. Павловић 14. августа 2008. године упутио окр. Кривокапића у Холандију, где је исти обавестио лице задужено за прихват дроге, да брод са кокаионом стиже у Белгију 18/19. августа 2008. године, те у периоду од 1. до 4. септембра 2008. године у Амстердаму организује прихват и преузме кокаин у количини од 24 кг, што је Н.Б. и учинио, а затим исти преда купцима са којима је окр. Павловић унапред договорио продају, у чему је био спречен интервенцијом холадске полиције која је 5. септембра 2008. године у Амстердаму, Н.Б.. лишила слбоде и том приликом код њега пронашла и одузела 25 кг кокаина и 1.451.675,оо евра, као и количину од 8,3 кг кокаина који потичу из претходне набавке дроге, након чега је против Н.Б. вођен и окончан кривични поступак пред судом у Амстердаму при чему је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година;
  • средином месеца септембра 2008. године, окр. Павловић у земљама Латинске Америке, Аргентини и Бразилу, од непознатог лица купио ради даље продаје тачно неутврђену количину опојне дроге кокаин, након чега је окр. Кривокапић, по налогу окр. Павловића, успоставио контакт са морнаром на броду Д.Р, и истог ангажовао ради превоза кокаина и при том с њим договорио цену за услуге превоза, скривања и истовара кокаина, те је са овим морнаром, у циљу праћења и контроле превоза дроге, одржавао телефонску комуникацију током пловидбе брода од Јужне Америке до Европе, информишући се тада о тренутној позицији брода и времену упловљавања, о чему је редовно обавештавао окр. Павловића, па је окр. Павловић, ради организације прихвата и дистрибуције дроге послао у Антверпен В.Р, док је З.Р. ангажовао да директно с брода у луци Антверпен изврши преузимање кокаина, након чега је З.Р, преузевши кокаин, по налогу окр. Павловића предао 17. септембра 2008. године 11 кг кокаина В.Р, од којих је овај 9 кг предао непознатом лицу – купцу са којим је продају претходно договорио окр. Павловић, а 2 кг кокаина је 18. септембра 2008. године В.Р. предао Д.К, којом приликом су, у моменту примопредаје, обојица лишени слободе од стране белигијске полиције, те им је одузето 2 кг кокаина, да би у наставку полицијске акције били лишени слободе и З.Р. и Д.Р, те су Р,К, Р.и Р. након спроведеног кривичног поступка, пред судом у Антверпену, осуђени, сваки по на особ, на казну затвора у трајњу од по 4 године, и новчану казну од по 2.000,оо евра,
  • током месеца новембра 2008. године, окр. Павловић у Латинској Америци од непознатог лица купио ради даље продаје тачно неутврђену количину опојне дроге кокаин, те ову дрогу предао ради транспорта морнарима З.М. и Ђ.В. уз налог да исту сакрију и по доласку у Италију предају лицима које он овласти, да би 17. новембра 2008. године у Равени, у моменту примопредаје дроге између М. и В. и лица која је окр. Павловић упутио да преузму дрогу, Д.Ж. и В.М, италијанска полиција запленила опојну дрогу кокаин 11,797 кг нето тежине и наведена лица лишила слободе, против којих се води кривични поступак у Италији,
  • почетком месеца октобра 2008. године, окр. Павловић ангажовао на броду, усидреном у луци у Јужној Америци морнара М.П. да преузме, утовари, сакрије и касније испоручи тачно неутврђену количину опојне дроге, кокаин, коју је претходно ради даље продаје купио, па је окр. Павловић у циљу праћења транспорта са М.П, током пловидбе према Европи, из Београда одржавао телефонску комуникацију, док је непосредно пред долазак брода у луку Антверпен, упутио у Белгију, ради преузимања кокаина, Д.С. и Д.Ч, где су се срели са морнаром М.П. 23. новембра 2008. године у Антверпену, када их је приликом примопредаје 20 кг кокаина белгијска полиција лишила слободе, у наставку акције откривања кријумчара дроге, дана  24.новембра 2008. године лишили слободе још 4 лица, као и морнара с брода претресом чије кабине су пронашли и одузели још 6 кг кокаина, који је ту био смештен по налогу и упутству окр. Павловића, након чега је вођен пред судом у Антверпену кривични поступак против свих лица лишених слободе у овој акцији белгијске полиције,

након чега је окр. Зечевић, по приспећу новца зарађеног продајом опојне дроге, кокаина, у земљама Западне Европе у Београду овај новац који је био у ситним апоенима, по налогу окр. Павловића у мењачницама укрупњавао у веће апоене и затим односио и полагао у унапред изнајмљене сефове у банкама, и по потреби, и на позив окр. Павловића из сефова узимао одређене новчане износе – евре и предавао истоме, уплаћивао електронске допуне за мобилне телефоне које су користили окр. Павловић и за превоз кокаина ангажовани морнари да би окр. Радуловић по његовом доласку у Београд, а на позив окр. Павловића, средином јануара 2009. године, након што му је окр. Зечевић, по Павловићевим инструкцијама, изнајмио стан, у овом стану чува ватрено оружје које је претходно од Н.Н. лица купио окр. Павловић, као и већи број мобилних телефона путем којих је окр. Павловић одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји ове дроге, и на које мобилне телефоне се окр. Радуловић повремено јављао па је након обављених разговора преносио поруке и инфомрације окр. Павловићу везану за набавку и продају кокаина, као и вршио електронске допуне за припејд картице у мобилним телефонима, како окр. Павловића тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, истовремено је окр. Радуловић пружао и физичку заштиту окр. Павловићу у моменту његових излазака из стана и кретања по граду и шире.

Окривљени Иван Павловић је оглашен кривим и што је тачно неутврђеног дана у току месеца новембра 2008. године, у Београду, по договору са Д.Ч, од НН лица набавио преиначену, неистиниту јавну исправу ради употребе и то пасош и возачку дозволу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 16. новембра 2018. године пресуду Кж1 По1 6/18 којом је потврдило првостепену пресуду у односу на окривљеног Радоша Зечевића, а преиначило првостепену пресуду у односу на окривљеног Радоја Радуловића, те истог ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 2. КЗ. Према окр. Ивану Павловићу, због наступања апсолутне застарелости кривичног дела, одбијена је оптужба за извршење кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ РС.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Радоју Радуловићу је стављено на терет, да је заједно са правноснажно осуђенима Иваном Павловићем, Велимиром Кривокапићем и Радошем Зечевићем, од месеца јуна 2008. па до 15. јула 2009. године, по доласку у Београд на позив окр. Павловића, средином јануара 2009. године, након што му је окр. Зечевић по Павловићевим инструкцијама изнајмио стан, у овом стану чувао ватрено оружје, које је претходно купио окр. Павловић, предао их окр. Радуловићу као и већи број мобилних телефона путем којих је окр. Павловић одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји ове дроге, и на које мобилне телефоне се окр. Радуловић повремено јављао па је након обављених разговора преносио поруке и инфомрације окр. Павловићу везану за набавку и продају кокаина, као и вршио електронске допуне за припејд картице у мобилним телефонима, како окр. Павловића тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, истовремено је окр. Радуловић пружао и физичку заштиту окр. Павловићу у моменту његових излазака из стана и кретања по Београду и шире.

Такође, оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Ивану Павловићу је стављено на терет да је тачно неутврђеног дана у току месеца новембра 2008. године, у Београду, по договору са Д.Ч, од НН лица набавио преиначену, неистиниту јавну исправу ради употребе и то пасош и возачку дозволу.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на Радоја Радуловића, првостепена пресуда је преиначена, имајући у виду да је истом овај окривљени оглашен кривим да је средином јануара до 2009. године у стану који му је изнајмио окр. Зечевић држао већи број мобилних телефона путем којих је окр. Павловић одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји дроге и на које мобилне телефоне се затим окр. Радуловић поверемено јављао, па је након обављених разговора преносио поруке и информације окр. Павловићу везано за набавку и продају кокаина, вршио електронске допуне за припејд картице мобилних телефона како окр. Павловића тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, а у изреци се у осносу на радње окр. Павловића и Кривокапића, везане за набавку и продају кокаина, наводе јул, август, септембар, октобар закључно са новембром 2008. године, то произлази да је закључак суда из образложења првостепеног суда да окр. Павловић није могао да усмерава акције прецизно знајући у сваком тренутку где се дрога налази, у коју луку стиже, ко је преузима и даље дистрибуира и где новац стиже без подршке коју је предузимао окр. Радуловић није тачна јер радње за које се терети окр. Радуловић једноставно не одговарају времену извршења кривичног дела и радњама за које је окр. Павловић оглашен кривим. С обзиром на наведено, као и на чињеницу да пружање физичке заштите окр. Павловићу и вршења одређених послова за окривљеног на начин како је то описано у оптужном акту не представљају радње извршења кривчног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога то је Апелациони суд, усвајањем навода жалбе браниоца окривљеног, првостепену пресуду преиначио у овом делу и овог окривљеног, услед недостатка доказа, ослободио од оптужбе. 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)