Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

9. октобар 2019. године
БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 83/14 од 28. децембра 2018. године окр. Бранко Лазаревић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и продужено кривично дело одавање службене тајне из члана 369, став 2. КЗ, док су окр. Борис Гара, Радован Штрбац и Родољуб Радуловић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело одавање службене тајне из члана 369, став 2. КЗ (од чега окр. Штрбац и Радуловић у подстрекавању).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал:

  • окр. Бранку Лазаревићу је стављено на терет да је у периоду од јула 2008. године до 15. октобра 2009. године, у Београду, постао припадник организоване криминалне групе која је имала за циљ вршење кривичних дела, а формирана неутврђеног дана почетком 2006. године, на територији Републике Србије, више земаља бивше СФРЈ, западне Европе и Јужне Америке, од стране Дарка Шарића, Горана Соковића, Бојана Станојковића, Жељка Вујановића и сада пок. Драгана Дудића и која је деловала до 15. октобра 2009. године, а чији су припадници били осуђени Марко Воротовић, Никола Павловић, Дејан Ракић, Милош Пандрц, Милош Крповић, Мирко Миодраговић, Миодраг Александар, Драган Лабудовић и Борис Лабан, окр. Марко Пандрц, Бошко Недић, Ненад Новаковић, Дарко Тошић, Милош Цајић, Бобан Стојиљковић, Марко Дабовић, Александар Мишић, Борислав Туњић, Милан Миловац, Жељко Сибински, Никола Димитријевић, Дарко Газдић, Родољуб Радуловић, Петар Обрадовић, Небојша Сретеновић, Михајло Ђаковић, Марко Рачић, Владимир Рачић, Радован Штрбац, Дубравка Штрбац, Стевица Костић, Андија Крловић, Небојша Јестровић, Предраг Милосављевић, Зоран Ћопић, Маринко Вучетић и сведоци сарадници Драшко Вуковић, Радан Адамовић и Небојша Јоксовић, те више других лица, која је деловала споразумно у циљу планирања и вршења кривичних дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога и прања новца, а све ради стицања незаконите финансијске користи и њеног улагања у легалне финансијске токове, па се улога окр. Лазаревића у организованој криминалној групи састојала у томе да као шеф кабинета Министарства унутрашњих послова у Влади Републике Србије прибавља информације о мерама и радњама које полиција преузима према организаторима и припадницима ове организоване криминалне групе у преткривичном поступку, те о нарочито поверљивим подацима о спровођењу посебне доказне радње надзора и снимања телефонских и других разговора или комуникација организатора и припадника организоване криминалне групе који су проглашени службеном тајном и саопштава организаторима и припадницима организоване криминалне групе те тако онемогући полицију у прикупљању доказа о вршењу кривичних дела ове организоване криминалне групе;
  • у периоду од јула месеца 2008. године до 15. октобра 2009. године, у Београду, окр. Лазаревић као службено лице и то шеф кабинета Министарства унутрашњих послова РС, неовлашћено и из користољубља саопштавао окр. Радуловићу и Штрбцу податке који представљају службену тајну која је донета у односу на окр. Радуловића због постојање основане сумње да врши кривична дела неовлашћена проиводња, држање и стављање у промет опојне дроге и која је донета у односу на окр. Штрбца због постојања основане сумње да врши кривична дела прање новца, као и податке у преткривичном поступку Тужилаштва за организовани криминал против окр. Радуловића и других и против окр. Штрбца и других, покренутим због наведених кривичних дела, а који подаци су проглашени службеном тајном, а на шта су га подстрекли окр. Радуловић и Штрбац који су даље те податке преносили другим лицима, а окр. Гара у својству службеног лица и то заменика начелника Службе за специјалне истражне методе криминалистичке полиције која је извршавала наведене наредбе истражног судије, неовлашћено саопштио окр. Лазаревићу нарочито поверљиве податке који представљају службену тајну.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 10. септембра 2019. године пресуду Кж1 По1 15/19 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела жалбени наводи да је Тужилаштво предложило доказе за чињенице које су предмет доказивања – да је у наведеном временском периоду окр. Лазаревић прибављао информације о мерама и радњама које полиција предузима у преткривичном поступку, као и информације о нарочито поверљивим подацима о спровођењу доказне радње и то саопштавао организаторима и припадницима организоване криминалне групе, те да је из тих доказа учињено извесним да је он то, не једном, него у више наврата, и учинио, како окр. Радуловићу тако и окр. Штрбцу, те тако свесно и вољно постао припадник организоване криминалне групе, оцењени су као неосновани. Ово стога што се у жалби само цитирају наводи који, према оптужном предлогу, представљају улогу окривљеног у оргнаизованој криминалној групи, али се не наводе који су то конкретни докази којима се доказује радња извршења кривичног дела – припадање организованој криминалној групи која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога, а ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

Према ставу Апелационог суда, припадништво самог окр. Лазаревића организованој криминалној групи, чак и да је овај окривљени оглашен кривим за извршење кривичног дела одавање службене тајне не би по аутоматизму постојало, већ је Тужилаштво морало да предложи извођење доказа којима би навод оптужбе у овом делу учинило извесним, а како то није учинило, првостепени суд је правилно, услед недостатка доказа, окр. Лазаревића за ово кривично дело ослободио од оптужбе с обзиром на то да из изведених доказа није било могуће утврдити ни да ли је, ни како је, ни када је и у каквим околностима окр. Лазаревић постао припадник организоване криминалне групе, нити да је имао свест о постојању такве групе, а посебно вољу и хтење да истој припада.

Апелациони суд надаље налази и да је правилан став првостепеног суда да се из изведених доказа није могао извести несумњив закључак о томе да је окр. Бранко Лазаревић извршио продужено кривично дело одавање службене тајне, а окр. Борис Гара, Радован Штрбац и Родољуб Радуловић кривично дело одавање службене тајне, од чега окр. Штрбац и Радуловић у подстрекавању.

Наиме, да би неки податак представљао службену тајну неопходно је испуњење два кумулативна услова: да је реч о подацима и документима који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и да би одавањем таквих података или докумената била проузрокована или би могла да буде проузрокована штетна последица за службу. Према ставу Апелационог суда, Тужилаштво за организовани криминал је пружило суду доказ само за испуњеност првог од два наведена услова, док за други нису пружени никакви докази. Суд је имао у виду и то да су у току поступка правноснажним решењем издвојени из списа сви транскрипти прислушкиваних разговора Радуловића и Штрбца, те исти нису могли да се користе.

У конкретном случају, у оптужном акту је описано да је одавање података од стране окривљених, све укупно, проузроковало штетне последице по службу. По оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд закључује да Тужилаштво није презентовао ни један доказ о томе да је комуникација између окривљених и како Тужилац наводи других припадника организоване криминалне групе, након сазнања о томе да се прислушкују, промењена на тај начин што су прешли на комуникацију путем драфтованих мејлова, будући да Тужилаштво суду није презентовало ниједан доказ којим би се исти наводи могли проверити. Дакле, из наведеног је несумњиво закључено да је комуникација између наведених лица не само настављена већ није ни промењена.

Дакле, према ставу Апелационог суда, правилно је првостепени суд закључио да изведеним доказима није потврђен навод оптужбе да су у конкретном случају наступиле штетне последице за службу, на тај начин што је у том тренутку полицији онемогућено да прикупи доказе о вршењу кривичних дела на основу којих би се покренуо кривични поступак против осумњичених из тзв. Шарићеве групе из разлога што суду нису пружени докази за тврдњу о томе  да је због информација које је окр. Гара одао окр. Лазаревићу, а он наводно даље одао окр. Радуловићу и Штрбцу а што није ни наведено у општужном предлогу дошло до било каквих промена у дотадашњој комуникацији која су имала лица које је Тужилац означио као организаторе и припаднике предметне организоване криминалне групе. При томе се напомиње да је несумњиво правилно утврдио првостепени суд да је полиција и даље прикупљала доказе и после периода који је опредљен као време извршења радњи окривљених, а штетна последица по службу није доказана с обзиром на то да су према тим лицима из тзв. Шарићеве групе покренути кривични поступци.


 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)