Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

22. фебруар 2019. године
РАЈКО ПАНТЕЛИНАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 103/15 од 14. марта 2016. године:

  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, те кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 3. и 5. КЗ и кривичног дела недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. КЗ окр. Рајко Пантелинац је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци, док је окр. Рашко Мијаиловић осуђен на јединстевну казну затвора у трајању од 9 година и 6 месеци. Такође, према окр. Пантелинцу је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: револвера, метака, бејзбол палице и др;
  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 3. и 5. КЗ окр. Радован Галетин је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 година,
  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ окр. Перо Ђурић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године.

Окривљени Рајко Пантелинац је оглашен кривим што је у току 2011. године, на територији Републике Србије, организовао криминалну групу, чији су припадници током 2011. године постали окр. Живојин Тајков, према коме је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен, окр. Рашко Мијаиловић и Радован Галетин, док је током 2012. године припадник постао и окр. Перо Ђурић, а која организована криминална група је деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела  и планирала своје деловање и то како на територији РС, тако и на територији других земаља и то конкретно на територији Републике Кипар и Републике Украјине, а ради стицања финансијске користи, а све до 30. маја 2012. године када је њено деловање прекинуто акцијом Министарства унутрашњих послова РС и то тако што је окр. Пантелинац, организовао криминалну групу, створио план да са осталим припсаницим организоване криминалне групе врши кривична дела са елементима насиља и то убиства и разбојништва.

Окривљени Рашко Мијаиловић је оглашен кривим и што је од почетка до неутврђеног дана маја 2012. године, у Тополи, неовлашћено набавио, држао, а потом и предао револвер окр. Рајку Пантелинцу, који је због напред наведеног дела, такође, оглашен кривим.

Такође, првостепеном пресудом окр. Јовица Радисављевић, Душан Обреновић и Младен Ђукић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, док је окр. Рајко Пантелинац ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Рајко Пантелинац, Рашко Мијаиловић, Перо Ђурић и њихови браниоци, као и бранилац окр. Радована Галетина.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ППосебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду (пошто је претходна пресуда Апелационог суда по усвојеном захтеву за заштиту законитости укинута од стране Врховног касационог суда у осуђујућем делу), након одржаног претреса, дана 22. јануара 2019. године донело је пресуду Кж1 По1 14/18 којом је преиначило првостепену пресуду, у погледу правне оцене дела у делу у коме су окр. Пантелинац, Мијаиловић и Галетин оглашени кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1. тачка 5. КЗ, као и у делу одлуке о кривичним санкцијама, те у делу одлуке којом је окр. Мијаиловић оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ, те је:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ и кривичног дела недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ окр. Рајка Пантелинца осудило на јединствену казну затвора у трајању од 11 година, 
  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривичног дела убиство у покушају из члана 113. КЗ окр. Радована Галетина осудило на јединствену казну затвора у трајању од 7 година,
  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривичног дела убиство у покушају из члана 113. КЗ окр. Рашка Мијаиловића осудило на јединстевну казну затвора у трајању од 5 година. Такође, према окр. Мијаиловићу, због наступања застарелости, је одбијена оптужба за извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ  
  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ окр. Пера Ђурића је осудило на казну затвора у трајању од 1 године

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Окривљени Рајко Пантелинац, Рашко Мијаиловић и Радован Галетин су оглашени кривим и што су у периоду од 1. априла до 31. маја 2011. године, на територији Републике Србије и Републике Кипар, поступајући у оквиру плана деловања организоване криминалне групе коју је створио окр. Пантелинац, а чији припадници су постали окр. Живојин Тајков, Мијаиловић и Галетин,  покушали да другог лише живота из користољубља.


 

14. фебруар 2019. године
ДРАГАН ЂОКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 187/16 од 14. марта 2018. године окр. Драган Ђоковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ и једног продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 5.000.000,оо динара, те је од окривљеног одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, па је окривљени обавезан да на рачун буџета Републике Србије уплати износ од 15.854.987,40 динара. Оштећена привредна друштва су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Драган Ђоковић је оглашен кривим што је током септембра 2015. године, на територији града Београда, постао припадник организоване криминалне групе коју је организовао окр. Дејан Фемић, против кога је поступак правноснажно окончан, а чији припадник је постао и окр. Богдан Богдановић, против ког је поступак правноснажно окончан, показујући припадност извршењем постављених задатака од стране организатора организоване криминалне групе која је имала за циљ да врши кривична дело превара у циљу стицања добити, тако што су у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница доводили и одржавали у заблуди власнике мењачница са територије града Београда, наводили их да им они у оквиру своје делатности врше замену динара за евре на штету своје имовине, где је план организоване криминалне групе подразумевао претходно постизање договора са власницима мењачница о размени одређене количине динара за евре, са предлогом да се трансакције из безбедностних разлога обаве у експозитурама пословних банака на територији града Београда у којима је наводно требао бити исплаћен већи динарски износ на име оствареног кредита, са циљем да се придобије поверење власника и запослених у мењачницама, а затим након успешно обављене прве регуларне трансакције постизање договора са истим власницима мењачница око нове размене динара за евре само сада у много већем износу, на исти начин и на истом месту, да би сада приликом размена динара за евре уместо оригиналних динарских новчаница у торбама се налазили свежњеви новчаница упаковани тако што су на врху и дну свежња биле постављене по једна оригинална новчаница а између постављен одштампан папир у боји апоена који се налазио на врху и на дну, чије ивице су оштампане да имитирају дизајн оригинала и били вакумирани у најлонске кесе, како се то ради у Народној банци Србије.

Према окр. Војиславу Новаковићу првостепеном пресудом је одбијена оптужба за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и једног продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ. Оштећена привредна друштва су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућена на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  14. јануара 2019. године решење Кж1 По1 12/18 којим је укинуло првостепену пресуду у осуђујућем делу и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се у жалбама бранилаца окр. Драгана Ђоковића истиче да је првостепена пресуда, у делу одлуке о имовинско правном захтеву и мери одузимања имовинске користи, донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка с обзиром на то да је изрека првостепене пресуде у том делу неразумљива, разлози пресуде противречни изреци, а дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања нејасни и противречни, због чега није могуће испитати законитост и правилност ожалбене пресуде.


 

14. фебруар 2019. године
ДЕЈАН МАРЈАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 81/15 од 8. марта 2017. године:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, КЗ и продуженог кривичног дела преваре, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. у вези са ставом 1. КЗ (од чега окр. Новица Ракочевић и Стојан Павићевић у покушају):

- окр. Дејан Марјановић је је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 500.000,оо динара,

- окр. Драган Лукач је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара,

- окр. Стојан Павићевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара и

- окр. сведок сарадник Игор Перовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 месеци и на новчану казну у износу од 5.000,оо динара.

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4, у вези са ставом 2. КЗ и једног продуженог кривичног дела преваре у покушају, у саизвршилаштву, из члана 208, КЗ:

- окр. Новица Ракочевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 7 месеци и на новчану казну у износу од 250.000,оо динара,

- окр. Мирко Пантић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара и

- окр. Раде Атић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара;

  • због извршења продуженог кривичног дела преваре, у саизвршилаштву, из члана 208. КЗ

- окр. Зоран Сукњаја је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара,

- окр. Јожеф Фелдејак је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара,

- окр. Горан Милошевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара и

- окр. Александар Бојовић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара;

  • окр. Нада Дивљан је због извршења једног кривичног дела преваре, у саизвршилаштву, из члана 208, став 1. КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 8 месеци и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара.

Оштећена привредна друштва су упућена да свој имовинско-правни захтев остварују у парници.

Окривљени Дејан Марјановић је оглашен кривим што је фебруара месеца 2010. године организовао криминалну групу чији су припадници одмах постали окр. Игор Гас, према коме је кривични поступак раздвојен, окр. сведок сарадник Игор Перовић и Драган Лукач, као и окр. Жељко Шушкавчевић, према коме је у међувремену кривични поступак раздвојен и исти је правноснажно осуђен, док су припадници ове организоване криминалне групе септембра месеца 2010. године постали и окр. Новица Ракочевић и Стојан Павићевић, а која организована криминална група је до 29. октобра 2010. године деловала споразумно на територији Републике Србије у циљу вршења кривичних дела преваре, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је окр. Дејан Марјановић створио план и финансирао његово остваривање, у оквиру кога су специјално за ову намену проналажена и купована предузећа која послују дуже време  и нису никада била у блокади, а којима је потом сачињавањем лажних уговора и компензацијама подизан бонитет, те је као одговорно лице таквог предузећа уписиван припадник организоване криминалне групе, а потом су закупљивани пословни и магацински простори и опремани како би се створила фиктивна слика успешног предузећа, да би затим припадници организоване криминалне групе путем телефона у кратком временском периоду од 30 до 45 дана од великог броја предузећа са територије Републике Србије наручивали веће количине разноврсне робе и договарали одложени рок плаћања, након чега је припадник ове групе као одговорно лице наведеног предузећа закључивао уговоре о сарадњи са одговорним лицима оштећених предузећа и као гаранцију плаћања им предавао својеручно потписане бланко оверене менице, при чему су сви припадници организоване криминалне групе знали да на рачунима њиховог предузећа нема новчаних средстава, нити се очекује прилив, као и да се не намерава платити узета роба након чега је по приспећу робе у магацински простор предузећа ове организоване криминалне групе, у кратком временском року роба, по претходно договореном критеријуму и проценту дељена међу припадницима групе који су је потом пребацивали у своја приватна складишта и одатле распродавали, по знатно нижим ценама од тржишних, физичким лицима као купцима за готов новац, док је у пословној документацији предузећа ова роба раскњижавана тако што су прављене лажне фактуре по  којима је роба наводно продата несолвентним предузећима као даљим купцима и од којих су на име ове продаје, као обезбеђење плаћања, узете бланко менице или уопште није књижена, да би након доспећа на наплату првих меница датим оштећеним предузећима и блокаде рачуна предузећа организоване криминалне групе, припадници исте напуштали закупљене просторије и магацине, телефонске картице бацали и на тај начин постајали недоступни представницима оштећених предузећа, који план су припадници организоване криминалне групе прихватили и уз договорену накнаду у виду тачно одређеног процента од робе набављене на наведени начин, односно новца добијеног продајом робе спроводили предузимајући конкретне радње наложене им од стране окр. Марјановића, при чему је у току постојања организоване криминалне групе створио план да се на основу лажно сачињених уговора о наводним куповинама непокретностима на добрим локацијама у Новом Саду и Београду, од стране припадника организоване криминалне групе, као купца, и његове укњижбе као власника, врши продаја тих непокретности трећим лицима и да се на тај начин остварује непосредна финансијска корист, па су у склопу тог плана током августа 2010. године припадници организоване криминалне групе постали окр. Мирко Пантић и Раде Атић.

Такође, првостепеном пресудом је окр.  Горан Милошевић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Лукач, Стојан Павићевић, Нада Дивљан, Александар Бојовић, Мирко Пантић, Раде Атић и њихови браниоци, као и браниоци окр. Зорана Сукњаја, Јожефа Фелдејака, Новице Ракочевића и Горана Милошевића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 23. новембра 2018. године пресуду Кж1 По1 9/18 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је радње окр. Мирка Пантића и Радета Атића за које су оглашене кривим првостепеном пресудом правно квалификовао као кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208, став 1 КЗ, те је због извршења наведеног кривичног дела и кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ окр. Мирко Пантић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, док је окр. Раде Атић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.


 

1. фебруар 2019. године
ДАЛИБОР ОГЊАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 122/15 од 28. фебруара 2018. године због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ окр. Далибор Огњановић и Александар Јовић су осуђени на јединствене казне затвора у трајању од по 5 година и 2 месеца, док су због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ окр. Александар Дрефљак, Марко Мандић, Марко Миковић, Душан Јовчић и Јанко Јаничић  осуђени на казне затвора у трајању од по 5 година, те је према окр. Душану Јовчићу, Далибору Огњановићу и Александру Јовићу изречена мера безбедности одузимања предмета и то биљних засада и опојне дроге канабис.

Окривљени Бојан Бојковић, према коме је поступак раздвојен, Далибор Огњановић, Александар Дрефљак, Марко Мандић, Марко Миковић, Душан Јовчић, Јанко Јаничић и Александар Јовић су оглашени кривим што су у периоду од средине 2014. године па до 2. априла 2015. године, на територији Републике Србије – у Београду, Новом Саду и Јагодини, као криминална група, неовлашћено производили и држали опојну дрогу канабис, чија је производња, промет и употреба забрањена, а која је проглашена за опојну дрогу, ради њене продаје, тако што су:

  • по договору окр. Бојковића и Јовића, окр. Јовић у више наврата набављао потребну електро опрему неопходну за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, у чему је учествовао окр. Огњановић обезбедивши део средстава за финансирање ове набавке, па је окр. Јовић у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис, од новца који су му обезбедили окр. Бојковић и Огњановић, поред опреме коју је претходно набавио за потребу групе за импровизоване лабараторије у Новом Саду и Винчи, набавио је већу количину машинске и електро опреме која се користи за узгајање канабиса у вештачким условима,
  • окр. Бојковић је половином јуна 2014. године, у Новом Саду, изнајмио кућу и у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис у вештачким условима извршио адаптацију дела куће тако што је извршио изолацију зидова, после чега је окр. Јаничић извршио инсталацију илегалног прикључка на електро мрежу, а потом инсталирао машинску и електро опрему за осветљавање, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис,
  • по извршеној адаптацији дела куће и инсталирање опреме у просторије приземља куће, у 305 пластичних саксија, а у просторији на спрату у 180 пластичних саксија, окр. Бојковић је засадио семенке биљке канабис, које су 2. априла 2015. године затечене у фази цветања,
  • окр. Мандић и Миковић су наизменично боравили у кући и заливали и прехрањивали биљке, контролисали осветљење, температуру и влажност ваздуха, док су окр. Бојковић, Огњановић и Дрефљак континуирано проверавлаи процес производње, те су на спрту куће држали и два црна пвц џака у којима се налази сирова биљна материја канабис, у једном у количини од 1734,58 грама, а у другом у количини од 1169,69 грама,
  • по договору окр. Бојковића и Дрефљака, средином фебруара 2015. године окр. Дрефљак је придобио Јовчића за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, после чега је у кући окр. Јовчића у Београду окр. Бојковић, користећи новчана средства која је претходно обезбедио са окр. Огњановићем, извршио адаптацију 4 просторије тако што је извршио изолацију зидова и друге припремне радове, након чега је окр. Јаничић инсталирао машинску и електро опрему за осветљавање, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис, коју је претходно набавио окр. Јовић,
  • у међувремену, дана 28. фебруара 2015. године, по договору окр. Бојковића и Мандића, окр. Мандић је отпутовао у Краљевину Холандију, где је за све време боравка од окр. Бојковића добијао упутства која су се односила на куповину семенки и супстанци намењених за производњу опојне дроге канабис, па се, након што је купио за сада неутврђен број семенки канабиса, користећи новчана средства која у ту сврху претходно добио претходно од окр. Бојковића и Огњановића, вратио у Београд, од чега је 150 семенки окр. Бојковић предао окр. Јовићу како би криминална група у Јагодини организовала продавање опојне дроге канабис,
  • по извршеним припремама окр. Бојковић је средином марта 2015. године, у поткровљу куће окр. Јовчића у Београду, у 473 пластичне саксије засадио семенке канабиса које су 2. априла 2015. године затечене у висини стабљике око 5 цм, а у 282 отворена пластична калупа, такође, засадио семенке канабиса које су истог дана затечене у висини стабљика у висини од 2-3 цм,
  • све време након засађивања окр. Јовчић је наставио да залива, прихрањује и надгледа процес клијања о чему је обавештавао окр. Бојковића, док је окр. Дрефљак повремено долазио и проверавао процес узгајања биљака обавештавајући о томе окр. Бојковића и Огњановића.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  7. децембра 2018. године решење Кж1 По1 11/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбама указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредба кривичног поступка јер је изрека пресуде неразумљива и противречна сама себи, о чињеницама које су предмет доказивања нису дати јасни разлози, а постоји знатна противречност између онога што се налази у разлозима пресуде у садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника, због чега није могуће испитати правилност и законитост првостепене пресуде.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)