Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

3. новембар 2017. године
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ УКИНУО ПРЕСУДУ ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ЗАХТЕВА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ ТУЖИОЦА ФК „ЖЕЛЕЗНИЧАР“ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И „ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ“

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду П. 1166/15 од 30. јуна 2016. године одбијен је тужбени захтев тужиоца ФК „Железничар“ којим је тражено да му тужена Република Србија и „Железнице Србије“ солидарно накнаде штету у износу од 184.456.314,оо динара заједно са законском затезном каматом, те је одбијен и евентуални тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужилац једини власник зграде површине 617 м2 на адреси Браће Крсмановић бб у Београду и да се наложи Републичком геодетском заводу да у лист непокретности укњижи тужиоца као власника наведене непокретности. Такође, првостепеном пресудом тужилац је обавезан да туженој страни накнади трошкове парничног поступка.

Првостепени суд је у току поступка утврдио да тужилац има регистровано седиште на адреси Београд, Браће Крсмановић бб, на којој се налази и спорни објекат, а што је све у оквиру стадиона који тужилац деценијама користи за своје спортске активности. Тужилац је био уписан као земљишно – књижни власник наведене зграде и корисник земљишта од 17. јуна 1991. године решењем суда донетим на основу уговора који му је држава СФРЈ пренела без накнаде наведене непокретности. Предметне непокретности тужилац је користио несметано до средине 2014. године када га је тужено предузеће обавестило дописом да је оно ставило ван снаге, одлуком од 9. маја 2006. године, све одлуке органа самоуправљања и уговоре којима су спортским друштвима дати на коришћење без накнаде пословни простори и земљишта на којима оно има право коришћења, те да је самим тим свако даље коришћење предметног пословног простора и земљишта бесправно и позвало тужиоца да се исели и врати туженом предузећу испражњени пословни простор и земљиште у року од 30 дана. У моменту издавања (26. август 2014. године), извода из листа непокретности предметна непокретност је била уписана као власништво тужене државе, на коју је тужено предузеће имало право коришћења објекта.
 
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је 3. октобра 2017. године донео решење Гж 6879/16 којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда има недостатка због којих се не може испитати будући да о појединим битним чињеница нема јасних, а о појединим никаквих разлога, док у појединим битним чињеницама постоји противречност између оног што се разлозима пресуде наводи, о садржини исправа и самих тих исправа. Осим тога, због погрешне примене материјалног права и чињенично стање остало је непотпуно утврђено.

Одлучујући о тужбеном захтеву за накнаду штете који почива на околности да су тужени лишили тужиоца права на имовину коју је тужилац до тада мирно уживао користећи је за различите намене првостепени суд је у ствари претходно решавао о тужиочевом праву на имовину. 

Приликом доношења првостепене пресуде, односно одлучивању о томе да ли су испуњени услови за тужиочево право уживања имовине првостепени суд је пропустио да да разлоге о томе да ли је овако мешање у тужиочеву имовину било законито, да ли је мешање имало легитиман циљ који је уопштен, односно да ли је успостављена правична равнотежа између општег интереса заједнице и приватног интереса тужиоца.

 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)