Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12. септембар 2019. године
ПРЕСУДА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ДОНЕТА ПО ЖАЛБИ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗБОГ НАКНАДЕ ШТЕТЕ У ВЕЗИ СА РАСКИДОМ УГОВОРА О ЗАКУПУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду П бр. 1335/15 од 11. октобра 2017. године усвојен је тужбени захтев тужиоца те је обавезана тужена Република Србија – Министарство одбране да тужиоцу исплати износ од 13.811.351,05 динара и износ од 2.945.308.116,50 динара заједно са законском затезном каматом, те да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 3.630.000,оо динара. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужена Република Србија.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 543/18 од 28. фебруара 2019. године, која је донета након одржане расправе, укинута је пресуда Вишег суда у Београду, те је одбачена тужба тужиоца у делу у коме је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу исплати износ од 13.811.351,05 динара, заједно са законском затезном каматом, те је преиначена првостепена пресуда у преосталом делу и то тако што је обавезана Република Србија да тужиоцу исплати износ од 633.779.731,22 динара заједно са законском затезном каматом, док је за преостали износ тужбени захтев одбијен. Апелациони суд је преиначио и решење о трошковима поступка, те је обавезана тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 2.755.410,оо динара, а такође је обавезан тужилац да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 349.365,оо динара, док је захтев тужиоца за накнаду другостепеног поступка одбијен.

У току поступка је утврђено да је између тужиоца, у својству закупца, и државе СРЈ – Савезно Министарство одбране, у својству закуподавца, закључен 24. октобра 1997. године уговор о закупу универзал сале са припадајућим инсталацијама у централном клубу Војске Југославије у Београду. Према наведеном уговору простор се може користити за обављање угоститељских делатности уз обавезу да тужилац о свом трошку прибави потребну пројектну и другу документацију, услове и сагласност за обављање уговорене делатности, а након добијене сагласности од тужене на пројектну документацију тужилац може приступити поступку извођења радова и опремању предметног простора. Такође је уговорена месечна закупнина и обавеза тужене да тужиоцу преда на коришћење предметни простор у виђеном стању у року од 3 дана од дана потписивања уговора. Уговор је закључен на рок од 5 година.

Даље је у току поступка утврђено да је 11. децембра 2007. године закључено судско поравнање којим се тужена обавезала да преда тужиоцу универзал салу у виђеном стању са припадајућим инсталацијама и уређајима у згради централног клуба Војске Србије, укупне површине 833,30 м2, ради обављања свих угоститељских делатности. Наведеним поравнањем је предвиђено да исправност свих инсталација утврди заједничка комисија, а тужена се обавезала да евентуалне кварове или недостатке на инсталацијама поправи о свом трошку до увођења тужиоца у посед. Признату штету причињену тужиоцу неиспуњењем уговора о закупу закљученом 24. октобра 1997. године у износу од 5.696.358,оо динара тужена се обавезала да исплати тужиоцу компензационим пребијањем са закупнином. Тужилац је у више наврата тражио од тужене да му достави потребан пројекат и позивао је да именује своје чланове заједничке комисије, ангажовао је архитекту ради израде пројектне документације и вештака који је утврдио кварове на инсталацијама, али тужена није доставила тужиоцу пројекат, а сви чланови комисије које је тужена именовала никада нису изашли на лице места и дали мишљење, и није сачињен записник заједничке комисије, те је тужена обавестила тужиоца да ће комисија утврдити недостатке и кварове у одређеном року и да ће радови бити изведени најкасније до 31. децембра 2008. године, када ће бити извршена примопредаја, али тужена то није учинила, након чега је по предлогу тужиоца у ванпарничном поступку одређено вештачење којим је даље утврђено постајање кварова на инсталацијама које онемогућавају нормалан рад имајући у виду делатност која би се обављала. Како су инсталације у предметном простору неисправне а тужена није отклонила те недостатке до 31. децембра 2008. године и јасно је да неће, нити ће предати предметни простор у државину то се самим протеком тог рока сматра да је тужилац раскинуо уговор о закупу закључен 11. децембра 2007. године и има право на накнаду штете и то како обичне тако и измакле користи.

Тужилац је након закључења уговора о закупу, 11. децембра 2007. године, до раскида уговора, 1. јануара 2009. године, платио архитекти аконтацију за израду идејног решења и главни пројекат, привредном друштву за мерење ваздуха, Градском заводу за вештачење и допунско вештачење, па има право на накнаду обичне штете у укупном износу од 1.823.684,22 динара.

Тужилац је могао основано очекивати, по редовном току ствари да ће до закучења уговора о закупу до раскида уговора остварити добит. У време вештачења разлика за период трајања закупа од 5 година по том уговору о закупу између бруто добити коју би тужилац остварио од услуге одлагања и чувања гардеробе, до продаје алкохолних и безалкохолних пића, организовањем свадби и других прослава, од продаје хране и пића за разне дневне прославе и од спонзорства са једне стране, и расхода тужиоца за зараде и накнаде зараде запосленима са осталим наведеним трошковима, са друге стране, по одбитку пореза на промет од 10% износила би 2.958.798.363,оо динара, односно просечно месечно 49.313.306,04 динара, што значи да разлика за период од закључења уговора о закупу до раскида уговора, односно за 12 месеци и 20 дана, износи 624.184,860,14 динара, па тужилац има право на накнаду измакле користи у том износу.

Такође, тужилац је могао основано очекивати, по редовном току ствари да за период од закључења до раскида уговора о закупу неће плаћати уговорену закупнину, с обзиром на то да је судским поравнањем одређено да ће тужена признати штету тужиоцу причињену због неиспуњења уговора о закупу закљученог 24. октобра 1997. године у износу од 5.696.358,оо динара исплатити компеназационим пребијањем са износом закупнине, што значи да је ослобођен плаћања закупнине за период од 22,5 месеци закупа што валоризовано на дан вештачења за период од 12 месеци и 20 дана износи 7.771,186,86 динара, па тужилац има право на накнаду штете за измаклу корист у том износу.

Тужилац нема право на накнаду обичне штете за закупнину плаћену 27. октобра 1997. године за осветљење плаћено 12. октобра 1997. године, за плаћене медијапан плоче 28. октобра 1997. године имајући у виду да су ти трошкови настали пре закључења уговора о закупу од 11. децембра 2007. године којим су тужилац и тужена регулисали све међусобне односе и констатовали да немају више никаквих потраживања један према другом. Такође, тужилац нема право ни на накнаду обичне штете за трошкове вештачења уплаћене некадашњем Првом општинском суду у Београду 25. фебруара 2009. године и за мерење вадуха плаћено привредном друштву 7. априла 2009. године јер су ти трошкови настали након што је 1. јануара 2009. године раскинут уговор о закупу од 11. децембра 2007. године. Тужилац нема право нити на накнаду обичне штете за потпуна улагања и опремање простора према идејном пројекту који потражује јер није доказао да је имао те трошкове, односно ради се о будућим трошковима, а нема право ни на накнаду штете за сопствену нето зараду јер није доказао да би био главни менаџер.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)