Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11. октобар 2019. године
ДАНИЈЕЛ ВУЈИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 452/17 од 16. априла 2019. године окр. Данијел Вујић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година (у коју казну је урачуната и раније изречена правноснажна казна затвора за кривично дело убиство у покушају у трајању од 8 година).

Окривљени Данијел Вујић је оглашен кривим што је 19. јуна 2013. године, у стану у Београду, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, лишио живота оштећеног Д.В, на тај начин што је по претходном договору позивом са свог броја мобилног телефона на оглашени мобилни телефон оштећеног, дошао код оштећеног у стан ради сексуалних услуга и након вербалног сукоба, због покушаја окривљеног да оштећеног превари око плаћања тих услуга новчаницом од једног уместо од 100,оо долара, дошло је и до физичког сукоба којом приликом је окривљени ножем који је донео са собом у стан оштећеног сакривеног у новинама и који је заједно са новинама спустио на сточић, узео тај нож и оштећеном задао, најпре, три убодине у пределу предње стране грудног коша услед којих је оштећени пао на леђа на под собе, након чега је окривљени наставио да га убада, услед којих повреда је, а услед губитка велике количине крви, настала смрт оштећеног.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 26. септембра 2019. године пресуду Кж1 648/19 којом је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног и потврдио првостепену пресуду, док је жалбу окривљеног одбацио као неблаговремену.

По налажењу Апелационог суда, приликом доношења одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од отежавајућих околности на страни окривљеног имао у виду чињеницу да је раније више пута осуђиван, те да је у веома кратком року након издржане казне од 18 година затвора извршио кривично дело које му се оптужницом ставља на терет, док је већ сутрадан извршио друго кривично дело и то убиство у покушају за које дело је правноснажно осуђен, што по правилној оцени првостепеног суда указује да претходно изречена казна очигледно није постигла сврху специјалне превенције, а имајући у виду наведене отежавајуће околности, као и олакшавајуће околности да се окривљени у време извршења кривичног дела налазио у стању смањене урачунљивости али не и битно, суд је окривљеном за ово кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 15 година, па му је узевши као утврђену правноснажну казну затвора у трајању од 8 година изрекао јединствену казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се овако одмереном казном постићи циљеви како специјалне, тако и генералне превенције. 


 

11. октобар 2019. године
ВЛАДАН БАРЈАКТАРЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 266/15 од 18. јануара 2019. године окр. Владан Барјактаревић је због извршења кривчиног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, те је од окривљеног одузета имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 345.490,15 евра и 101.145,оо УСД. Истакнути имовинско-правни захтев оштећене банке „Комерцијална банка“ а.д. са седиштем у Београду је одбијен као неоснован.

Окривљени Владан Барјактаревић је оглашен кривим што је у временском периоду од 1. новембра 2012. године до 27 .марта 2014. године, у експозитурама банке „Комерцијална банка“ а.д. са седиштем у Београду, Трг Николе Пашића број 7, као одговорно лице и то шеф наведене експозитуре, Сектора послова са становништвом, прекорачењем овлашћења одговорног лица прибавио себи противправну имовинску корист у укупном износу од 48.584.709,11 динара, на тај начин што је противно утврђеној процедури пословања банке у више наврата требовао и преузимао готов новац из трезора експозитуре, а затим сачињавао налоге неистините садржине о наводној  исплати новчаних средстава које је означавао својим електронским потписом и од клијената подизао износ при чему новац није исплаћивао клијентима већ је исти задржавао за себе, а лажно сачињене налоге о наводној исплати није предавао контролору свих запослених у експозитури што је био дужан, а да би прикрио противправно присвојен новац у рачунски систем под својом шифром уносио неистините податке о наводним готовинским уплатама на рачуне наведених клијената као и неистините податке о наводном преносу средстава са рачуна појединих клијената на рачуне наведених клијената и тиме тако неистинито увећавао стање на рачунима клијената са којих је подизао новац чиме је нанео штету банци, а себи прибавио имовинску корист у износу од 345.490,15 евра и 101.145,оо УСД. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 1.октобра 2019. године пресуду Кж1 555/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд на страни окривљеног као олакшавајуће околности ценио његов ранији живот, односно да до сада није осуђиван, породичне прилике, као и признање извршеног кривичног дела и искрено кајање, док на страни окривљеног није нашао отежавајуће околности. Ценећи наведене околности и дајући им адекватан значај правилно је првостепени суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци налазећи да је овако изречена казна примерена врсти и тежини, начину извршења као и степену друштвене опасности извршеног кривичног дела, кривици окривљеног, као и његовој личности, те да ће се изреченом казном затвора постићи сви циљеви генералне превенције и истом се истовремено може васпитно утицати на окривљеног да убудуће не врши кривична дела.


 

11. октобар 2019. године
БРАНИСЛАВ МАТИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Ваљеву К.број 41/18 од 22. фебруара 2019. године окр. Бранислав Матић је због извршења кривичног дела отмице из члана 134, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то носача СИМ картица, мобилних телефона и друго, а такође од окривљеног је одузето тринаест новчаница у апоенима од по 2.000,оо динара, као и имовинска корист прибављена кривичним делом. Оштећени Милосав Радисављевић је ради остваривања имовинско – правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Бранислав Митић је оглашен кривим што је 26. јула 2018. године, у ноћним часовима у Љигу, употребом силе одвео оштећеног Милосава Радисављевића из његове куће на претходно одабрано и изоловано место, у намери да од његове породице изнуди новац, тако што је претходно у Београду, припремајући се за извршење кривичног дела купио више старих мобилних телефона, док је на његов захтев окр. Д.Ј. купио пет припејд картица, а он је ишао у Љиг у осматрање куће оштећеног, користећи се претпоставком да оштећени има новац јер је његова унука Јелена Ђоковић, супруга тенисера Новака Ђоковића, те у току те ноћи најпре провалио у кућу оштећеног, тако што је исекао комарник на прозору оставе кроз који је ушао у унутрашњост куће заједно са Н.Н. лицем, након чега је, користећи се мраком и изненађењем оштећеног који је спавао, ухватио оштећеног за руке, па како се оштећени бранио бацио му прекривач на главу и тако савладао отпор оштећеног и онда му ставио један део „лисица“ које је са собом донео, док је други део „лисица“ везао за своју руку, па након што је из куће оштећеног узео сав новац који нашао у новчанику оштећеног у укупном износу од 26.000,оо динара као и мобилни телефон оштећеног, напустио кућу оштећеног заједно са оштећеним, те је прешавши Ибарску магистралу и реку Љиг одвео оштећеног до металног далековода који се налази у њиви са кукурузом где је задржао оштећеног тако што му је омотао руке око далековода и везао га лисицама, док је ноге и тело облепио широком селотејп траком, након чега је тражио од оштећеног да зове своју унуку због новца за свој откуп, па када је оштећени то одбио рекао му: „Нећу долазити 2-3 сата, немој да направиш нешто да не буде проблема“, а потом се удаљио, након чега је у јутарњим сатима ради остварења циља отмице претио да ће убити оштећеног тако што је од сина оштећеног, пославши му више СМС порука тражио новац, рекавши му да му је отац отет и да не зове полицију, већ да до 10:00 часова тог јутра спреми новац у износу од 2.000.000,оо евра, те да му отац неће преживети ако његов човек падне приликом примопредаје.

Такође, првостепеном пресудом окр. Д.Ј. је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело отмица из члана 134, став 2. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Ваљеву и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 26. септембра 2019. године пресуду Кж1 629/19 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је за свој закључак да током поступка није доказано да је окр. Д.Ј. извршио кривично дело отмица у саизвршилаштву са окр. Матићем дао довољне, јасне и детаљне разлоге који су уверљиви и аргументовани, те ценећи све изведене доказе правилно нашао да током поступка није било довољно доказа на основу којих би се на поуздан начин могло утврдити да је овај окривљени крив за извршење кривичног дела које му се ставља на терет оптужним актом јавног тужиоца.

У делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Бранислава Матића првостепени суд је правилно имао у виду  да није било олакшавајућих околности, док је од отежавајућих ценио побуде окривљеног из којих је учинио кривично дело ради стицања имовинске користи у износу од тражених 2.000.000,оо евра од унуке оштећеног, Јелене Ђоковић, супруге тенисера Новака Ђоковића, погоршање задравственог стања оштећеног, те ранију осуђиваност окривљеног за кривична дела из групе кривичних дела чији је мотив био прибављање противправне имовинске користи. Имајући у виду напред наведено, степен кривице и тежину кривичног дела, правилно је првостепени суд овог окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 10 година налазећи да ће се оваквом врстом и висином казне довољно утицати на окривљеног да убудуће не врши оваква или слична кривична дела чиме ће се постићи општа сврха изрицања кривичних санкција.


 

4. октобар 2019. године
РАТКА ВРАНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 659/15 од 15. маја 2018. године окр. Ратка Вранић је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело примање мита из члана 367, став 1. КЗ. Оштећени је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућен на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 24. априла 2019. године донео је пресуду Кж1 758/18 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Ратку Вранић због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 1. КЗ осудио на казну  кућног  затвора у трајању од једне године (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену).

Окривљена Ратка Вранић је оглашена кривом што је почев од неутврђеног дана средином маја месеца 2008. године па до 4. јуна 2008. године, у Београду, у својству службеног лица – инспектора Сектора пореске полиције за град Београд, Министарство финансија РС, захтевала поклон и то новац у износу од 55.000,оо евра, тако што је као инспектор пореске полиције вршећи контролу пословања предузећа „Н“, утврдила да је са рачуна предузећа, чији је власник син оштећеног, подизана велика количина готовог новца и то 27.000.000,оо динара и да се ради о спорним исплатама, које није пратила одговарајућа писана документација, да не би извршила службену радњу коју је морала да изврши, тако што је током априла месеца 2008. године без знања и налога одговорних лица Сектора пореске полиције за град Београд, неутврђеног дана средином маја 2008. године од  оштећеног захтевала да јој преда новац у износу од 55.000,оо евра, да не би поднела кривичну пријаву против сина оштећеног, због кривичног дела утаје пореза и да не би проследила налог за вршење теренске контроле за обрачун и наплату пореза предузећа „Н“, па је дана 4. јуна 2008. године, у свом стану, од оштећеног примила новац и то 20.000,оо евра.

По налажењу Апелационог суда, из доказа изведених током поступка несумњиво произлази да је окривљена у својству службеног лица, инспектора Сектора пореске полиције за град Београд, Министарство финансија РС, од оштећеног захтевала поклон и то новац у износу од 55.000,оо евра, да не би извршила службену радњу коју је морала да изврши, а та радња се односи на састављање службене белешке и тражење да се изврши контрола над пословањем предузећа „М“.

Приликом доношења одлуке о кривичној санкцији Апелациони суд је имао у виду друштвену опасност извршеног кривичног дела и степен кривичне одговорности окривљене ценећи истовремено и олакшавајуће околности које се односе на ранији живот окривљене, њене године живота, као и чињеницу да је од извршења кривичног дела протекао период од 11 година, док отежавајуће околности суд није нашао. Напред наведеним околностима Апелациони суд је дао карактер нарочито олакшавајућих околности па је окривљену осудио на казну кућног затвора у трајању од једне године налазећи да ће овако изреченом казном бити постигнута сврха кажњавања, те да је иста довољна и нужна како би се на окривљену у довољној мери утицало да у будућности не врши оваква и слична кривична дела.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљене.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице, дана 12. септембра 2019. године донео је пресуду Кж3 19/19 којом је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљене и потврдио другостепену пресуду. 


 
 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)