Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

7. јун 2019. године
МЛАДЕН КАЛЕЗИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. 243/16 од 20. септембра 2018. године окр. Младен Калезић је због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114, тачка 11. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Младен Калезић је оглашен кривим што је 24. марта 2001. године, у ресторану у Београду, у стању битно смањене урачунљивости, покушао да лиши живота више лице када је из свог пиштоља испалио више пројектила у оштећене Д.С. и М.С. од којих је оштећени Д.С. лишен живота након што је задобио прострелине, од којих повреда је касније наступила смрт, а оштећени М.С. задобио повреде пројектилима које представљају тешку телесну повреду опасну по живот, на тај начин што је по доласку у ресторан, у којем је седео за једним столом заједно са окр. Османијем Мевлудом, окр. Калезић отишао у ВЦ ресторана, где  по изласку из ВЦ-а након краће вербалне препирке са оштећеним М.С. са којим се мимоишао у малом ходнику испред ВЦ-а, у тренутку када је оштећени М.С. унутар ВЦ-а, најпре физички насрнуо на њега тако што га је песницом леве руке два пута ударио у лице, након чега је док је стајао код врата из свог пиштоља који је извадио из појаса испалио један пројектил у правцу леве ноге оштећеног М.С, којом приликом је оштећени М.С. задобио прострелину у пределу бутине леве ноге, после чега су зачувши пуцањ из пиштоља до њих дотрчали сведоци Б.С, Н.С, и оштећени Д.С. који је када је видео да је оштећени М.С. нападнут пиштољем отрчао до стола, где су претходно седели и из торбице оштећеног М.С. извадио пиштољ  и дотрчао до места сукоба додајући га оштећеном М.С. где је за време трајања физичког сукоба М.С, Д.С. и М.С. са окр. Калезићем дошло до отимања око пиштоља који је овај окривљени држао у руци, при чему је у току сукоба и око отимања пиштоља окр. Калезић задобијао и ударце од стране сведока и оштећених, да би у једном тренутку трајања сукоба у који се накнадно умешао и окр. Османи Мевлуд, на тај начин што је покушао да отме пиштољ који је у својој руци држао оштећени М.С, окр. Мевлуд био погођен пројектилом, а окр. Калезић је у једном тренутку док је физички сукоб још увек трјао, их свог пиштоља који је држао у десној руци у правцу оштећеног Д.С. исаплио више пројектила који су га погодили, као и у правцу оштећеног М.С. који је од пројектила задобио повреду у пределу грудног коша, при чему је окр. Мевлуд из руку оштећеног М.С. узео пиштољ и са истим побегао са лица места, којом приликом је оштећени Д.С. задобио тешку телесну повреду опасну по живот од којих је наступила његова смрт, а оштећени М.С. задобио повреде пројектилима  које представљају тешку телесну повреду опасну по живот.

Такође, првостепеном пресудом окр. Османи Мевлуд је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља као предмета чије одузимање по кривичном законику неопходно ради заштите интереса опште безбедности.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 12. априла 2019. године донео је пресуду Кж1 67/19 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о казни, и окр. Младена Калезића због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114, тачка 11. КЗ и осудио на казну затвора у трајању од 13 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, првостепени суд је правилно као олакшавајуће околности ценио године живота окривљеног и да се радило о ситуацином кривичном делу, док је као отежавајућу околност ценио његов ранији живот. Међутим, према ставу Апелационог суда, основано је жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду указано Апелационом суду да је првостепени суд погрешно као олакшавајућу околност ценио протек времена од критичног догађаја па до пресуђења (18 година), будући да је ова околност проузрокована радњама самог окривљеног, односно чињеницом да је избегавао кривично гоњење тиме што се налазио у бекству, те се протек времена у конкретном случају не може ценити као чињеница која иде у корист окривљеном. Стога је Апелациони суд закључио да је казна на коју је окривљеног осудио првостепени суд неадекватно одмерена да је усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду у овом делу првостепену пресуду преиначио и окр. Калезића осудио на казну затвора у трајању од 13 година, налазећи да је овако одмерена казна сразмерна тежини извршеног кривичног дела, степену кривице окривљеног, а посебно чињеници што је смртна последица код другог лица изостала само због благовремене лекарске помоћи, те да је иста нужна ради остваривања сврхе кажњавања.

У односу на окр. Османија Мевлуда Апелациони суд налази да га је првостепени суд правилно ослободио од оптужбе имајући у виду да ни један изведени материјални доказ, као ни саслушано лице нису потврдили наводе оптужног акта да је овај окривљени критичном приликом извршио кривично дело изазивање опште опасности.


 

7. јун 2019. године
ДРАГАН ТИРНАНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Смедереву К. бр. 39/17 од 1. фебруара 2019. године окр. Драган Тирнанић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Драган Тирнанић је оглашен кривим што је 20. августа 1996. године, у месту Босански Лужани, општина Дервента, у шуми која се налази у лугу на око 500 метара од породичне куће у којој је живела оштећена Г.Ђ. са породицом, у стању смањене урачунљивости, на подмукао начин лишио живота оштећену, тако што је 17. августа 1996. године дошао у кућу оштећене, а да би наставио раније прекинуту ванбрачну везу са М.И, поводом чега сада пок. Г.И, сазнајући за разлоге за престанак те заједнице није била равнодушна, са чим се сведок М.И. није сложила, на које одбијање је реаговао тако да ће да га запамте и да то неће тако да се заврши, па је окривљени критичног дана дошао у Босанске Лужане, до куће у којој је оштећена живела и објаснио јој да му треба помоћ око аутомобила који је остао на магистралном путу Дервента – Прњавор и тиме оштећену довео у заблуду, истовремено јој објашњавајући да понесе хидрауличну дизалицу, па је оштећена ту дизалицу узела и кренула са окрвљеним, па када су дошли у део који представља шуму, кроз коју води стаза до изласка на магистрални пут, окривљени је једним активним ударцем у леви слепоочни предео хидрауличном дизалицом нанео повреде оштећеној услед чега је наступила смрт, потом је вучењем за ноге одвукао до скривенијег места, где је леш оштећене прекрио лишћем, дизалицу сакрио непосредно у близини и удаљио се у непознатом правцу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 21. маја 2019. године пресуду којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног имао у виду његов ранији живот, као и да је критичном приликом поступао у стању смањене урачунљивости до границе битног, али не и битно, док је од отежавајућих околности првостепени суд имао у виду околности које су се тицале понашања окривљеног после извршења кривичног дела, сакривање беживотног тела оштећене и предмета којим је извршено кривично дело, због чега је правилно првостепени суд нашао да је казна затвора у трајању од 15 година сразмерна и довољна, а у исто време и нужна за постизање сврхе кажњавања.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)