Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

26. јун 2018. године
ДАМИР БОГДАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К. По2 11/14 од 16. јуна 2015. године окр. Дамир Богдановић, Томислав Гаврић, Ђорђе Шевић, Зоран Алић, Зоран Ђурђевић и Драгана Ђекић су ослобођени од оптужбе да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правнх захтева упућени на парницу.

Оптужницом Тужиоца за  ратне злочине окривљенима је, између осталог, стављено на терет да су за време оружаног сукоба на територији Босне и Херцеговине, који се водио између оружаних формација на страни српског, бошњачког и хрватског народа у периоду од 6. априла 1992. године до 1995. године, као припадници јединице „Симини четници“, српске стране у сукобу, на подручју општине Зворник кршили правила међународног права Четврте женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата и правила из Другог допунског протокола Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба на тај начин што су саглашавајући се са предузетим радњама једни других из своје јединице окр. Шевић, Алић, Ђурђевић и Ђекић у месту Скочић, дана 12. јула 1992. године, затим окр. Ђурђевић и Алић на месту званом „Хамзићи“ у селу Шетић, дана 12. јула 1992. године, везано за боравак у Клиси, Петковцима и Дрињачи, извршили, у саизвршилаштву, кривично дело ратни злочин против цивилног становништва. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за ратне злочине.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је, након одржаног претреса, дана 28. марта 2018. године донео пресуду Кж1 По2 5/15 којом је:

  • преиначио првостепену пресуду, у односу на окр. Томислава Гаврића, Зорана Алића и Зорана Ђурђевића, и због извршења у месту Малешић, у саизвршилаштву, кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ окр. Томислава Гаврића и Зорана Ђурђевића осудио на казне затвора у трајању од по 10 година, док је окр. Зорана Алића осудио на казну затвора у трајању од 6 година (Напомена: против овог дела пресуде дозвољена је жалба суду у трћеме степену). Оштећени су ради остваривања својих имовинско правних захтева упућени на парницу;
     
  • потврдио у целости првостепепену пресуду у односу на окр. Дамира Богдановића, Ђорђа Шевића и Драгану Ђекић и
     
  • потврдио првостепену пресуду у односу на окр. Зорана Алексића и Зорана Ђурђевића у делу којим су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело ратни злочин против цивилног становништва у месту Скочић, у месту званом „Хамзићи“ у селу Шетић и везано за боравак у Клиси, Петковцима и Дрињачи, а у односу на окр. Томислава Гаврића у делу у којем је ослобођен да је, у саизвршилаштву, извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва везано за боравак у Клиси, Петковцима и Дрињачи.

Окривљени Томислав Гаврућ, Зоран Алић и Зоран Ђурђевић су оглашени кривим што су за време оружаног сукоба на територији Босне и Херцеговине, који се водио између оружаних формација на страни српског, бошњачког и хрватског народа у периоду од 6. априла 1992. године до 1995. године, као припадници јединице „Симини четници“, српске стране у сукобу на подручју општине Зворник кршили правила међународног права Четврте женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата и правила из Другог допунског протокола Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба на тај начин што су саглашавајући се са предузетим радњама једни других из своје јединице у селу Малешић у периоду од 12. јула па до око 1. октобра 1992. године, окр. Ђурђевић, Алић и Гаврић, заједно са сада пок. З.С. и другим НН припадницима јединице „Симини четници“ неовлашћено  у кућама у Малешићу држали три оштећене где су их приморавали да им спремају храну, да перу њихову одећу и униформу, чисте обућу и да чисте куће где су били смештени, наређујући оштећенима да морају радити шта год ко тражи из јединице, а ако то не учине биће убијене, у ком периоду су од самог почетка у Малешићу били окр. Ђурђевић и Алић, а од друге половине августа месеца 1992. године и окр. Гаврић, па су тако у ситуацији одузете слободе оштећених према оштећенима нечовечно поступали. Затим за сво време боравка у селу Малешић оштећене су окр. Алић и Ђурђевић тукли у више наврата рукама, ногама и разним предметима, повређујући њихов телесни интегритет, те оштећене окр. Ђурђевић, Алић и Гаврић у више наврата силовали.

У образложењу пресуде Апелационог суда, у делу у коме је првостепена пресуда преиначена се, између осталог, наводи да је радњама ближе описаним у изреци пресуде овог суда утврђено да су окр. Гаврић, Алић и Ђурђевић поступали са директним умишљајем. Да је постојала свест о противправности се, имеђу осталог, може закључити и из исказа једне од оштећених као и окр. Богдановића који је иначе ослобођен од оптужбе за дело које му је стављено на терет, али из којих произлази да је постојала опасност да оштећене пред крај боравка јединице на територији БиХ и њен повратак у Србију буду убијене, што управо говори о томе да су неки припадници те једницие што укључује и ове окривљене били свесни да је то што се дешавало и што је рађено оштећенима било незаконито, неморално и нечовечно. То истовремено је управо и указивало на могућност као и свест да би се ове сведокиње касније могле да сведоче о ономе што име се дешавало. Својим радњима које су извршавали према оштећенима окривљени су вршили кривична дела, та дела, односно те радње су вршене нескривене од очију, дакле јавно, физичким и психичким злостављањем, мучењем, понижавањем и силовањем, из чега се управо и може закључити да су се окривљени саглашавали са радњама једни других, при чему су по оцени Апелационог суда, испуњене претпоставке да се такво понашање окривљених оцени као поступање у саизвршилаштву. Оваквим својим понашањем окр. Гаврић, Алић и Ђурђевић су извршили кривичноп дело ратни злочин против цивилног становништва, а које кривично дело представља кривично дело против човечности и међународног права. 

 

13. јун 2018. године
ДРАГАН БАЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К. По2 6/17 од 25. децембра 2017. године окр. Драган Бајић и Марко Пауковић су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за ратне злочине окр. Драгану Бајићу и Марку Пауковићу је стављено на терет да су за време рата у Босни и Херцеговини, у другој половини 1992. године, у време оружаног сукоба између армије Републике Босне и Херцеговине и војске Републике Српске, у својству војних полицајаца, поступали супротно Женевској конвенцији о заштити грађанских лица за време рата и Допунског протокола уз Женевску конвенцију о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба, тако што су 10. октобра 1992. године, у месту Камичак, општина Кључ, у војним униформама, наоуружани аутоматским пушкама, довезли се путничким возилом пред кућу Д.Х, позивајући истог да изађе, а након што се није јавио, испалили више метака у улазна врата и насилно ушли у кућу, да би се потом упутили према излазу из села, где су на спољном улазном степеништу куће, власништво М.Ј, угледали Х.Р, те у намери да га лише живота, један од њих у истог испалио више метака из аутоматске пушке, који је том приликом услед задобијених повреда преминуо на лицу места, након чега су се удаљили, да би се након краћег времена поново вратили пред наведену кућу, те ушли у кућу, па кад су видели да се у кући налази више особа, у намери да их лише живота из аутоматских пушака испалили већи број метака у исте, којом приликом су М. Ј, М. Х, Ђ. Б. и С.Б. задобиле повреде услед којих су преминуле на лицу места.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за ратне злочине.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Одељење за ратне злочине Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 1. јуна 2018. године решење Кж1 По2 1/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда садржи недостатке који представљају битну повреду одредаба кривичног поступка, на коју се основано указује изјављеном жалбом, с обзиром на то да у образложењу пресуде нису дати јасни разлози за закључак суда да нема поузданих доказа да су окривљени извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)