Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

12. јануар 2018. године
МИРОЉУБ ВУЈОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине, К. В. 4/06 од 12. марта 2009. године због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗ СРЈ окр. Мирољуб Вујовић, Станко Вујановић, Иван Атанасијевић, Предраг Милојевић, Ђорђе Шошић, Мирослав Ђанковић и Саша Радак су осуђени на казне затвора у трајању од по 20 година, окр. Милан Војновић на казну затвора у трајању од 15 година, окр. Јовица Перић на казну затвора у трајању од 13 година, окр. Нада Калаба на казну затвора у трајању од 9 година, окр. Милан Ланчужанин на казну затвора у трајању од 6 година и окр. Горан Мугоша и Предраг Драговић на казну затвора у трајању од по 5 година.  

Окривљени су оглашени кривим да су у времену од поподневних часова 20. новембра до раних јутарњих часова 21. новембра 1991. године, на пољопривредном добру Овчара у Вуковару, као припадници територијалне одбране Вуковара и добровољачке јединице „Лева судоперица“, које су биле у саставу тадашње ЈНА, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба који је у том региону постојао, а који није имао карактер међународног сукоба, према ратним заробљеницима – припадницима хрватских оружаних снага, милиције, добровољачких јединица и лица која прате те оружане снаге иако непосредно не улазе у њихов састав, а који су претходно заробљени од стране припадника тадашње ЈНА у болници а затим предати ТО Вуковар, вршили убиства, телесно их повређивали и нечовечно поступали на начин којим се вређа људско достојанство, те су на овај начин лишили живота најмање 200 лица. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за ратне злочине, окр. Мирољуб Вујовић, Нада Калаба, Предраг Драговић, Јовица Перић, Иван Атанасијевић, Милан Војновић, Предраг Милојевић, Ђорђе Шошић, Мирослав Ђанковић, Саша Радак и њихови браниоци, као и браниоци окр. Станка Вујановића, Милана Ланчужанина и Горана Мугоша.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Одељење за ратне злочине Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 24. новембра 2017. године пресуду Кж1 По2 2/14 је потврдило првостепену пресуду у осуђујућем делу у односу на окр. Мирољуба Вујовића, Станка Вујановића, Предрага Милојевића и Горана Мугоша, док је првостепена пресуда преиначена, у делу одлуке о кривици и делу одлуке о казни, у односу на окр. Мирослава Ђанковића и Сашу Радака, те су наведени окривљени, због извршења кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗ СРЈ осуђени на казне затвора у трајању од по 5 година. Надаље другостепеном пресудом преиначена је првостепена пресуда, само у делу одлуке о казни, у односу на окр. Наду Калабу и Ивана Атанасијевића (ново лично име Ивица Хусник), те је су, због извршења кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗ СРЈ окр. Нада Калаба осуђена на казну затвора у трајању од 11 година, док је окр. Ивица Хусник осуђен на казну затвора у трајању од 15 година. Такође, другостепеном пресудом преиначена је првостепена пресуда у делу који се односи на окр. Јовицу Перића, Милана Војновића, Милана Ланчужанина и Предрага Драговића, те су исти, због недостатка доказа, ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗ СРЈ. Пошто је у току поступка пред другостепеним судом окр. Ђорђе Шошић преминуо у односу на њега је кривични поступак посебним решењем Апелационог суда обустављен.

Након што је одлуком Уставног суда од 30. јануара 2014. године наложено да Апелациони суд поново одлучи о жалбама коју је подносилац уставне жалбе Саша Радак изјавио против првостепене пресуде, а која одлука има правно дејство и према свим осталим лицима која се налазе у истој правној ситуацији, те након што је пресудом Врховног касационог суда укинута правноснажна пресуда Апелационог суда од 23. јуна 2010. године и предмет враћен Апелационом суду на поновно одулучивање у односу на осуђујући део првостепене пресуде, Апелациони суд је након одржане седнице већа одлучио да отвори претрес пред Апелационим судом на којем су изведени одређени докази (саслушани су сведоци сарадници, прибављени транскрипти из Хашког трибунала из предмета Мркшић и други докази), након чега је донета пресуда у овој правној ствари.

С обзиром на то да се у овом поступку оптужница против окр. Јовице Перића, Милана Војновића, Милана Ланчужанина и Предрага Драговића темељила на релативно мало доказа, као и у односу на окр. Сашу Радака и Мирослава Ђанковића за поједине радње, суд је морао поставити одређени стандард у погледу доказаности одређених чињеница. Наиме, с обзиром на то да се, у највећем делу, оптужница темељила на исказима два сведока сарадника који су неспорно учествовали, а да су постојале одређене несагласности у њиховим исказима, суд је са посебном пажњом ценио њихове исказе, па је у конкретном случају пошао од стандарда да није довољно да се исказом само једног сведока сарадника доказује учешће неког оптуженог у одређеној радњи, већ да је потребно да учешће у извршењу те радње потврђују или оба сведока сарадника или да се поред исказа једног сведока сарадника то доказује још неким доказима. У том смислу је суд у односу на неке од оптужених изоставио поједине радње које нису биле доказане, а за одређене окривљене за које није било довољно доказа ослободио од оптужбе.

 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)