Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

21. март 2023. године
ОСМАН ОСМАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К По2  1/20 од 18. марта 2022. године окр. Осман Османовић је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ осуђен на казну затвора у трајању од 5 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за ратне злочине и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА 

Одељење за ратне злочине Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 26. јануара 2023. године донело је пресуду Кж1 По2 2/22 којом је преиначило првостепену пресуду и окр. Османа Османовића због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. КЗ СРЈ осудило на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, те је окривљени ослобођен од оптужбе да је извршио, у саизвршилаштву, кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗ СРЈ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.

Окривљени Осман Османовић је оглашен кривим што је током маја и јуна месеца 1992. године, у насељу Горњи Рахић и у импровизованом логору „Расадник“, на локалитету „Окрајци“,  у Горњем Рахићу, општина Брчко, Република Босна и Херцеговина, као припадник безбедносних структура хрватско-муслиманске стране у оружаном сукобу, у својству инспектора МУП БиХ, Центра служби безбедности Тузла, станица јавне безбедности Брчко – Горњи Рахић, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба који је на том подручју постојао, а није имао карактер међународног сукоба, између хрватских и муслиманских оружаних формација, са једне стране, и српских оружаних формација, с друге стране, нечовечно поступао, примењивао мере застрашивања, мучио, наносио велике патње и повреде телесног интегритета и здравља према цивилу српске националности М.Р. који није припадао ни једној оружаној формацији, нити је узео учешће у непријатељствима у оружаном сукобу зараћених страна.

Такође, оптужницом Тужиоца за ратне злочине окр .Осману Османовићу је стављено на терет и да је током маја и јуна месеца 1992. године, у насељу Горњи Рахић и у импровизованом логору „Расадник“, на локалитету „Окрајци“,  у Горњем Рахићу, општина Брчко, Република Босна и Херцеговина, као припадник безбедносних структура хрватско-муслиманске стране у оружаном сукобу, у својству једног од главног иследника у логору, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба који је на том подручју постојао, а није имао карактер међународног сукоба, између хрватских и муслиманских оружаних формација, са једне стране, и српских оружаних формација, с друге стране, заједно са другим припадницима исте стране у сукобу, у односу на припадника непријатељских оружаних снага који је лишен слободе, према коме се мора поступати у свакој прилици човечно, без икакве неповољне дискриминације засноване на његовој етничкој припадности, нечовечно поступао, те вршио насиље над његовим здрављем, физичким и менталним благостањем.

Према оцени Апелационог суда, у осуђујућем делу, током овог кривичног поступка, у односу на нечовечно поступање окр. Османа Османовића, изведени су докази који задовољавају стандард доказивања ван разумне сумње, односно постојања низа на несумњив начин утврђених чињеница које поткрепљују тврдњу оптужбе, у погледу кривично-правних радњи окривљеног у односу на оштећеног, сада пок. М.Р. Наиме, као радње извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва радње окривљеног имају све елементе кршења међународног хуманитарног права у виду озбиљног насртаја на телесни интегритет и људско достојанство, те наношења великих душевних патњи и повреде телесног интегритета и здравља према цивилу. У конкретном случају, изведеним доказима у току поступка је утврђено да је због постојећег оружаног сукоба окривљени учествовао у испитивању оштећеног М.Р. и лица српске националости из Брчког, при чему је над оштећеним, заједно са другим лицима вршио инуђивање изјава на околности распореда српских оружаних снага и наоружања којим располаже српска страна у сукобу, наношењем повреда телесног интегритета, застрашивањем и нарочито увредљивим и понижавајућим поступањем.

Апелациони суд је делимично усвојио жалбе браниоца окривљеног за радње извршене на штету оштећеног Р.С, те је исте изоставио из чињеничног описа,  налазећи да су радње које се односе на овог окривљеног недовољно доказане.

У односу на оштећеног В. Т. Апелациони суд је нашао да радње окривљеног нису достигле миминални ниво окрутног поступања да би представљале нечовечно поступање, те таквим радњама окривљени није прекршио правила међународног хуманитарног права, из ког разлога је Апелациони суд у том делу преиначио првостепену пресуду и окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника.


 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje