Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

БЕОГРАД - Први председник Апелационог суда у Београду, од његовог оснивања 2010. године, судија Душко Миленковић у интервјуу Тањугу објашњава зашто судије тог суда доносе понекад другачије одлуке од првостепених пресуда - "смеле одлуке" које скрећу пажњу јавности.

Такође, указује зашто се залаже за чешћу замену притвора алтернативним мерама, оцењује поступање нижестепених судова и говори о будућем раду тог суда.

Истичући да је обавеза Апелационог суда да укине првостепену одлуку увек када постоји апсолутна битна повреда поступка или када је чињенично стање у погрешно или непотпуно утврђено у првостепеном поступку, Миленковић упозорава да би иначе одржавање такве пресуде на снази било би супротно закону.

На коментаре у јавности да Апелациони суд доноси "смеле одлуке", као што су случај Татон, Марина Андрејић, Гњиланска група...Миленковић одговара да то никако не указује да првостепене судије нису биле довољно храбре да донесу такве одлуке.
"Сама чињеница да је закон предвидео да у Апелацином суду по жалби одлучује троје судија професионалаца, а пет судија у предметима организованог криминала и ратних злочина, показује да мора више да се анализира ток поступка", навео је судија.

То, како је истакао, доприноси да судије некад заузму другачији став у односу на првостепеног судију, који суди сам или у већу са судијама поротницима и преиначе његову пресуду.
"Управо из разлога огромне одговорности судија Апелационог суда, пред којим се правноснажно окончава највећи број поступака у Србији, неретко се поново отвара претрес (суђење у другостепеном поступку и извођење доказа) како би се у потпуности утврдило чињенично стање", објаснио је судија.

Када је у питању умањење казни изречених првостепеним пресудама, председник београдског Апелационог суда је напоменуо да је обавеза тог суда да заједно са друга три апелациона суда у Републици, уједначава судску праксу и води рачуна о казненој политици у Републици Србији.

Суд мора да води рачуна како о генералној превенцији (у смислу утицања на све потенцијалне извршиоце кривичних дела да иста не изврше), а нарочито о специјалној превенцији (личност окривљеног, његове личне и породичне прилике, ранији живот и друго, те којом казном ће се на њега најбоље утицати да убудуће не врши кривична дела).

Када су у питању притвори, Миленковић сматра да судови морају у пракси много чешће да примењују алтернативне мере за обезбеђење присуства окривљеног као што је кућни притвор, јављање полицији, забране састајања са сведоцима, оштећенима...а да притвор одређују и продужавају само када је то заиста нужно за неометано вођење кривичног поступка.
"Такво поступање судова је неопходно јер је право на слободу једно од основних Уставом признатих права чије се ограничење мора свести на најкраће могуће време", упозорио је Миленковић.

С друге стране, како је навео, претерана употреба притвора може представљати и знатно оптерећење за буџет Србије уколико би се показала његова неоснованост (окривљени који је одређено време провео у притвору буде ослобођен - Марина Андрејић две године, или оптужба против њега буде одбијена - Јездимир Васиљевић).

Анализирајући статистику о раду тог суда, Миленковић је оценио да број укинутих и преиначених одлука није велики и да је подигнут квалитет одлука првостепених судова.

Међутим, с обзиром на број одлука Уставног суда којим су утврђене повреде права, Миленковић је указао да првостепени судови у наредном периоду морају више да раде првенствено на квалитету, али и подизању нивоа ажурности.
"Као председник Одељења судске праксе и даље ћу се залагати да се судијама нижестепених судова благовремемно и у континуитету омогући упознајвање са правним схватањима, ставовима и закључима овог суда, чиме се смањује број укинутих и преиначених одлука", рекао је он. Такође ће, како је рекао, инсистирати и даље да Апелациони суд у својим одлукама даје јасне налоге првостепеним судовима које радње треба да предузму у поновљеном поступку и недвосмислено образлаже зашто су жалбени наводи неосновани, односно основани.

"У том смислу од великог значаја је и сарадња која постоји између сва четири апелациона суда (Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу) на којој ћу и у наредном периоду као председник суда инсистирати", рекао је он.

Указујући да Апелациони суд у Београду, од оснивања, има велики прилив предмета, Миленковић је навео да је просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда 220 и изразио наду да ће недавни избор 13 судија у тај суд, омогућити да се знатно смањи број предмета у раду по судији.
"Дакле, у 2014. годину Апелациони суд улази знатно растерећенији у погледу броја предмета у раду по судији што омогућава и свим грађанима који траже заштиту својих права пред овим судом, стварање услова за знатно делотворнију Уставом признату правичну заштиту", нагласио је Миленковић.

Новом судском мрежом која се успоставља у 2014. години мења се надлежност и Апелационог суда у Београду, тако да ће тај суд бити поред досадашње надлежности за судове са подручја Вишег суда у Београду, Вишег суда у Ваљеву и Вишег суда у Смедереву, надлежан и за подручје Вишег суда у Панчеву.

Према новој мрежи, овај суд ће покривати подручје на којем је настањено око 2.300.000 становника.

Апелациони суд у Београду током 2013. године имао је укупно у раду 37.037 предмета, пошто је у ову годину ушао са 12.900 нерешених предмета из претходних година, а до 1. октобра примио је још 24.137 предмета.

До 1. октобра 2013. године овај суд је решио укупно 21.836 предмета, те је у раду овог суда остао укупно 15.201 предмет.

Од медијски пропраћених предмета, тренутно је пред тим судом у току другостепени поступак по жлабама на решење о одбијању захтева за понављање поступка у случају убиства Бриса Татона, случају вође "Образа" Младена Обрадовића, "Баџине групе", за ратни злочин у Ловасу и против "Гњиланске групе".

Тај суд цени и парнични предмет у спору између државе и наследника Слободана Милошевића за кућу у Ужичкој.

Поред рада са жалбама нижих судова, пред Апелационим судом је до 1. октобра 2013. године у 100 предмета је отворена расправа(суђење) у Грађанском одељењу, а у Кривичном одељењу у 103 предмета је отворен претрес (суђење).

У грађанском одељењу овог суда у наведеном периоду је до сада потврђено око 42 одсто разматраних пресуда, 16 одсто пресуда је укинуто. док је око четири одсто пресуда делимично потврђено, исти број пресуда је преиначен, док је око пет одсто пресуда делимично преинацено.

Један одсто пресуда делимично је укинут, а 25 одсто предмета је решено на други начин (одбачена залба и друго).

У кривичном одељењу до сада је потврђено око 65 одсто разматраних пресуда, око 10 одсто пресуда је преиначено, док је два одсто пресуда делимично преиначено.

Око 19 одсто пресуда је укинуто, један одсто пресуда делимично укинуто и три одсто предмета је решено на други начин (одбачена залба, обустава поступка и друго).

(Преузето од Новинске агенције „Тањуг“)

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje