Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

3. април 2011. године

Коначне пресуде за Уроша Мишића и Андрију Драшковића

БЕОГРАД - Коначна пресуда Урошу Мишићу, оптуженом за покушај убиства жандарма Небојше Трајковића, биће донета када судско веће поново размотри и преиспита све доказе, а међу њима и кључни документ о евентуалним задужењима повређеног полицајца на утакмици на којој је дошло до овог инцидента, који нам је МУП Србије накнадно доставио, каже за „Блиц” судија Радмила Драгичевић Дичић, председница београдског Апелационог суда.

Према њеним речима, због овог накнадног достављања оперативног плана рада полиције на спорној утакмици, веће које треба да донесе коначну одлуку о првостепеној пресуди навијачу на 10 година затвора, заказало је нови претрес за 6. април, како би тај документ био уврштен у доказе и изведен на главној расправи. 

– Обавеза суда је да расправи све чињенице у овом поступку и да та коначна одлука буде апсолутно правична и законита – наглашава судија Драгичевић Дичић.  

– У поступку против Драшковића надлежно веће је након јавне седнице одлучило да се главни претрес поново отвори и он ће бити ускоро заказан. И у овом случају веће жели да поново расправи све околности пре него што донесе коначну одлуку. Велика је одговорност судија апелационих судова који у новој судској мрежи доносе коначне одлуке и у грађанским и у кривичним предметима, јер сходно новим процесним законима, након првог укидања у поновном жалбеном поступку морају коначно да одлуче.

– Притисака на суд не сме бити и ми смо досадашњим радом јасно ставили до знања да било какви притисци неће имати утицаја на наш рад. Не знам да је било притисака, а ја лично сам из новина сазнала за ту одлуку нашег суда. Суштина наше одлуке је да се мора на главном претресу расправити о свим чињеницама које су везане за тежину повреда оштећених припадника Отпора.

– Чињеница је да се у нашем суду решавају предмети поводом којих је јавност веома заинтересована, а државни званичници дају различите изјаве у медијима. Кроз дугогодишње искуство у тешким предметима изјаве званичника се заборављају приликом доношења одлука, када судије одлучују о људским судбинама, основним правима и слободама. Млађе колеге увек учим да испод сваке одлуке на крају остаје само име судије који је учествовао у њеном доношењу. Сматрам да притисци не утичу на одлуке и мени није познато да је таквих притиска на судије овог суда и било.

– Она се ствара годинама. О казненој политици се води рачуна у зависности од заступљености и тежине кривичних дела, као и друштвене опасности коју она носе. У промени казнене политике највећу улогу има значај заштићеног добра што код кривичног дела на пример недозвољеног промета дроге јесте здравље људи, Ту су дела са насиљем и организованим криминалом, трговином људима, где је очигледно да се казнена политика пооштрава. Казне су пооштрене и за силовања и насиље на спортским догађајима.

– У току прошле године поступала сам у Већу за организовани криминал, а ове године сам председник жалбеног већа за ратне злочине. Поред свих обавеза које имам као председник суда, имам жељу да останем у пракси, а и да помогнем колегама. Очекује се да одлука у неколико предмета везаних за ратне злочине буде донета веома ускоро, за неколико дана. Недавно је донета одлука у случају окривљеног Душка Кесара, који је првостепено био осуђен на 15 година затвора. Укинута је првостепена пресуда и предмет је враћен Вишем суду у Београду на поновно суђење. Првостепени суд је поједине одлучне чињенице утврдио читањем правноснажне пресуде Окружног суда у Бањалуци без да је извео доказе на основу којих се утврђује постојање тих чињеница.

– Мислим да је сада немогуће доносити одлуке под директним утицајем власти. Незамисливо је сада да се предмети у кабинетима политичара деле одређеним судијама и да се одлуке унапред знају. Мислим да је свима постало јасно да је право сваког грађанина да му суди непристрасан и независан суд.

– Ако су учестале тужбе на новинаре, онда се може рећи да се ради о притиску на слободу медија. Треба успоставити већу заштиту новинара. Мислим да је слобода изражавања и јавног информисања ствар правне културе једне земље. Када се ради о извештавању о кривичним поступцима, мора се водити рачуна о претпоставци невиности и мислим да се у значајним новинама она поштује. Са друге стране, јавност не сме да буде ускраћена за информације о важним кривичним поступцима.

Са мање судија решено 26.122 предмета

  • Колико има предмета у Вашем суду и да ли су судије преоптерећене?

Судије су биле оптерећене бројем предмета и чињеницом да је преузет велики број старих предмета у којима је требало хитно поступати. Показали су велики напор и ентузијазама водећи рачуна о квалитету одлука. Покривамо подручје седам Виших судова. У јануару 2010, у односу на друге апелационе судове, преузели смо највећи број предмета. Имали смо током 2010. године 38.810 предмета, од тога смо 1. јануара преузели 16.547 предмета из ранијих жалбених судова. У току 2010. решили смо 26.122 предмета. Од старих предмета решили смо скоро 80 одсто. Зачудио ми је података да смо 1. јануара 2010. примили скоро 6.000 предмета који су чекали у жалбеном поступку између две и пет година. Тим предметима смо дали приоритет и они су сви решени. У суду има 74 судија од предвиђених 88 и један део судија ради у одељењима за организовани криминал и ратне злочине. Наш суд је једини апелациони суд надлежан за предмет организованог криминала и ратних злочина, па од 25 судија који раде у кривичној материји, њих 15 поступа у тим предметима. То је додатно оптерећење.

(Преузето од дневних новина "Блиц")

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje