Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

ОБЛИ­ГА­ЦИ­О­НО ПРА­ВО - БИЛТЕН 3


1.      Пи­та­ње:

Ко­ји је рок и од ка­да по­чи­ње да те­че за опо­зив уго­во­ра о по­кло­ну због оси­ро­ма­шње­ња и не­бла­го­дар­но­сти?

Од­го­вор:

Уго­вор о по­кло­ну ни­је ре­гу­ли­сан по­зи­тив­ним пра­вом па се на спор­не прав­не од­но­се у ве­зи са уго­во­ром о по­кло­ну при­ме­њу­ју прав­на пра­ви­ла имо­вин­ског пра­ва. Пре­ма прав­ним пра­ви­ли­ма са­др­жа­ним у па­ра­гра­фу 567. бив. Срп­ског гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, по­сто­је усло­ви за опо­зив по­кло­на ако по­кло­но­да­вац по­сле учи­ње­ног по­кло­на то­ли­ко оси­ро­ма­ши да не­ма ну­жних сред­ста­ва за из­др­жа­ва­ње и у слу­ча­ју ка­да по­кло­но­при­мац по­ка­же ве­ли­ку не­бла­го­дар­ност пре­ма по­кло­но­дав­цу на­но­се­ћи ште­ту ње­го­вом жи­во­ту, те­лу, ча­сти и на­ру­ша­ва­ју­ћи ње­го­ву сло­бо­ду и има­ње. Пре­ма прав­ном пра­ви­лу са­др­жа­ном у па­ра­гра­фу 937 ту­жба за опо­зив због не­бла­го­дар­но­сти и оси­ро­ма­ше­ња мо­же се под­не­ти у ро­ку до 3 го­ди­не. Рок за­ста­ре­ло­сти по­чи­ње те­ћи од да­на на­стан­ка узро­ка због ко­га се опо­зив уго­во­ра о по­кло­ну мо­же тра­жи­ти.

 

2.      Пи­та­ње:

Да ли зах­тев за на­кна­ду ште­те пре­ма Га­рант­ном фон­ду, у слу­ча­ју ка­да је над оси­гу­ра­ва­ју­ћим дру­штвом отво­рен сте­чај, до­спе­ва прав­но­сна­жно­шћу ре­ше­ња о глав­ној де­о­би или прав­но­сна­жно­шћу ре­ше­ња о за­кљу­че­њу сте­чај­ног по­ступ­ка?

Од­го­вор:

Зах­тев оште­ће­ног ли­ца за на­кна­ду ште­те из сред­ста­ва Га­рант­ног фон­да до­спе­ва пре­ма Удру­же­њу оси­гу­ра­ва­ју­ћих ор­га­ни­за­ци­ја прав­но­сна­жно­шћу ре­ше­ња о за­кљу­че­њу сте­чај­ног по­ступ­ка над оси­гу­ра­ва­ју­ћом ор­га­ни­за­ци­јом са ко­јом је штет­ник имао за­кљу­чен уго­вор о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу мо­тор­ног во­зи­ла, ва­зду­хо­пло­ва или дру­гог пре­во­зног сред­ства.

Пра­во на на­кна­ду ште­те из сред­ста­ва Га­рант­ног фон­да је уве­де­но у наш прав­ни си­стем За­ко­ном о оси­гу­ра­њу имо­ви­не и ли­ца ("Слу­жбе­ни лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99) – ре­гу­ли­сно од­ред­ба­ма чл. 99. - 107. овог за­ко­на. У За­ко­ну о оси­гу­ра­њу ("Слу­жбе­ни гла­сник РС", бр. 55/2004 ...) је чла­ном 245. ст.1. пред­ви­ђе­но је да да­ном сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на пре­ста­је да ва­жи За­кон о оси­гу­ра­њу имо­ви­не и ли­ца ("Слу­жбе­ни лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), осим од­ре­да­ба о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу (чл. 73. - 108, чл. 111. и 112.) и од­ре­да­ба о по­ве­ра­ва­њу јав­них овла­шће­ња (чл.143.-146). На­ве­де­не од­ред­бе о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу су пре­ста­ле да ва­же сту­па­њем на сна­гу За­ко­на о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу у са­о­бра­ћа­ју ("Слу­жбе­ни гла­сник РС", бр. 51/2009 – сту­пио на сна­гу 12.10.2009. го­ди­не), с тим што је од­ред­бом чла­на 111. став 1. и 2. тог за­ко­на про­пи­са­но да ће Га­рант­ни фонд от­по­че­ти са оба­вља­њем по­сло­ва утвр­ђе­них овим за­ко­ном по ис­те­ку две го­ди­не од да­на сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на. До по­чет­ка ра­да Га­рант­ног фон­да по­сло­ве из ње­го­вог де­ло­кру­га оба­вља­ће Удру­же­ње са­гла­сно про­пи­си­ма ко­ји су би­ли на сна­зи до да­на сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на.

Од­ред­бом чла­на 106. За­ко­на о оси­гу­ра­њу имо­ви­не и ли­ца ("Слу­жбе­ни лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99) про­пи­са­но је да ште­та про­у­зро­ко­ва­на упо­тре­бом мо­тор­ног во­зи­ла, ва­зду­хо­пло­ва или дру­гог пре­во­зног сред­ства, а уго­вор о оба­ве­за­ном оси­гу­ра­њу је био за­кљу­чен са ор­га­ни­за­ци­јом за оси­гу­ра­ње над ко­јом је отво­рен по­сту­пак сте­ча­ја, ко­ја ни­је на­кна­ђе­на из сте­чај­не ма­се, од­но­сно део ште­те ко­ји ни­је на­кна­ђен из сте­чај­не ма­се, на­кна­ђу­је се из сред­ста­ва га­рант­ног фон­да.

Са­гла­сно на­ве­де­ном, из сред­ста­ва Га­рант­ног фон­да мо­же се на­ми­ри­ти са­мо део не­нак­на­ђе­не ште­те из сте­чај­не ма­се оси­гу­ра­ва­ју­ће ор­га­ни­за­ци­је са ко­јом је штет­ник имао за­кљу­чен уго­вор о оба­ве­за­ном оси­гу­ра­њу мо­тор­ног во­зи­ла, ва­зду­хо­пло­ва или дру­гог пре­во­зног сред­ства. Зах­тев оште­ће­ног ли­ца за на­кна­ду ште­те из сред­ста­ва Га­рант­ног фон­да до­спе­ва пре­ма Удру­же­њу оси­гу­ра­ва­ју­ћих ор­га­ни­за­ци­ја прав­но­сна­жно­шћу ре­ше­ња о за­кљу­че­њу сте­чај­ног по­ступ­ка над оси­гу­ра­ва­ју­ћом ор­га­ни­за­ци­јом са ко­јом је штет­ник имао за­кљу­чен уго­вор о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу мо­тор­ног во­зи­ла, ва­зду­хо­пло­ва или дру­гог пре­во­зног сред­ства. Ово сто­га, јер се тек за­кљу­че­њем сте­чај­ног по­ступ­ка над оси­гу­ра­ва­ју­ћом ор­га­ни­за­ци­јом са­зна­је ви­си­на ште­те ко­ја ни­је на­кна­ђе­на из сте­чај­не ма­се, од­но­сно део ште­те ко­ји ни­је на­кна­ђен из сте­чај­не ма­се, с об­зи­ром да на­кон до­но­ше­ња ре­ше­ња о глав­ној де­о­би, по­сто­ји мо­гућ­ност на­кнад­не - за­вр­шне де­о­бе, на­кон ко­је се на за­вр­шном ро­чи­шту у сте­чај­ном по­ступ­ку до­но­си ре­ше­ње о за­кљу­че­њу сте­чај­ног по­ступ­ка, на­кон чи­је прав­но­сна­жно­сти до­ла­зи до бри­са­ња оси­гу­ра­ва­ју­ће ор­га­ни­за­ци­је из ре­ги­стра. Из на­ве­де­ног про­из­и­ла­зи да је до­спе­лост зах­те­ва за на­кна­ду ште­те из сред­ста­ва Га­рант­ног фон­да усло­вље­на прет­ход­ним за­кљу­че­њем сте­чај­ног по­ступ­ка над оси­гу­ра­ва­ју­ћом ор­га­ни­за­ци­јом. На­кон за­кљу­че­ња по­ступ­ка сте­ча­ја зна се та­чан из­нос ште­те ко­ји је на­кна­ђен у сте­чај­ном по­ступ­ку, од­но­сно ко­ји се мо­гао на­кна­ди­ти из сте­чај­не ма­се.

Од­го­вор на по­ста­вље­но пи­та­ње је дат с об­зи­ром на по­сто­је­ће прав­но схва­та­ње утвр­ђе­но на сед­ни­ци Гра­ђан­ског оде­ље­ња Вр­хов­ног су­да Ср­би­је од 7. ок­то­бра 2002. го­ди­не и 9. де­цем­бра 2002. го­ди­не (Бил­тен суд­ске прак­се Вр­хов­ног су­да Ср­би­је, бр. 4/2002 – стр.103.)

На­по­ме­на: У За­ко­ну о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу у са­о­бра­ћа­ју ("Слу­жбе­ни гла­сник РС", бр. 51/2009) је пред­ви­ђе­но пра­во оште­ће­ног да се од­мах по отва­ра­њу сте­чај­ног по­ступ­ка над оси­гу­ра­ва­чем, код ко­га је оси­гу­ра­но ли­це ко­је му је про­у­зро­ко­ва­ло ште­ту обра­ти Га­рант­ном фон­ду са зах­те­вом за на­кна­ду ште­те. На­и­ме, од­ред­бом чла­на 93. За­ко­на о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу у са­о­бра­ћа­ју ("Слу­жбе­ни гла­сник РС", бр. 51/2009) про­пи­са­но је да ште­та про­у­зро­ко­ва­на упо­тре­бом мо­тор­ног во­зи­ла, ва­зду­хо­пло­ва, чам­ца или дру­гог пре­во­зног сред­ства, а уго­вор о оба­ве­зном оси­гу­ра­њу је био за­кљу­чен са дру­штвом за оси­гу­ра­ње над ко­јим је по­кре­нут сте­чај­ни по­сту­пак, на­кна­ђу­је се из сред­ста­ва Га­рант­ног фон­да. На Га­рант­ни фонд ко­ји је ис­пла­тио оси­гу­ра­ну су­му, од­но­сно на­кна­ду ште­те, пре­ла­зе пра­ва оште­ће­ног ли­ца пре­ма сте­чај­ној ма­си. Га­рант­ни фонд има пра­во да при­ја­ви ово по­тра­жи­ва­ње до окон­ча­ња сте­чај­ног по­ступ­ка дру­штва из ста­ва 1. овог чла­на. Од­ред­бом чла­на 94. истог За­ко­на про­пи­са­но је да зах­тев за на­кна­ду ште­те при­чи­ње­не у слу­ча­је­ви­ма из чла­на 74. став 1. овог за­ко­на, оште­ће­но ли­це под­но­си Га­рант­ном фон­ду. Уз зах­тев из ста­ва 1. овог чла­на, оште­ће­но ли­це је ду­жно да при­ло­жи и од­го­ва­ра­ју­ћи до­каз да је ште­ту про­у­зро­ко­ва­ло нео­си­гу­ра­но пре­во­зно сред­ство, не­по­зна­то пре­во­зно сред­ство, од­но­сно пре­во­зно сред­ство ко­је је оси­гу­ра­но код дру­штва за оси­гу­ра­ње над ко­јим је по­кре­нут сте­чај­ни по­сту­пак, а чла­ном 95. истог За­ко­на про­пи­са­но је да ако Га­рант­ни фонд не од­го­во­ри на зах­тев за на­кна­ду ште­те у ро­ку од 90 да­на од да­на при­је­ма зах­те­ва, оште­ће­но ли­це мо­же под­не­ти ту­жбу су­ду про­тив Га­рант­ног фон­да и о то­ме оба­ве­сти­ти На­род­ну бан­ку Ср­би­је.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)