Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

ПО­РО­ДИЧ­НО ПРА­ВО - БИЛТЕН 4

1.      Пи­та­ње:

Ка­ко по­сту­пи­ти у си­ту­а­ци­ји ка­да Цен­тар за со­ци­јал­ни рад очи­глед­но из­бе­га­ва да се из­ја­сни и обра­зло­жи ко ће од ро­ди­те­ља по раз­во­ду бра­ка вр­ши­ти ро­ди­тељ­ско пра­во?

Од­го­вор:

Ка­да Цен­тар за со­ци­јал­ни рад, као уста­но­ва со­ци­јал­не за­шти­те, без оправ­да­ног раз­ло­га од­би­је да до­ста­ви на­лаз и струч­но ми­шље­ње о по­доб­но­сти ро­ди­те­ља за вр­ше­ње ро­ди­тељ­ског пра­ва у спо­ру о вр­ше­њу ро­ди­тељ­ског пра­ва, суд је овла­шћен да се обра­ти над­ле­жном ор­га­ну ко­ји вр­ши ин­спек­циј­ски над­зор над ра­дом те струч­не слу­жбе. Обра­зло­же­ње: Од­ред­бом чла­на 270. По­ро­дич­ног за­ко­на, про­пи­са­но је да је суд ду­жан, пре не­го што до­не­се од­лу­ку о вр­ше­њу ро­ди­тељ­ског пра­ва, да за­тра­жи на­лаз и ми­шље­ње од стра­не ста­ратељ­ства, По­ро­дич­ног са­ве­то­ва­ли­шта или дру­ге уста­но­ве спе­ци­ја­ли­зо­ва­не за по­сре­до­ва­ње у по­ро­дич­ним од­но­си­ма. Цен­тар за со­ци­јал­ни рад је уста­но­ва со­ци­јал­не за­шти­те ко­ју осни­ва ло­кал­на са­мо­у­пра­ва пре­ма чла­ну 10. и 14. За­ко­на о со­ци­јал­ној за­шти­ти ("Слу­жбе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је" бр. 24/11). Пре­ма на­ве­де­ном, за­кон­ским од­ред­ба­ма чла­на 2. истог За­ко­на цен­тар је уста­но­ва ко­ја оба­вља по­сло­ве од јав­ног ин­те­ре­са и на чи­ји рад се при­ме­њу­ју про­пи­си о ор­га­ни­за­ци­ји и ра­ду у јав­ној слу­жби. У обла­сти со­ци­јал­не за­шти­те пре­ма чла­ну 21. истог За­ко­на, вр­ши се ин­спек­циј­ски над­зор над струч­ним ра­дом Уста­но­ве со­ци­јал­не за­шти­те, у скла­ду са за­ко­ном. Над­зор вр­ши над­ле­жни ор­ган ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, Град­ски цен­тар за со­ци­јал­ни рад или ор­ган пред­ви­ђен уго­во­ром, ако је Цен­тар за со­ци­јал­ни рад осно­ван за те­ри­то­ри­ју јед­не или ви­ше је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Уко­ли­ко Цен­тар за со­ци­јал­ни рад, као ор­ган ста­ра­тељ­ства, без оправ­да­ног раз­ло­га од­би­је да до­ста­ви су­ду на­лаз и струч­но ми­шље­ње о по­доб­но­сти ро­ди­те­ља за вр­ше­ње ро­ди­тељ­ског пра­ва у спо­ру за вр­ше­ње ро­ди­тељ­ског пра­ва, суд је пре­ма од­ред­ба­ма чла­на 10, 14. и 21. За­ко­на о со­ци­јал­ној за­шти­ти овла­шћен да се обра­ти над­ле­жном ор­га­ну ра­ди спро­во­ђе­ња ин­спек­циј­ског над­зо­ра над струч­ним ра­дом ор­га­на ста­ра­тељ­ства. Ка­ко уста­но­ва ко­ја оба­вља по­сло­ве од јав­ног ин­те­ре­са и на чи­ји рад се при­ме­њу­је про­пис ор­га­ни­за­ци­је и ра­да у јав­ној слу­жби из по­ро­дич­них од­но­са Цен­тар за со­ци­јал­ни рад не­ма уло­гу ве­шта­ка, па се од­ред­бе о нов­ча­ном ка­жња­ва­њу ве­шта­ка са­др­жа­не у чла­ну 254. став 1. тог За­ко­на, не при­ме­њу­ју на ту струч­ну слу­жбу.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)