Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК - БИЛТЕН 6

  1. Питање:

    Примена одредби Закона о ванпарничном поступку за поништај исправа на предлог за опозив пуномоћја.

    Одговор:

    Одредбе Закона о ванпарничном поступку о поништавању исправе (чланови 195 – 210), не примењују се поводом предлога за опозив пуномоћја.

    Образложење

    У ванпарничном поступку, на основу члана 195 став 1 ЗВП, врши се поништење домаће исправе на којој се непосредно заснива неко материјално право, по следећим условима: да је поседовање исправе нужно за остваривање тог права; да је исправа изгубљена, украдена, изгорела или на било који други начин нестала или уништена; да законом није забрањено поништавање такве исправе. Под наведеним условима, сходно другом ставу истог члана, може се поништити и исправа на којој се заснива неко нематеријално право, уз додатни услов да не постоје подаци на основу којих надлежни орган, односно организација може да изда дупликат те исправе.

    Законом о ванпарничном поступку или неким другим законом није предвиђено да се опозив пуномоћја врши судским путем, у ванпарничном поступку. Опозивање пуномоћја је изјава властодавца која се, у смислу члана 92 став 2 Закона о облигационим односима, може учинити без посебне форме. Стога, за опозив пуномоћја није неопходно поступање суда. Ипак, у судској пракси постоје случајеви када властодавац подноси суду предлог са изјавом којом опозива дато пуномоћје. Такви предлози се, готово по правилу, подносе у случајевима када је извршена судска овера пуномоћја. У тим случајевима, према судској пракси, поступање суда своди се на доставу предлога – изјаве о опозиву пуномоћја означеном противнику предлагача – пуномоћнику и суду који је извршио оверу пуномоћја. С обзиром да је опозив пуномоћја изјава воље властодавца којој се пуномоћник не може противити, нема разлога да суд којем је поднет предлог за опозив пуномоћја о томе доноси било какву одлуку.

    Посебно, нема места примени правила ванпарничног поступка за поништење исправе, јер пуномоћје које се опозива није изгубљено, украдено, изгорело или на било који други начин нестало или уништено, што је чланом 195 став 1 ЗВП предвиђено као услов за покретање поступка поништаја исправе.

    (Одговор утврђен на седници Грађанског одељења Апелационог суда у Београду одржаној дана 19. новембра 2013. године)
     

  2. Питање:

    Примена члана 12 став 4 Закона о ванпарничном поступку у поступку за одређивање накнаде за експроприсану непокретност.

    Одговор:

    Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност покреће се и води по службеној дужности.

    Изостанак предлагача – ранијег сопственика експроприсане непокретности са рочишта нема за последицу наступање правне фикције повлачења предлога.

    Образложење

    Одредбом члана 134 став 1 ЗВП прописано је да се поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност покреће и води по службеној дужности. Поступак се покреће тако што општинска управа, ако се у року од два месеца од дана правноснажности решења о експропријацији не постигне споразум о накнади у целини, доставља правноснажно решење о експропријацији са свим списима надлежном основном суду ради одређивања накнаде (члан 61 став 1 ЗОЕ). Ако то општинска управа није учинила, ранији сопственик експроприсане непокретности може по протеку наведеног рока поднети предлог надлежном суду (члан 61 став 2 ЗОЕ). Подношењем предлога поступак за одређивање накнаде не губи карактеристику официјелности предвиђену чланом 134 став 1 ЗВП. Начело официјелности поступка одређивања накнаде за експроприсану непокретност искључује примену члана 12 став 4 ЗВП којим је предвиђена правна фикција повлачења предлога у случају кад предлагач не дође на рочиште или се не одазове на позив суда ради саслушања, ако је био уредно позван и ако не постоје опште познате околности које су га спречиле да дође у суд.

    (Одговор утврђен на седници Грађанског одељења Апелационог суда у Београду одржаној дана 19. новембра 2013. године)
     

  3. Питање:

    Стварна надлежност суда опште надлежности у ванпарничном поступку за доношење решења које замењује уговор о закупу или уговор о откупу стана и ванпарничном поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност у случају када је над противником предлагача отворен стечај.

    Одговор:

    Суд опште надлежности одлучује у ванпарничним поступцима за одређивање накнаде за експрописану непокретност, доношење решења које замењује уговор о закупу или уговор о откупу стана, без обзира што је над противником предлагача отворен поступак стечаја.

    Образложење

    Према члану 22 став 2 Закона о уређењу судова, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд. Одредбом члана 25 став 1 тачка 4 истог закона прописано је да привредни суд у првом степену, између осталог, суди и у споровима поводом стечаја и ликвидације.

    Из овакве формулације наведених одредби произилази да се односе на заснивање надлежности основног, односно привредног суда поводом решавања имовинскоправних спорова, дакле поводом заштите повређеног или угроженог имовинског права у парничном поступку, чија је садржина ближе одређена чланом 1 ЗПП.

    Према одредби члана 1 став 1 ЗВП, тим законом се одређују правила по којима редовни судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима које се по том или другом закону решавају у ванпарничном поступку. Садржина тог поступка ближе је одређена у другом ставу тог члана, и подразумева решавање оних правних ствари које се не односе на заштиту повређеног или угроженог права, дакле у којима не постоји спор у смислу члана 1 ЗПП. Одредба члана 22 став 2 Закона о уређењу судова прописује да такве предмете у првом степену решава основни суд, док је чланом 25 став 2 тог закона надлежност привредног суда предвиђена само за ванпарничне поступке који произилазе из примене Закона о привредним друштвима.

    Из изложеног произилази да, за разлику од имовинскоправних спорова где под одређеним условима може доћи до атракције стварне надлежности привредног суда, код ванпарничнног поступка такве атракције не може бити већ је на основу наведеног члана 22 став 2 Закона о уређењу судова искључиво надлежан суд опште надлежности – основни суд.

    Право на закуп и откуп стана, односно право на накнаду за експроприсану непокретност остварује се у ванпарничном поступку, што је изричито прописано члановима 34 став 5 и 16 став 4 Закона о становању, односно чланом 132 ЗВП. Остварење тих права, по правилу не подразумева постојање спора у смислу члана 1 ЗПП, због чега се та права и остварују у ванпарничном а не у парничном поступку. Из тог разлога, у ванпарничним поступцима нема места примени члана 25 став 1 тачка 4 Закона о уређењу судова, већ се има применити члан 22 став 2 тог закона. Стога је, без обзира на околност да је над противником предлагача у току стечајни поступак пред привредним судом, за поступање у ванпарничним стварима стварно надлежан основни суд.

    (Одговор утврђен на седници Грађанског одељења Апелационог суда у Београду одржаној дана 19. новембра 2013. године)

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)