Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

ПИТАЊA ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ

Одговори ВКС на питања нижестепених судова која је доставио Апелациони суд у Београду, јер на иста није дао одговоре:

  1. У процесној ситуацији када јавно тужилаштво захтева спровођење неке од посебних радњи доказивања, а суду не доставља наредбу о спровођењу истраге, односно када се од суда захтева да донесе одлуку о посебној радњи доказивања, а исти нема сазнања о инкриминисаном догађају, суд се фактички доводи у ситуацију у којој је онемогућен да утврди постојање законских услова из члана 161 ЗКП - да ли се тада на други начин могу припупити докази за кривично гоњење, или би њихово прикупљање било знатно отежано, као и да ли се резултати посебних радњи доказивања могу постићи на начин којима се мање ограничавају права грађана? (у прилогу Вам достављамо '''Правно схватање судија за предходни поступак'' у коме је садржан елаборат у вези са овим питањем)

ОДГОВОР – Доношење наредбе за спровођење истраге није предуслов за предузимање посебних доказних радњи, с'обзиром да чланови 162 став 2 и 163 ЗКП не прописују да истражни поступак мора бити покренут, када се тражи извођење неких посебних доказних радњи. Али, у предлогу за извођење посебних доказних радњи се мора образложити због чега се тражи њихово извођење и на чему се тај предлог заснива, а суд ће, на основу достављеног материјала одлучити о основаности предлога. у прилог овоме су и одредбе члана 161 став 2 ЗКП (које прописују могућност да се посебне доказне радње изузетно могу одредити и према лицу за које постоје основи сумње да припрема неко кривично дело из става 1 истог члана, а околности случаја указују да се на други начин кривично дело не би могло открити, спречити или доказати или би то изазвало насразмерне тешкоће или велику опасност), пошто у ситуацији када постоје основи сумње да се припрема неко кривично дело, још увек нема наредбе за спровођење истраге.

Одговори ВКС на питања нижестепених судова, на која су судије Кривичног одељења Апелационог суда у Београду дали одговоре на седници одржаној 07.04.2014.године

  1. На који начин суд одлучује у пресуди везано за трошкове кривичног поступка, у ситуацији када је истрагу спровело тужилаштво које је, као орган поступка, дужно да накнади трошкове поступка из члана 261 ЗКП? У случају осуђујуће пресуде, да ли уколико да суд нађе да би требало обавезати окривљеног да плати трошкове кривичног поступка, да ли раздвојити које трошкове да исплати тужилаштву а које суду, јер би у случају досадашње праксе трошкове које тужлаштво као орган претходног поступка исплати, били досуђени суду, те да ли је неопходан формалан захтев ВЈТ за накнаду трошкова поступка којим би тражили да се трошкови претходног поступка исплате њима? У случају осуђујуће пресуде, уколико суд нађе да окривљеног треба ослободити дужности накнаде трошкова кривичног поступка, да ли је овлашћен да окривљеног ослободи и везано за трошкове које је ВЈТ имало у претходном поступку, као орган поступка? Како је, у случајевима из члана 265 став 1 ЗКП, наведеном законском одредбом прописано да трошкови падају на терет буџетских средстава суда, да ли се то односи и на трошкове које је ВЈТ имало као орган поступка у претходном поступку?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Члан 261 став 3 ЗКП прописује да ће се, у поступцима због кривичних дела која се гоне по службеној дужности, трошкови поступка исплаћивати унапред из средстава органа поступка, а касније наплатити од лица која су по одредбама ЗКП дужна да их надокнаде, с'тим што је орган поступка дужан да све трошкове који су унапред исплаћени, унесе у одговарајући попис и да тај попис трошкова приложи у спис, док члан 262 став 1 ЗКП прописује да ће суд у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди, одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе. Стога ће се сходно овим законским одредбама одлучити и о трошковима који су настали у истрази, тако није неопходан формалан захтев ВЈТ за накнаду истих, али је потребно да у спис буде приложен попис трошкова насталих у тој фази поступка. Такође, члан 261 ЗКП у ставу 1 прописује да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка, од његовог покретања до његовог завршетка, у ставу 2 истог члана прописује шта трошкови кривичног поступка обухватају, док у члану 265 став 1 ЗКП прописује који трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, у случају када се окривљени ослободи од оптужбе.

ОДГОВОР ВКС – Начелно сагласни са одговором Апелационог суда у Београду. Тако би, због ''страначке'' концепције кривичног поступка, код осуђујућих пресуда требало опредељивати трошкове у смислу колико припада суду, а колико належном ј.тужилаштву (уз услов да постоји попис истих), док би код ослобађајућих пресуда, по истом принципу требало опредељивати који део трошкова иде на терет буџетских средстава суда, а који на терет буџетских средстава надлежног ј.тужилаштва.

  1. Када је у питању мера забране напуштања стана, да ли контролу те мере, после подигнуте оптужнице врши само Кв веће (како је то наведено у одредбама које регулишу ову меру), или то може чинити и председник већа?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Сходно одредбама члана 209 став 2 ЗКП, контролу мере забране напуштања стана после подигнуте оптужнице врши искључиво веће.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

  1. Када је у питању кривично дело из члана 246 став 1 КЗ који се односи на опојну дрогу марихуану, да ли је довољно вештачењем утврдити да ли се ради о индустријској или индијској конопљи (с'обзиром да, уколико се на тај начин утврди да се ради о индустријској конопљи која не може садржавати више од 0,3% супстанце из групе ТХЦ, па је небитно колики је проценат ТХЦ конкретна индустријска конопља има; док уколико је у питању индијска и сличне конопље које могу садржати више од 0,3% супстанце из групе ТХЦ, па је небитно уколико из одређених објективних разлога у конкретном случају конкретна супстанца тај проценат нема, јер је објективни услов инкриминације испуњен).

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Код кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ и других кривичних дела у вези са опојном дрогом, битно је да ли је у питању врста и варијетет конопље који може да произведе супстанцу ТХЦ у количини већ од 0,3%, па ће то кривично дело постојати ако је у питању та врста канабиса, без обзира на то да ли је вештачењем утврђено да та биљна материја у конкретном случају садржи ТХЦ у мањем или већем проценту од 0,3%. Суштина је да је потребно вештачењем утврдити да ли се ради о врсти и веријетету конопље који може да садржи више 0,3 % ТХЦ.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

  1. Да ли судија који је одбио споразум о признању кривичних дела у односу на једног од окривљених, а води се јединствени поступак против више окривљених, може учествовати у даљем току поступка у односу на остале окривљене који нису са тужиоцем закључили споразум о признању кривичних дела, уколико се ради о лицима оптуженим за исту радњу на коју се споразум односио.

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Судија који је одбио споразум о признању кривичног дела у односу на једног од (са)окривљених, не би требао да учествује у даљем току поступка.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)