Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

ПИТАЊА ВИШЕГ СУДА У СМЕДЕРЕВУ

Одговори ВКС на питања нижестепених судова која је доставио Апелациони суд у Београду, јер на иста није дао одговоре:

  1. Да ли се ватрено оружје, у смислу члана 2 став 2 тачка 1 Закона о оружју и миницији (“Службени гласник РС” број 9/92...27/11), може сматрати оружјем уколико је несумњиво утврђено да је исто неисправно, односно није способно да избацује пројектил потиском барутних или других гасова наставлих као производ сагоревања погонске материје, а у вези кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 Кривичног законика, посебно, да ли се неисправно ватрено оружје може сматрати оружјем у смислу кривичног дела из члана 348 став 4 КЗ, односно, када је окривљени оптужен да је тачно одређеног дана неовлашћено носио оружје за које вештачењем несумњиво утврђено да је исто функционално неисправно.

ОДГОВОР – Техничка неисправност оружја је фактичко питање, па се у сваком конкретном случају мора испитати разлог неисправности. Исправност се мора ипитати одговарајућим вештачењем, да би се утврдило да ли је у питању тренутна, односно отклоњива неисправност, или трајан недостатак. Притом треба поћи од одредби члана 348 КЗ и 10 ЗООИМ, као и од сродних прекршаја.

  1. Ко је надлежан за одлучивање о притвору након доношења пресуде о прихватању споразума о признању кривичног дела – судија за претходни поступак, односно председник већа или ванпретресно веће из члана 21 став 4 ЗКП, с обзиром на различиту праксу судова?

ОДГОВОР – Зависи од фазе у којој се конкретни кривични поступак налази, па је тако пре потврђиваља надлежан судија за предходни поступак, а након тога – председник већа које одлучује о споразуму након потврђивања оптужнице.

  1. Како поступити у ситуацији када се предложи саслушање осуђеног у својству сведока, имајући у виду да је одредбом члана 406 ЗКП прописано да се упознавање са садржином записника о исказима саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, може, по одлуци већа, обавити сходном применом члана 405 ЗКП, а реч је о саоптуженом према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом? (у прилогу Вам достављамо мишљење судије Оливере Анђелковић у вези са овим спорним питањем, уз напомену да је идентично питање постављено и од стране Основног суда у Младеновцу)

ОДГОВОР – У вези овог питања су анализиране процесне ситуације где се дати проблем јавља и констатовано је да се у судској пракси може појавити у три процесне ситуације: прво - (у највећем броју случајева) код понављања поступка, с'тим што члан 481 став 2 ЗКП изричито забрањује саслушање саучесника окривљеног који је већ осуђен (због забране да једно лице у истом процесном догађају има двоструку процесну улогу); друго – у случајевима када постоје више неправноснажно осуђених лица, па се првостепена пресуда у односу на неке потврди, а у односу на друге укуне и врати на поновно суђење (и ту фактички важи забрана из члана 481 став 2 ЗКП иако то није законом изричито прописано, јер је постојала процесна могућност да се током вођења првог поступка саокривљени саслушају, суоче, поставе једни другина питања, односно већ је била дата могућност да процесни учесници једновремено користе процесне алате и овлашћења) и треће – у случајевима када постоје више саокривљених, па се из одређених разлога у односу на неке од њих поступак раздвоји (и овде фактички важи забрана из члана 481 став 2 ЗКП). притом је дата напомена да се изузетно саокривљени може испитати у својству сведока, али да се разлози за то морају образложити, уз објашњење да се ради о евентуалној могућности која представља изузетак (јер је законодавац употребио реч ''може'', што не значи да ''мора''), па се у образложењу одлуке мора дати конкретно објашњење због чега се одступа од правила.


Одговори ВКС на питања нижестепених судова, на која су судије Кривичног одељења Апелационог суда у Београду дали одговоре на седници одржаној 07.04.2014. године:

  1. Када почиње да тече застарелост код продуженог кривичног дела – од дана када је учињена последња делатност која улази у појам тог продуженог кривичног дела у складу са теоријом делатности, или застарелост тече посебно за сваку појединачну радњу извршења кривичног дела, с обзиром на различите ставове изражене кроз другостепене одлуке Апелационог суда у Београду и одлуке Врховног касационог суда (по захтеву за заштиту законитости)?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Застарелост кривичног гоњења код продуженог кривичног дела почиње да тече засебно за свако кривично дело које улази у састав продуженог кривичног дела, почев од првe предузете противправне радње.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

  1. Кривичним законом Републике Србије (“Службени гласник РС” бр. 10/02 од 01.03.2002.године и 11/2002 од 07.03.2002.године) инкриминисана су кривична дела корупције, у која спадају и кривична дела корупција у здравству из члана 255е и корупција у просвети из члана 255ж. Кривичним закоником, који се примењује од 01.01.2006.године, изостављена су кривична дела корупције. Уколико суд на основу изведених доказа утврди да је оптужено лице у време извршења кривичног дела предузимало радње које се могу п одвести под правну квалификацију кривичног дела корупције у здравству из члана 255е Кривичног закона Републике Србије, или кривичног дела корупције у просвети из члана 255ж истог закона, да ли се може огласити кривим за то кривично дело, или се радње квалификују као неко друго кривично дело (злоупотреба службеног положаја, примање мита и др.), имајући у виду одредбе члана 5 Кривичног законика, којима је између осталго прописано да ће се, ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, применити закон који је најблажи за учиниоца?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: По правилу увек се примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, сем у случају уколико је извршена декриминализација радњи које се окривљеном стављају на терет. Касније измењен или нови закон, примењује се уколико је блажи по учиниоца.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

  1. Да ли је нужно да у одређеној супстанци проценат ТХЦ буде већи од 0,3%, да би иста представљала опојну дрогу?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Код кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ и других кривичних дела у вези са опојном дрогом, битно је да ли је у питању врста и варијетет конопље који може да произведе супстанцу ТХЦ у количини већ од 0,3%, па ће то кривично дело постојати ако је у питању та врста канабиса, без обзира на то да ли је вештачењем утврђено да та биљна материја у конкретном случају садржи ТХЦ у мањем или већем проценту од 0,3%.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду (КЗЗ 63/13).

  1. Одредбом члана 37 став 2 тачка 4 ЗКП прописано је да ће судија бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету одлучивао о потврђивању оптужнице. Да ли судија који је био члан ванпретресног већа приликом одлучивању о приговору на оптужницу, може поступати као председник првостепеног већа, имајући у виду цитирану одредбу?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Судија који је у предмету одлучивао о потврђивању оптужнице (односно о приговору против оптужнице), не може у каснијим фазама поступка поступати у том предмету.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

  1. ​Да ли председник већа који је започео са поступањем по захтеву за трајно одузимање имовине проистекле из кривичних дела по ранијем Закону о одузимању имовине проистекле из кривичних дела (“Службени гласникРС” бр. 97/2008), може након ступања на снагу новог Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела (“Службени гласник РС” бр. 32/2013) наставити да поступа као председник или члан ванпретресног већа, у смислу члана 38 став 4 поменутог закона, односно, да ли је смисао наведене измене закона да се од поступања у поступку за трајно одузимање имовине искључи веће пред којим се држи главни претрес, односно председник тог већа (члан 28 став 3 ранијег Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела)?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Председник већа који је започео са поступањем по захтеву за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела по ранијем Закону о одузимању имовине проистекле из кривичних дела (“Службени гласник РС” бр. 97/2008), након ступања на снагу новог Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела (“Службени гласник РС” бр. 32/13), може наставити да поступа као председник или члан ванпретресног већа, у смислу члана 38 став 4 наведеног закона.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

  1. Која су овлашћења председника већа у ситуацији када је на предлог странака одређено испитивање сведока, вештака или другог испитиваног лица, с'обзиром на одредбе чланова 398 став 5, 402, 397 ставови 4 и 5, 398 ставови 3 до 5, те члана 21 тачка 2 ЗКП? Да ли се ради искључиво о питањима која доприносе потпунијем или јаснијем одговору на питање постављено од стране других учесника у поступку, или се питања могу односити и на чињенице које излазе из тог оквира, а одговори на њих су од значаја за коначну одлуку?

ОДГОВОР АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Имајући у виду одредбе чланова 98, 398 став 5 и 402 став 4 ЗКП, суд може сам одредити извођење доказа, а председник већа може увек постављати питања сведоку, вештаку или другом лицу које се испитује по предлогу странака у поступку, ако то доприноси потпунијем и јаснијем разумевању одговора на питања која су постављана од других учесника у поступку или разјашњењу чињеница, али само оних које су предмет доказивања – посебно имајући у виду одредбу члана 15 став 4 ЗКП.

ОДГОВОР ВКС – Сагласни са одговором Апелационог суда у Београду.

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje