Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Прав­нo схватање

НА­КНА­ДА ТРО­ШКО­ВА ПО­СТУП­КА У СПО­РО­ВИ­МА ЗА НА­КНА­ДУ НЕ­МА­ТЕ­РИ­ЈАЛ­НЕ ШТЕ­ТЕ

У слу­ча­ју де­ли­мич­ног успе­ха ту­жи­о­ца у спо­ру за на­кна­ду не­ма­те­ри­јал­не ште­те, тро­шко­ви по­ступ­ка на име на­гра­де за рад адво­ка­та и на име суд­ске так­се од­ре­ђу­ју се пре­ма ви­си­ни до­су­ђе­ног из­но­са на­кна­де.

Ту­жи­лац има пра­во на на­кна­ду свих тро­шко­ва ве­шта­че­ња, не­за­ви­сно од ви­си­не до­су­ђе­не на­кна­де, уко­ли­ко је ве­шта­че­ње би­ло ну­жно.

О б р а з л о ж е њ е

Од­ред­бом чла­на 149. став 2. ЗПП про­пи­са­но је да ако стран­ка де­ли­мич­но успе у пар­ни­ци, суд мо­же с об­зи­ром на по­стиг­ну­ти успех од­ре­ди­ти да сва­ка стран­ка сно­си сво­је тро­шко­ве или да јед­на стран­ка на­кна­ди дру­гој сра­зме­ран део тро­шко­ва. Пре­ма ста­ву тре­ћем исте од­ред­бе, суд мо­же од­лу­чи­ти да јед­на стран­ка на­кна­ди све тро­шко­ве ко­је је про­тив­на стран­ка има­ла, ако про­тив­на стран­ка ни­је ус­пе­ла са­мо у сра­змер­но не­знат­ном де­лу свог зах­те­ва, а због то­га ни­су на­ста­ли по­себ­ни тро­шко­ви.

Из на­ве­де­не од­ред­бе про­из­и­ла­зи да је успех или не­у­спех ту­жи­о­ца у пар­ни­ци сра­зме­ран успе­ху или не­у­спе­ху ту­же­ног (оно што је успех за ту­жи­о­ца не­у­спех је за ту­же­ног и обр­ну­то). При том се као основ­ни кри­те­ри­јум код нов­ча­них спо­ро­ва узи­ма вред­ност – ви­си­на нов­ча­ног из­но­са за ко­ји је ту­жбе­ни зах­тев усво­јен, од­но­сно од­би­јен.

У спо­ро­ви­ма за на­кна­ду не­ма­те­ри­јал­не ште­те чи­ја се ви­си­на од­ре­ђу­је у мо­мен­ту пре­су­ђе­ња, по сло­бод­ној оце­ни и уз во­ђе­ње ра­чу­на о свим окол­но­сти­ма кон­крет­ног слу­ча­ја са ци­љем да ту­жи­о­цу бу­де пру­же­на са­тис­фак­ци­ја, ци­ти­ра­на за­кон­ска од­ред­ба не би се мо­гла при­ме­ни­ти про­стим сво­ђе­њем на од­нос ви­си­не нов­ча­ног из­но­са за ко­ји је усво­јен ту­жбе­ни зах­тев са ви­си­ном нов­ча­ног из­но­са за ко­ји је ту­жбе­ни зах­тев од­би­јен. На­че­ло пра­вич­но­сти ко­је се у овој вр­сти спо­ро­ва при­ме­њу­је при­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња нов­ча­не на­кна­де не­ма­те­ри­јал­не ште­те мо­ра се при­ме­ни­ти и при од­лу­чи­ва­њу о тро­шко­ви­ма по­ступ­ка. Ако то не би био слу­чај, мо­гла би на­ста­ти не­пра­вич­на си­ту­а­ци­ја – да је ту­жи­лац оства­рио пра­во на на­кна­ду, али да је и по­ред то­га дужан про­тив­ној стран­ци на­кна­ди­ти тро­шко­ве по­ступ­ка јер је нов­ча­ни из­нос за ко­ји је ту­жбе­ни зах­тев од­би­јен ви­ши од из­но­са за ко­ји је ту­жбе­ни зах­тев усво­јен.

Због то­га би у овим пар­ни­ца­ма ту­жи­о­цу ко­ји је де­ли­мич­но ус­пео у спо­ру тре­ба­ло при­зна­ти тро­шко­ве за на­гра­ду адво­ка­ту и суд­ску так­су пре­ма ви­си­ни ту­жбе­ног зах­те­ва са ко­јим је ус­пео у пар­ни­ци.

Не­за­ви­сно од ви­си­не до­су­ђе­не на­кна­де не­ма­те­ри­јал­не ште­те, ту­жи­лац би имао пра­во на на­кна­ду тро­шко­ва ве­шта­че­ња у пу­ном из­но­су, ако је из­во­ђе­ње тог до­ка­за би­ло ну­жно.

(Прав­но схва­та­ње је усво­је­но на сед­ни­ци Гра­ђан­ског оде­ље­ња Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду ко­ја је одр­жа­на 21. но­вем­бра 2011. го­ди­не)

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)