APELACIONI SUD - Грађанско одељење

Правнo схватање

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОСТУПКА У СПОРОВИМА ЗА НАКНАДУ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ

У случају делимичног успеха тужиоца у спору за накнаду нематеријалне штете, трошкови поступка на име награде за рад адвоката и на име судске таксе одређују се према висини досуђеног износа накнаде.

Тужилац има право на накнаду свих трошкова вештачења, независно од висине досуђене накнаде, уколико је вештачење било нужно.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 149. став 2. ЗПП прописано је да ако странка делимично успе у парници, суд може с обзиром на постигнути успех одредити да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади другој сразмеран део трошкова. Према ставу трећем исте одредбе, суд може одлучити да једна странка накнади све трошкове које је противна странка имала, ако противна странка није успела само у сразмерно незнатном делу свог захтева, а због тога нису настали посебни трошкови.

Из наведене одредбе произилази да је успех или неуспех тужиоца у парници сразмеран успеху или неуспеху туженог (оно што је успех за тужиоца неуспех је за туженог и обрнуто). При том се као основни критеријум код новчаних спорова узима вредност – висина новчаног износа за који је тужбени захтев усвојен, односно одбијен.

У споровима за накнаду нематеријалне штете чија се висина одређује у моменту пресуђења, по слободној оцени и уз вођење рачуна о свим околностима конкретног случаја са циљем да тужиоцу буде пружена сатисфакција, цитирана законска одредба не би се могла применити простим свођењем на однос висине новчаног износа за који је усвојен тужбени захтев са висином новчаног износа за који је тужбени захтев одбијен. Начело правичности које се у овој врсти спорова примењује приликом одређивања новчане накнаде нематеријалне штете мора се применити и при одлучивању о трошковима поступка. Ако то не би био случај, могла би настати неправична ситуација – да је тужилац остварио право на накнаду, али да је и поред тога дужан противној странци накнадити трошкове поступка јер је новчани износ за који је тужбени захтев одбијен виши од износа за који је тужбени захтев усвојен.

Због тога би у овим парницама тужиоцу који је делимично успео у спору требало признати трошкове за награду адвокату и судску таксу према висини тужбеног захтева са којим је успео у парници.

Независно од висине досуђене накнаде нематеријалне штете, тужилац би имао право на накнаду трошкова вештачења у пуном износу, ако је извођење тог доказа било нужно.

(Правно схватање је усвојено на седници Грађанског одељења Апелационог суда у Београду која је одржана 21. новембра 2011. године)