Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

За­кљу­чак

Раз­гра­ни­че­ње ствар­не над­ле­жно­сти из­ме­ђу су­да оп­ште над­ле­жно­сти и при­вред­них су­до­ва у спо­ро­ви­ма 
по ту­жба­ма при­вред­них су­бје­ка­та про­тив дру­гих прав­них ли­ца за на­кна­ду ште­те због не­за­ко­ни­тог ра­да
ор­га­на прав­ног ли­ца


За су­ђе­ње у спо­ро­ви­ма по ту­жба­ма при­вред­них су­бје­ка­та про­тив дру­гих прав­них ли­ца ра­ди на­кна­де ште­те због не­за­ко­ни­тог ра­да ор­га­на прав­ног ли­ца ствар­но је над­ле­жан суд оп­ште над­ле­жно­сти.

Обра­зло­же­ње:

У прак­си су­до­ва оп­ште налд­же­но­сти по­ста­ви­ло се као спор­но пи­та­ње ствар­не над­ле­жно­сти у спо­ро­ви­ма по­во­дом зах­те­ва за на­кна­ду ште­те при­вред­них су­бје­ка­та про­тив дру­гих прав­них ли­ца (Ре­пу­бли­ке Ср­би­је), због не­за­ко­ни­тог ра­да др­жав­ног ор­га­на.

Ствар­на над­ле­жност су­да оп­ште над­ле­жно­сти про­пи­са­на је чл. 22. ст. 2. За­ко­на о уре­ђе­њу су­до­ва, а при­вред­ног су­да од­ред­бом чл. 25. ст. 1. тач­ка 1. истог За­ко­на. Основ­ни суд у пр­вом сте­пе­ну пре­ма од­ред­ба­ма чл. 22. ст. 2. За­ко­на у пр­вом сте­пе­ну су­ди у гра­ђан­ско­прав­ним спо­ро­ви­ма ако за по­је­ди­не од њих ни­је над­ле­жан дру­ги суд. При­вред­ни суд у пр­вом сте­пе­ну пре­ма од­ред­ба­ма чл. 25. ст. 1. тач­ка 1. За­ко­на су­ди у спо­ро­ви­ма из­ме­ђу до­ма­ћих и стра­них при­вред­них дру­шта­ва, пред­у­зе­ћа, за­дру­га и пред­у­зет­ни­ка и њи­хо­вих асо­ци­ја­ци­ја (при­вред­ни су­бјек­ти), у спо­ро­ви­ма ко­ји на­ста­ну из­ме­ђу при­вред­них су­бје­ка­та и дру­гих прав­них ли­ца у оба­вља­њу де­лат­но­сти при­вред­них су­бје­ка­та, па и ка­да је јед­на од стра­на­ка у овим спо­ро­ви­ма фи­зич­ко ли­це, ако је са стран­ком у од­но­су ма­те­ри­јал­ног су­пар­ни­чар­ства.

У од­ред­би чл. 25. ст. 1. тач­ка 1. За­ко­на о уре­ђе­њу су­до­ва ја­сно је раз­гра­ни­че­на ствар­на над­ле­жност из­ме­ђу основ­них и при­вред­них су­до­ва. За­ко­но­да­вац је пар­нич­не стран­ке свр­стао у две гру­пе, у пр­вој су при­вред­ни су­бјек­ти у ко­ју спа­да­ју и пред­у­зет­ни­ци, а у дру­гој су оста­ла прав­на ли­ца. За спо­ро­ве из­ме­ђу при­вред­них су­бје­ка­та увек је ствар­но над­ле­жан при­вред­ни суд без об­зи­ра на пред­мет спо­ра. У спо­ро­ви­ма у ко­ји­ма је јед­на стран­ка при­вред­ни су­бјект, а дру­га дру­го прав­но ли­це, при­вред­ни суд је ствар­но над­ле­жан за су­ђе­ње са­мо у спо­ру ко­ји је на­стао у оба­вља­њу де­лат­но­сти при­вред­ног су­бјек­та. Ствар­на над­ле­жност при­вред­ног су­да у овим спо­ро­ви­ма се утвр­ђу­је на осно­ву су­бјек­тив­но – објек­тив­ног кри­те­ри­ју­ма ко­ји је био про­пи­сан и у чл. 15. ст. 1. тач­ка а ра­ни­је ва­же­ћег За­ко­на о су­до­ви­ма, од­ред­ни­цом ме­ђу­соб­ни при­вред­ни од­но­си.

Ова­кав став из­ра­жен је у за­кључ­ку Гра­ђан­ског оде­ље­ња Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да од 04.10.2010. го­ди­не, ко­ји у ме­ђу­вре­ме­ну ни­је из­ме­њен.

У спо­ру по ту­жби при­вред­ног су­бјек­та про­тив дру­гог прав­ног ли­ца, Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ра­ди на­кна­де ште­те због не­за­ко­ни­тог ра­да др­жав­ног ор­га­на спор је гра­ђан­ско­прав­не при­ро­де јер је на­стао у ве­зи са вр­ше­њем јав­не вла­сти ту­же­не, бу­ду­ћи да је ту­жбе­ни зах­тев за­сно­ван на тврд­њи да над­ле­жни ор­ган ту­же­не ни­је по­што­вао за­ко­ном про­пи­са­ну про­це­ду­ру и ма­те­ри­јал­но­прав­на овла­шће­ња при­ли­ком вр­ше­ња јав­не вла­сти, чи­ме је ту­жи­о­цу про­у­зро­ко­ва­на ште­та. Сто­га у овим спо­ро­ви­ма спор ни­је на­стао у оба­вља­њу де­лат­но­сти ту­жи­о­ца као при­вред­ног су­бјек­та, па је за су­ђе­ње ствар­но над­ле­жан суд оп­ште над­ле­жно­сти.

(За­кљу­чак са сед­ни­це Гра­ђан­ског оде­ље­ња Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду одр­жан да­на 24. сеп­тем­бра 2012. го­ди­не)

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)