Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
Правно схватање
 
НАКНАДА НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ НЕИЗАБРАНИХ СУДИЈА    
 
  1. Доношење незаконите одлуке о неизбору судија само по себи није узрок чија је последица повреда части, угледа и достојанства личности;
     
  2. Одсуство образложења одлуке о неизбору судије, односно негативни вредносни и стручни суд исказан у тој одлуци и када немаjу чињеничну заснованост представљаjу правно погрешан суд  али сам по себи не даје право на накнаду штете по основу повреде части и угледа  и достојанства личности;
     
  3. Искази у одлуци о неизбору in concreto судије који нису  правно потребни  за ту врсту одлуке, већ су безразложно употребљени, а задиру у приватност, лични и породични живот личности су основ за повреду части и угледа;
     
  4. Послодавац не одговара за повреду части и угледа која је настала због објављене непотпуне или неистините информације о неизабраном судији  када постоји солидарна одговорност новинара, одговорног уредника и правног лица које је оснивач јавног гласила у коме је та информација објављена;
     
  5. Постоји одговорност послодавца  ако је у јавном гласилу овлашћено лице у име његовог органа  изрекло информацију која превазилази оквире разумно оправданих разлога за објашњење донете одлуке, а по  садржају  је таква да доводи до повреде назначених нематеријалних добара.
Нека појмовна разјашњења
 
Право на накнаду нематеријалне штете условљено је повредом правно заштићених добара: части, угледа слободе, достојанства односно других права личности. Видови накнаде нематеријалне штете су таксативно одређени. То су претрпљени и будући физички болови, претрпљени и будући страх, умањење животнне активности, повреда части и угледа, повреда слободе и права личности.
 
Накнада нематеријалне штете која је остварена у виду повреде моралног интегритета оштећеног испољава се у повреди части, угледа или права личности као сатисфакција за душевни бол који оштећени трпи због тога. У теорији  се разликује накнада нематеријалне штете нанесена у облику повреде осећања оштећеног од повреде угледа и части, јер је у овом другом случају могућ и повраћај, док се у првом случају повреде осећаја може применити само новчана накнада као сатисфакција . 
За нашу тему меродавни су и искази из одредбе члана 200. Закона о облигационим односима: суд ће ако нађе да околности случаја и то оправдава.
 
Капацитет одлуке о неизбору да буде узрок настанка ове врсте штете 
 
Одлука о неизбору судије нема  сама по себи  капацитет да  буде узрок   настанка назначених видова нематеријалне штете из одредбе члана 200 ЗОО, па ни онда када садржи стручни односно  вредносни суд о судији у односу на кога се односи. Услов је да њен аутор није изашао из оквира своје надлежности и  има за циљ повреду ових добара. То важи и онда када је одлука о неизбору судије  поништена. Томе у прилог ови разлози:
  1. Одлуку о неизбору судије донео је надлежни орган;
     
  2. Наведено мешање тежило je легитимном циљу: да се донесе одлука о избору   по расписаном конкурсу. Мешање о коме је реч одговарало је „актуелној друштвеној потреби“. На то упућује одредба члана 100.Закона о судијама чији је наслов: “Избор судија“ која гласи: Избор судија, у складу са овим законом, извршиће се најкасније до 1. децембра 2009. године, изузев судија Врховног касационог суда који ће бити изабрани у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства.
    Судије изабране у складу са овим законом ступају на функцију 1. јануара 2010. године.
    Првим избором судије се сматра избор на дужност судије у складу са раније важећим законима. Именовање судије за прекршаје не сматра се првим избором.
     
  3. Tо мешање у виду стручног, односно вредносног суда било је  са  становишта примене пpaвa неопходно за такву врсту одлуке. Исказани судови су са становишта примене права били средство - начин да се дође до циља материјализованог у виду одговарајуће одлуке о (не)избору, а не да се оствари повреда части и угледа in concreto лица које је узело учешће у поступку оглашеног избора. Нa то упућује Одлука  о утврђивању критеријума  и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова . У њеном наслову  дати су са становишта права меродавни критеријуми. Такође, одредбама члана 7, 8 и 9 ове  Одлуке дефинисане су   моралне особине које чине судију  достојним ове функције,  у члану 11 мерила за избор судије за суд вишег степена, а у њеној одредби члана 14 разлози за сумњу у стручност и оспособљеност кандидата  који се образују од елемената дефинисаних у њеном садржају.

    Ради тога, са становишта примене права Високи савет судства имао је нормативно овлашћење да испита стручност, оспособљеност и достојност судије. Друго је питање да ли је утврдио чињенице на основу којих је дао  правно и чињенично разумно прихватљив суд у односу на сваки од тих критеријума и да ли је оборио,  или не постојање достојности судије.  Резултати по жалбама дали су на то питање негативан одговор, али то је погрешна примена права и зато не може бити повреда части, угледа, достојанства која заслужује право на накнаду штете по тим основима.
     
  4. Одсуство образложења и с тим у вези чињеничне базе за исказани стручни односно вредносни суд наведен у том појединачном правном акту и други дефекти одлуке о неизбору па и они који се односе на вредносну оцену неизабраног судије представљају  повреду права на правично суђење. О томе се изјаснио и Уставни суд у бројним одлукама донетима по уставним жалбама. Ту повреду права не треба мешати за повредом части и угледа односно повредом достојанства. Ради се о различитим основима накнаде нематеријалне штете.

    Tоме у прилог и значење појма правично суђење према Правној пракси Европског суда за људска права. Појам право на правично суђење својим садржајем обухвата:

    - право на поштено суђење-случај Beian против Румуније 30658/05 од 06.децембра 2007.године;

    - право на приступ суду и правну помоћ у грађанским стварима што подразумева право на независтан и непристрасан суд, односно одсуство тела  на кога се не би примењивали станарди поштеног суђења - Golder против Велике Британије 4451/70, пресуда од 21.02.1975.;

    - право на процесну равноправност у смислу једнакости оружја (ekуality of arms) - Kaufman против Белгије 10938/84 ДР 50 п.115;

    - право на образложену одлуку - Одлука Уставног суда Републике Србије Уж.бр.1177/2010 од 23.02.2012.године и Салов пртив Украјине;

    - право на делотворно правно средство;

    - право на делотворно извршење судске одлуке;

    У садржај појма повреде права на правично суђење зато се сврставају  и искази: да се у одлукама о приговору појединим од неизабраних судија ставља на терет да су нестручни, неспособни или недостојни за вршење судијске фуннкције, јер ти по карактеру вредносни судови нису потврђени у поступку контроле тих појединачних аката.

    Ради тога, ове и повреде права на суђење у разумном року и с тим у вези искази наведени примера ради и слични искази не могу се успешно користити као разлог за повреду части, угледа односно достојанства личности.
  1. Судија је подносећи пријаву пристао да буде изложен конкуренцији провером применом назначених мерила. Друго је питање то што он није очекивао неправилну примену права, али то не очекује ни странка која је грешком судије добила судску одлуку contra et praeter legem и то доказала употребом одговарајућег правног средства. У тој ситуацији се говори искључиво о судијској грешци али нема основа да је та грешка произвела као последицу повреду части и угледа.

    Такав карактер има и негативна вредносна оцена у донетој одлуци о неизбору. To подразумева не само одлуку о утврђењу да је одређено лице неизабрано на судијску дужност већ и накнадно донету одлуку која садржи паушално и/или чињенично правно незасновано образложење. Та одлука је код неизабраног судије могла да изазове осећај разочарања, али не и увређености и понижености. Не, пошто неизабани судија зна да је такав стручни односно вредносни  суд о њему погрешан и лако оборив. Томе у прилог и то што зна и свој вредносни и стручни квалитет. То је оно што се у теорији овако квалификује: „Љутња и нерасположење не оправдавају досуђене болнине“.  Томе у прилог то што он добро зна своју стручност морални и људски квалитет и  своје резултате рада за меродавни период. Сведочанство за то је и његов успех у поступку по жалби одлуке о његовом неизбору.

    Приговор да је овде реч о судији не користи, јер је једнако вредан и значајан систем вредности сваког лица о себи или других о њему, а лица која су поднела пријаву на оглашени избор прихватила су као једну од могућности да по слову надлежан орган који о томе одлучује заузме и негативан вредносни односно стручни суд, па и да погреши.

    У овој ситуацији Високи савет судства је донео одлуку у вршењу службе, а не у циљу остваривања  намере омаловажавања. Подразумева се да in concreto одлука нема изразе који су одступили од уобичајеног изражавања односно оне који би били злонамерно употребљени.

    Присутни искази у образложењу одлуке о неизбору например: да in concreto судија не испуњава критеријум стручности, оспособљености и достојности  је вредносни и стручни суд. Он има негативно значење, али његов циљ није да се повреди част и углед, већ да се изврши избор и претходно одговарајућа селекција.

    Околност да неизабрани судија у прво време није добио одлуку о неизбору и да зато није знао разлоге зашто није изабран такође се сврстава у садржај повреде права на правично суђење али нема капацитет да доведе до повреде части, угледа односно достојанства личности. Нема, јер у том случају ни неизбрани судија незна узрок зашто није изабран. Тада он може бити спречен да користи једнакост оружја, бити субјективно збуњен и разочаран у право односно правду које је и сам применио, али он тада на назначени начин   није претрпео напад на назначена нематеријална добра.

    Приговор да та селекција није била чињенично заснована и да одговарајуће правне норме нису правилно примењене је тачан али у овом амбијенту није од користи. Ради се о дефектима који се дефинишу као повреда права на правично суђење. Томе у прилог и то што њен  циљ није  да се нападну вредности које образују част, углед и достојанство већ да се искаже стручни и вредносни суд о том лицу као судији са становишта услова за његов избор. Ти пропусти када су необразложени као у конкретном случају сврставају се у погрешну примену права чија је последица касирање таквог акта. То је овде и остварено, али то не може довести до повреде части и угледа. Не може, јер је оно са становишта правила поступка и eх lege дефинисане надлежности Високог савета судства тежило легитимном циљу. У присуству ових разлога неспорне  чињенично правне погрешке на којима је заснован вредносни суд (без образложења најчешће у виду паушалних тврдњи) је друга врста повреде, а не повреда неког од назначених нематеријалних добара.

    Покажимо то на примеру из истоврсне ситуације (суд, погрешна  одлука о одговорности, њен садржај који по значењу има капацитет да угрози назначена нематеријална добра, поништај те одлуке и коначна одлука о одсуству одговорности конкретног лица). Тако  у случају  грешке  судије који је уз повреду материјалних и процесних правила донео осуђујућу кривичну пресуду којом је окривљени оглашен кривим на пример за: кривично дело против живота и тела, имовине брака или породице уз присутне повреде процесног и материјалног закона последица је по слову закона укидање таквог акта, а коначан резултат је ослобађајућа кривична пресуда . Тада судија осим када је свесно кршио закон неће бити изложен грађанско правној одговорности за накнаду штете по назначеним основима, а Република Србија ће тада одговарати  само у поступцима за остваривање права на накнаду штете и других права лица неосновано лишеног слободе или неосновано осуђеног примењиваће се одредбе чл. 584. до 595.Законика о кривичном поступку.  Када се рангирају нападнуте вредности у ове две ситуације очигледно је да су у овој другој ситуацији угрожена добра веће вредности. Међутим, није разумно оправдано изложити грађанско правној санкцији радњу судије која је донета у вршењу службе, а не примарно са намером да се нападну част углед, достојанство личности односно друга права личности.

    Код одговора на питање да ли је стручна односно вредносна оцена исказана у одлуци о неизбору водила повреди части и угледа или је тек само била погрешна, треба поћи од чињенице  да  је ту одлуку донео надлежни орган да је он у присуству назначених разлога био овлашћен да изрекне такав суд.
     
  2. Са субјективне стране циљ доношења такве одлуке није био усмерен да се повреди систем вредности који in concreto судија има о себи или који друга лица о њему имају. Само доношење одлуке о неизбору судије није имало за циљ да произведе последицу у виду повреде назначених вредности. О томе се изјашњава и правна пракса у истоврсним ситуацијама.

    Од тога треба разликовати случај изласка из оквира овлашћења који чине садржај надлежности назначеног органа. Тада погрешка није само повреда права на правично суђење, већ има за  циљ  да  се повреде назначене вредности неизабраног судије. Да би се извео тај закључак морају се показати и доказати чињенице које дају потврдан одговор на постојање таквог понашања и да је њихов циљ био да се повреди част, углед и достојанство конкретног оштећеног .То је ситуација када излазак из оквира надлежности није само погрешка већ је та радња извршена са циљем да се повреде назначена нематеријална добра. Подразумева се да то потврђује конкретни догађај и чињенице из његовог садржаја.

    Да би се овде остварио основ за грађанско правну одговорност оштећени коме је проузрокована нематеријална штета по неком од назначених основа мора бити индивидуално препознат као лице чије су вредности о себе или других о њему повређене.

    Коначно објављивањем одлуке о поништавању одлуке о неизбору и избору тих лица за судију остварена је натурална реституција али и јавности учињено доступним сазнање да су одлуке о неизбору биле правно погрешне и чињенично без основа. Тако је остварен и одговарајући вид сатисфакције. Тако је остварена и позитивна рехабилитација.

Посебно о изјавама чланова Високог савета судства

Изјаве у јавним гласилима чланова Високог савета судства  су основ за грађанско правну одговорност Републике због повреде части и угледа неизабраног судије ако се остваре кумулативни услови:

да су дате у име органа; 
 
да њихов садржај  излази изван оквира остваривања права на иформацију од јавног значаја и да не исказује само вредносни и стручни суд о неизабраном судији који је већ исказан у садржају одлуке о неизбору (тада се ради о презентацији одлуке и ништа више од тога);
 
да се у тој изјави износе за ту намену непотребне вредносне  квалификације  које су по свом садржају способне да доведу до повреде назначених нематеријалних добара;
 
да се на основу садржаја изјаве може препознати њено персонално ограничење на одређено лице као оштећеног или да је персонално без ограничења  тако да се односи на све судије;
 
да те изјаве нису биле потребне са становишта разумно потребне информације.
 
То је у складу са основом ослобођења одговорности прописаног одредбом члана 82.Закона о јавном информисању новинара, одговорног уредника и правног лица које је оснивач јавног гласила.
 
Употреба исказа: да су неке неизабране судије вршиле одређене противправне или неморалне радње сама по себи није довољна за закључак да да то важи за све неизабране судије. Није јасно зашто би судија у питању себе препознао у том исказу или зашто би други који га познају извели на основу те информације закључак да се управо о њему ради.  Други је случај када је таква негативна вредносна конотација употребљена са значењем на све неизабране судије.Тада под осталим претходно назначеним условима те негативне вредносне конотације могу се узети у обзир код одговора на питање да ли постоји или не повреда назначених нематеријалних добара.
 
Mutatis mutandis исто важи и када се износе такве негативне вредносне квалификације  о одређеном судији на сајту Високог савета судства које прелазе оквир разумно прихватљивих разлога које служе намени коју закон захтева и одговарају правилима демократског друштва.
 
Објављене информације које нису изјаве чланова Високог савета судства
 
Послодавац не одговара за повреду части и угледа која је настала због нетачне и непотпуне или неистините информације. Тада постоји солидарна одговорност новинара, одговорног уредника и правног лица које је оснивач јавног гласила. О томе сведочи одредба члана 80. Закона о јавном иформисању.    У присуству ових разлога не може се правно основано образовати основ грађанскоправне одговорности Републике Србије за објављену нетачну, непотпуну или неистиниту информацију у јавном  гласилу. Тврдити  супротно значи погрешно помешати ауторе противправне радње која је узрок повреде назначених нематеријалних добара.
 
Од тога треба разликовати основ ослобођења одговорности ових лица прописан одредбом члана 82. Закона о јавном информисању.  То је случај  када је остварена материјална претпоставка да је неистинита или непотпуна информација верно пренета  из  поступка или из документа надлежног државног органа. У том смислу одговорност за повреду части и угледа односно достојанство личности несме правазилазити стварно изговорено односно на други начин материјално исказано  поштујући  и правило да нико не може бити сматран одговорним за изјаве и тврдње које су изнела друга лица 
 
(правно схватање усвојено једногласно на заједничкој седници Апелационих судова и то: Апелационог суда у Београду, Апелационог суда у Нишу, Апелационог суда у Новом Саду и Апелационог суда у Крагујевцу одржаној дана 11. априла 2014. године у просторијама Апелационог суда у Новом Саду)
 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)