Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Правно схватање

ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА КОД ТУЖБЕ ЗАПОСЛЕНОГ ПОДНЕТОЈ ПО ЗАКОНУ О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ
 

По тужби запосленог поднетој по Закону о спречавању злостављања на раду  искључиво је пасивно  легитимисан  послодавац.

Из образложења:

Одговор на правно питање пасивне легитимације у спору ради спречавања злостављања на раду даје на потпун и прецизан начин одредба члана 29.овог закона. Према њеном садржају: Запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца са својством физичког лица или одговорног лица у правном лицу може против послодавца да поднесе тужбу пред надлежним судом у року из члана 14. став 2. овог закона.

Право да поднесе тужбу против послодавца због злостављања на раду или у вези са радом има и запослени који није задовољан исходом поступка заштите од злостављања код послодавца, у року од 15 дана од дана достављања обавештења, односно одлуке из члана 20. ст. 2. и 3. и члана 23. овог закона.

Тужбом из ст. 1. и 2. овог члана не може се побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог из радног односа. Против тог акта запослени има право на судску заштиту - у складу са посебним законом којим је прописана судска заштита.

Спор из ст. 1. и 2. овог члана јесте радни спор.

Ако овим законом нису предвиђена посебна правила, у споровима за остваривање судске заштите због злостављања на раду или у вези са радом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Кључни искази из ове норме су: запослени који сматра да је изложен злостављању на раду, право да поднесе тужбу, против послодавца. Прва два исказа  дају одговор на питање ко је титулар права на подношење ове тужбе док  последњи исказ даје одговор на питање против кога се подноси тужба. Пасивно легитимисан је искључиво послодавац, док активну легитимацију има запослени који сматра да је изложен злостављању.

При томе за одговор на ово питање  ирелевантно је да ли је  у поступку  интерне заштите који је иницирао запослени који сматра да је изложен злостављању послодавац активирао поступак утврђивања одговорности мобера  и донео одговарајућу одлуку.

Словом Закона је изричито из предмета заштите од злостављања изостављено право на тужбу запосленог који сматра да је изложен злостављању  против појединачног акта којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог. О томе се решава по посебном закону за судску заштиту, као о појединачном праву запосленог. У том значењу и исказ из одредбе члана 29 став 3. који гласи: тужбом из ст. 1. и 2. овог члана који гласи: не може се побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог из радног односа. Против тог акта запослени има право на судску заштиту - у складу са посебним законом којим је прописана судска заштита.

Законски разлог овог решења је у обавези послодавца да створи  услове за здраву и безбедну средину и с тим у вези организује рад којим се спречава појава злостављања на раду-аргумент из одредбе чл.4. овог закона. При томе се не искључује право на тужбу ради накнаде штете запосленог  који се нашао у овој ситуацији, али као оштећеног против штетника-лица које је непосредни извршилац радњи из истог чињеничног догађаја као на пример по основу повреде части,  угледа односно  права личности, али не по овом Закону.

(правно схватање усвојено једногласно на заједничкој седници Апелационих судова и то: Апелационог суда у Београду, Апелационог суда у Нишу, Апелационог суда у Новом Саду и Апелационог суда у Крагујевцу одржаној дана 11. априла 2014. године у просторијама Апелационог суда у Новом Саду)

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)