Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.08.2011.

Гж 14649/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14649/10
Дана 02.08.2011.
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Ивана Негића и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, , против тужених Републике Србије и Историјског музеја Србије из Београда, улица Ђуре Јакшића бр. 9/IV, ради повреде ауторског права, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П.бр. 63/10 од 30.06.2010. године у седници одржаној 02.08.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П.бр. 63/10 од 30.06.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду П.бр. 63/10 од 30.06.2010. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је тужилац АА, академски вајар из Новог Београда, аутор рељефа-портрета „Обновитељи Србије“ 1804-1839. године (рељефа 69 значајних личности Србије у првој половини 19. века) што су тужени Република Србија и Историјски музеј Србије из Београда дужни признати, као и 10 рељефа изложених на главној изложби поводом 200. годишњице Првог српског устанка од 15.02.2004. године, да су необјављивањем тужиоца као аутора на изложби повређена његова ауторска права и да се тужени обавежу да у дневним листовима наведеним у овом ставу изреке објаве о свом трошку изреку ове пресуде, као и да се обавежу тужени да на име нематеријалне штете због повреде ауторског права исплате тужиоцу износ од 3.650.000,00 динара са каматом почев од дана подношења тужбе до исплате, као и захтев тужиоца да се уговори о поклону ауторског рада закључен између тужиоца и Историјског музеја Србије од 18.12.2003. године Ов I 2125/05, заведен код туженог бр. 6/10 од 19.12.2003. године и уговор заведен код туженог под бр. 6/3 од 19.02.2004. године опозивају и да више не производе правно дејство. Другим ставом изреке, обавезан је тужилац да првотуженој Републици Србији на име трошкова парничног поступка исплати 43.000,00 динара у року од 15 дана.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога, без образложења које је доставио накнадно 06.08.2010. године, по истеку законом прописаног рока за изјављивање жалбе с обзиром да је пресуду, према повратници у списима примио 19.07.2010. године, због чега наводи из образложења жалбе нису посебно цењени.

Тужени Народни музеј Србије је доставио одговор на жалбу и предложио да се она одбије као неоснована.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372. ЗПП-а Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битних повреда из члана 361. став 2. ЗПП-а на које овај суд пази по службеној дужности.

  У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је тужилац закључио са туженим Историјским музејем Србије уговор о поклону ауторског рада 18.12.2003. године, који је оверен 23.02.2004. године пред Првим општинским судом у Београду, под Ов.бр. I 2125/05, да је предмет овог уговора израда и коришћење 49 рељефа значајних личности у Србији у првој половини 19. века, да је овим уговором тужилац као поклонодавац и искључиви власник уступио моделе у гипсу туженом, да их је тужени сагласно овом уговору о свом трошку, излио и тужиоцу вратио моделе у гипсу, уз право да задржи одливене примерке и ограничење да их не може умножавати, продати или поклонити. Истим уговором је предвиђено да тужилац, као аутор, уступа туженом Музеју, временски неограничено право коришћења ових рељефа, да дозвољава да Музеј без икакве даље сагласности права може одливене рељефе, у целини или делимично, користити за све облике музејске делатности, као и сва права да одливене рељефе, у целини или делимично, може да репродукује, емитује, рекламира у земљи и по свету, трајно, на сваки начин и у свим медијима, било сада познатим или касније откривеним и развијеним, да је тужилац као аутор сагласан да сва права пренета, Музеј без његове сагласности и материјалне надокнаде аутору, може пренети на трећа лица, као и да ће тужени Музеј поштовати морална права аутора. Тужилац је са туженим Музејом закључио и други уговор о поклону ауторског рада дана 18.02.2004. године којим се тужилац као аутор, а за потребе Музеја обавезао да уради дизајн за Каталог рељефа „Обновитељи Србије“, чији је издавач Музеј и да по свом избору ангажује ауторе који би написали текстове предговора каталога, СС3 и СС4, и да се тужилац овим уговором обавезао да Музеју уступи временски неограничено право коришћења рада за умножавање у 1000 примерака каталога првог тиража, као и наредних тиража и стављање у промет. Тужени Музеј се обавезао да ће поштовати морална права аутора а за обављен посао из овог уговора, за дизајн каталога и ауторима текстова предговора у каталогу, Музеј би уступио аутору 20% процената каталога од првог тиража и то 120 каталога на српском и 80 на енглеском, чиме би престале и све међусобне обавезе, потраживања и права аутора и Музеја, како сада тако и убудуће. Тужени Музеј је ставио аутору на располагање сву потребну документацију и информације и пружио сваку другу неопходну помоћ за израду дизајна и текстова преговора, а тужилац се сагласио да тужени без даље сагласности и права аутора може ауторско дело из овог уговора у целини или делимично, користити за све облике музејске делатности, као и сва права да у целини или делимично, може на репродукује, емитује, рекламира у земљи и по свету, трајно, на сваки начин и у свим медијима. Тужени Музеј је средствима, обезбеђеним од Министарства културе РС, излио у бронзи рељег портрете које је задржао, а гипсане рељефе је вратио аутору, тужиоцу. На сваком од изливених рељеф- портрета било је утиснуто на ободу, на видном месту, АА са окренутим „А“ после Б, што представља псеудоним тужиоца. Тужени Историјски музеј је такође издавач публикација „Обновитељи Србије“ Београд, 2004. године, где на петој страни у уводној речи, тадашњи директор Музеја СС2, се захвалио на донацији тужиоца који је поклонио рељефе најистакнутијих личности у првој половини 19. века, а на последњој страни тужилац је означен као одговорно лице за ликовну опрему. Ова публикација се бави рељефима- портретима, чији је аутор АА, које чињенице међу странкама нису биле ни спорне. Првостепени суд је надаље у поступку утврдио, да је у циљу прославе 200. годишњице модерне српске државе, Влада РС донела Одлуку о образовању Одбора за обележавање 200. годишњице првог Српског устанка и стварања модерне српске државе а који би се бавио осмишљавањем и реализацијом активности везаних за обележавање ове годишњице. Министарство културе и медија је било одређено за главног координатора свих активности у вези припреме обележавања годишњице, с тим што је у оквиру својих овлашћења могао формирати и ангажовати различите стручне тимове. На самој прослави било је, између осталог и отворено неколико изложби. Две изложбе под називом рељефи „ Обновитељи Србије“ и „Службено одело у Србији“, биле су одржане у ОШ „ Први српски устанак“ у Орашцу. Како су у основној школи били изложени само рељеф- портрети тужиоца, руководство Музеја је одлучило да на плочици испод сваког рељеф- портрета не стави и назив аутора- вајара, а на сваком рељеф-портрету је било видно, изгравиран псеудоним аутора. Као додатак промоцији изложбе поставили су на улазу у школу са леве стране плакат, који је обавештавао посетиоце о томе о чему је изложба и ко је аутор. Плакат је био у формату Б1, браон подлоге, на хамер папиру, исписан ручно белим, стилизованим, штампаним словима, што је иначе пракса туженог. Поред осталог, запослени у Музеју су урадили још две копије плаката, за случај да се први оштети или нестане, те да могу да га благовремено замене. Сам плакат је постављен непосредно дан пре изложбе и на њему је писало „Историјски музеј Србије, АА, рељефи „Обновитељи Србије“ и „Службено одело у Србији“ - фрагменти - Орашац, фебруар 2004. године“. Касније по налогу тадашњег директора, пошто је изложба рељефа остала и даље у школи, урађен је још један увећан плакат, где у наслову пише АА и приказан је рељеф са ликом Карађорђа. Плакат је поставио тужени сам, без инсистирања тужиоца за ову изложбу. На самом отварању изложбе, говор је држао СС, који је том приликом говорио о лику и делу тужиоца, тј. о његовом ликовном стваралаштву. Отварање је било праћено и медијски од стране новина у којима је назначено да се у оквиру прославе наведене годишњице отворити изложбе на којима ће између осталог бити и представљена 69 рељеф-портрета, чији је аутор, академски вајар АА. Ово је потврдио и одбор за прославу, на конференцији за новинаре у Влади РС. Историјски музеј Србије је, касније, уступио на привремено коришћење ове рељеф- портрете, а када је првобитни плакат нестао из школе у јулу 2006. године, однети су нови плакати, који су били другачији од првобитног, али су означавали назив изложбе и аутора. Историјски музеј је одбио да поклони ове рељефе школи, јер није за то имао овлашћења, али им је понудио проширење уговора о привременом коришћењу. На самом отварању изложбе, као и после ње, био је дељен каталог „ Обновитељи Србије“, која публикација је имала и другу промоцију у Удружењу књижевника Србије 02.12.2004. године, под називом Монографија „ Обновитељи Србије“, чији је издавач тужени, а као аутор рељефа – портрета, је означен тужилац. Касније је издат нови каталог збирке скулптура Историјског музеја Србије из 2009. године у коме се тужилац наводи као аутор рељеф-портрета, а на самом почетку приказивања рељефа, налазе се и подаци о њиховом аутору, овде тужиоца. Поред сваког рељеф-портрета наведено је ко је личност са портрета, димензија рељефа, где су излагани, као и у којој су литератури наведени. Музејска поставка „ Збор у Орашцу“ налазила се засебно поред спомен школе у Орашцу и није припадала Завичајном музеју у Орашцу, нити Историјском музеју Србије. Фонд „ Први српски устанак“ има седиште у Аранђеловцу и он је институција која брине о заштити и уређењу спомен комплекса „ Први српски устанак“ коме и припада музејска поставка, која стоји у једној одвојеној згради, у чијем поткровљу су се налазили експонати, углавном копије, које је поставио тужени, налази се део рељефа „Војвода“ које је радио тужилац. Испод сваког од 10 рељеф- портрета био је означен тужилац као њихов аутор, а за потребе овог музеја био је израђен и посебни каталог у коме су нису налазили рељефи АА јер је било битно извршити за каталог селекцију личности и предмета везаних за Први српски устанак. Поводом прославе 200. годишњице Првог српског устанка издат је проспект под називом „ 200 година модерне српске државе – Свечаност 2 Орашац“, чији су издавачи Министарство културе и медија и Народна библиотека Србије, у ком проспекту је поменута изложба рељефа значајних личности устаничког периода.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца као у изреци побијане пресуде, оцењујући да тужена Република Србија није пасивно легитимисана у овој парници, с обзиром да тужени Историјски музеј Србије има статус правног лица и има право да у правном промету закључује уговоре и предузима друге правне послове у оквиру своје правне и пословне способности, те да у складу са тим и закључио са тужиоцем наведене уговоре о поклону, тако да се сва права и обавезе из ових уговора, односе на тужиоца и тужени Музеј, а не и на Републику Србију, која није уговорна страна. У односу на друготуженог тужбени захтев је одбијен у целости јер ни на који начин није повредио ауторска права тужиоца.

Апелациони суд налази да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање на које је правилно применио материјално право, дајући за своју одлуку потпуне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, одредбом члана 15. Закона о ауторским и сродним правима, у ставу 1. прописано је да аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени у свом примерку дела, односно приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно. Имајући у виду утврђено чињенично стање, Апелациони суд налази да тужени, Историјски музеј Србије, ни у једној прилици када су била изложена или представљена дела тужиоца ни на који начин није повредио морална права тужиоца права као аутора тих дела, поштујући и извршавајући на тај начин све обавезе из поменутих уговора. Тужилац је учествовао у читавом поступку од фазе израде до фазе презентације поменутих дела и званично није нигде забележено да је имао било каквих примедби на организацију изложбе као и на начин како су ова дела презентована. У каталогу „Први српски устанак“ чији је издавач био тужени Музеј, такође није дошло до повреде тужиочевих ауторских права, јер је издавач имао свако право да изабере шта ће навести од дела у овом каталогу. Правилно је одбијен тужбени захтев тужиоца у односу на тужену Републику Србију, јер према утврђеном чињеничном стању, тужилац није био ни у каквом материјално правном односу са туженом, из кога би проистекла неко право или обавезе Републике Србије, па и право на накнаду штете. Правилно је одбијен тужбени захтев тужиоца према друготуженом у делу којим је тражио да се утврдио да је аутор наведених дела, јер за подношење такве тужбе тужилац није имао правног интереса у смислу члана 188. ЗПП-а, с обзиром да друготужени, права тужиоца као аутора, никада није оспоравао.

Из напред изнетих разлога применом члана 375. ЗПП-а одлучено је као у изреци. Потврђена је и одлука о трошковима поступка, с обзиром да су они правилно одмерени и досуђени туженој Републици Србији правилном применом члана 149., 150. и 158 ЗПП-а.

Председник већа-судија
Јасминка Станојевић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)