Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.12.2012.

Гж 4328/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4328/12
Дана 12.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Бранке Дражић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против тужених "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат и ББ, коју заступа привремени заступник БА1, адвокат, ради утврђења и накнаде штете, одлучујући о жалбама и то тужиље изјављеној против делимичне пресуде и туженог "ББ" изјављеној против међупресуде Вишег суда у Београду П4. 219/10 од 20.03.2012. године, у седници већа одржаној дана 12.12.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ, делимична пресуда Вишег суда у Београду П4.219/10 од 20.03.2012. године, у ставу другом изреке, па се ОБАВЕЗУЈУ тужени "ББ" и ББ, да тужиљи АА на име накнаде неимовинске штете због повреде моралног права аутора, солидарно исплате износ од још 80.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.03.2012. године до исплате, у року од 15 дана, а преко овог износа за износ од 150.000,00 динара се тужбени захтев ОДБИЈА.

УКИДА СЕ међупресуда Вишег суда у Београду П4. 219/10 од 20.03.2012. године у односу на туженог "ББ" и у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Делимичном пресудом Вишег суда у Београду П4. 219/10 од 20.03.2012. године у ставу првом изреке утврђено је да су тужени "ББ" и ББ повредили ауторско морално право тужиље АА, тако што су на ЦД-у „Без љубави“ под редним бројем 13. објавили песму „Горка чоколада“, а да при томе нису означили тужиљу као аутора текста, па су обавезани тужени да тужиљи солидарно исплате на име накнаде нематеријалне штете због повреде моралног права тужиље као аутора на означење имена износ од 70.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 20.03.2012. године, до исплате.

Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавежу солидарно тужени да јој на име накнаде нематеријалне штете због повреде моралног права аутора исплате још износ од 230.000,00 динара, као разлику између досуђеног износа од 70.000,00 динара и траженог износа од 300.000,00 динара са каматом.

Међупресудом Вишег суда у Београду П4. 219/10 од 20.03.2012. године утврђено је да је основан тужбени захтев тужиље АА, којим је тражила да јој тужени "ББ" и ББ солидарно накнаде материјалну штету насталу повредом имовинског права тужиље на бележење и умножавање дела, као и да јој првотужени "ББ" накнади материјалну штету због повреде имовинског права аутора на стављање дела у промет. Истом одлуком је одлучено да се застаје са поступком у погледу расправљања о висини тужбеног захтева, као и трошковима поступка до правноснажности међупресуде.

Против делимичне пресуде и то одлуке из става другог изреке жалбу је благовремено изјавила тужиља, а против међупресуде тужени "ББ", због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијаних пресуда применом одредбе члана 372 ЗПП-а („Сл. гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), који се примењује у смислу одредбе члана 506 став 1 ЗПП-а („Сл. гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд је нашао да је жалба тужиље делимично основана, а жалба туженог "ББ" изјављена против међупресуде основана.

У спроведеном поступку у делу одлуке из става другог изреке делимичне пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се у жалби тужиље указује на постојање таквих битних повреда поступка због којих би се побијана пресуда у том делу морала укинути.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да је тужиља аутор текста песме „Горка чоколада“ први пут изведене на музичком фестивалу „Будва 2003.“ у интерпретацији друготужене ББ, која је исте године издата и на пратећем ЦД-у, на којем је тужиља наведена као аутор текста песме „Горка чоколада“. Првотужени "ББ" је у својству издавача 2006. године издао ЦД ББ под називом „Без љубави“, на коме је под редним бројем 13 објављена песма „Горка чоколада“. На омоту овог албума тужиља није потписана као аутор текста песме, на који начин је по налажењу првостепеног суда повређено морално право тужиље да буде означена као аутор текста песме, сходно чл. 15 Закона о ауторским и сродним правима, због чега је обавезао тужене да тужиљи солидарно на име накнаде штете због повреде моралног права тужиље као аутора исплате износ од 70.000,00 динара са припадајућом каматом, а преко овог износа за износ од 230.000,00 динара, тужбени захтев одбио, као неоснован и одлучио као у ставу првом и другом изреке делимичне пресуде.

Правилно је првостепени суд, имајући у виду да је на омоту ЦД-а под називом „Без љубави“ извођача ББ, издатог од стране "ББ" пропуштено да се означи име тужиље као аутора, односно њен псеудоним песме „Горка чоколада“, утврдио у смислу чл. 205 став 1 тачка 1 Закона о ауторском и сродним правима („Сл. гласник РС“ бр.104 од 16.12.2009. године), да су тужени повредили ауторско право тужиље, те да у смислу чл. 205 став 2 у вези чл. 15 истог закона, тужиља као аутор има право на накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.

Међутим, основано тужиља у жалби указује да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је одлучивао о висини правичне накнаде нематеријалне штете, тј. одредбу чл. 200 Закона о облигационим односима.

Одмеравајући висину правичне новчане накнаде неимовинске штете због повреде моралних права тужиље, као аутора, овај суд је, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи оваква накнада, а имајући у виду све околности случаја, нашао да правичну новчану накнаду због повреде моралних права тужиље, као аутора, јер се необјављивањем имена и презимена аутора дела на објављеном делу вређа ауторско морално право аутора, представља износ од 150.000,00 динара. С тога је првостепена пресуда преиначена у ставу другом изреке и тужиљи поред износа досуђеног у ставу првом изреке, овај суд је досудио још износ од 80.000,00 динара, и то са законском затезном каматом од дана доношења првостепене пресуде у смислу чл. 277 ЗОО, а преко наведеног износа, а за износ од 150.000,00 динара је тужбени захтев одбијен, као неоснован.

Из изнетих разлога, применом одредбе чл. 380 став 1 тачка 4 ЗПП-а, који се примењује у смислу одредбе чл. 506 став 1 ЗПП-а („Сл. гласник РС“ бр.72/11), одлучено је као у ставу првом изреке ове одлуке.

Одлучујући о захтеву тужиље за накнаду материјалне штете настале повредом имовинског права тужиље на бележење и умножавање дела, првостепени суд је међупресудом утврдио да је основан тужбени захтев, обзиром да тужиља није дала посебно дозволу и сагласност да "ВВ", као стицалац, даље уступа имовинска права на означеном делу, сходно одредби чл. 60 Закона о ауторском и сродним правима, односно да су првотужени и друготужена објављивањем песме „Горка чоколада“ на Компакт диску „Без љубави“, издатог од стране првотуженог, а у интерпретацији друготужене, без сагласности тужиље, повредили имовинско право тужиље на бележење и умножавање дела, а првотужени право тужиље на стављање дела у промет, због чега је из разлога целисходности одлучио међупресудом.

Побијана пресуда садржи недостатке такве природе због којих се њена законитост и правилност не може са сигурношћу испитати, а нарочито недостатак разлога о битним чињеницама, што представља битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а, на коју је указано у жалби првотуженог.

Наиме, првостепени суд је имајући у виду да тужиља није дала посебну дозволу и сагласност да "ВВ", као стицалац, даље уступа имовинска права на означеном делу, на основу чије дозволе је друготужени издао ЦД „Без љубави“ ББ, сходно одредби чл. 60 Закона о ауторском и сродним правима, закључио да су тужени повредили имовинско право тужиље на бележење и умножавање дела, због чега је тужбени захтев тужиље за накнаду материјалне штете основан, те је донета међупресуда. Међутим, првостепени суд није дао разлоге на основу којих је закључио да је тужиља претрпела имовинску штету услед повреде ауторског и имовинског права. Није ценио наводе и доказе приложене од стране првотуженог да постоји закључен уговор између првотуженог и СОКОЈ-а, да је снимак наведеног ауторског дела тужиље пријављен СОКОЈ-у од стране првотуженог, да је СОКОЈ-у првотужени плаћао накнаду за тужиљу.

Пошто првостепени суд није приликом доношења побијане међупресуде оценио да ли тужиљино ауторско дело спада у репертоар СОКОЈ-а, да ли је првотужени био овлашћен да исто бележи, умножава и ставља у промет без било какве додатне дозволе од стране тужиље, а на основу уговора о звучном снимању, закљученог са СОКОЈ-ем, којим је првотужени стекао право да врши бележење, умножавање и стављање у промет свих ауторских дела из репертоара СОКОЈ-а, а који је обухватао и тужиљино ауторско дело, да ли је тужиља остваривала и да ли и даље остварује преко наведене организације накнаду од првотуженог за снимање, умножавање и стављање у промет музичког дела „Горка чоколада“ у оквиру издања првотуженог под називом „Без љубави“, а све у смислу чл. 62 и 63 Закона о ауторском и сродним правима, а што све улази у оцену основа тужбеног захтева, жалба првотужене је морала бити усвојена, а побијана међупресуда укинута.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка, па ће, након што утврди све чињенице релевантне за доношење одлуке, правилном применом материјалног права, донети правилну и закониту одлуку.

  Из изнетих разлога, применом одредбе чл. 376 ЗПП-а, који се примењује у смислу одредбе члана 506 став 1 ЗПП-а („Сл. гласник РС“ бр.72/11), одлучено је као у ставу другом изреке ове одлуке.

Председник већа – судија
Весна Обрадовић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)