Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.08.2012.

Гж 5803/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5803/11
29.08.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јованке Кажић, председника већа, Олге Сокић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца пок. ПП, чији су наследници АА и АА1, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Народне банке Србије – Завод за израду новчаница и кованог новца, из Београда, Пионирска бр.2, Топчидер, ради накнаде материјалне штете, вредност предмета спора 10.459.957,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду П бр.21/08 од 07.05.2009. године, у седници одржаној дана 29.08.2012. године, донео је


Д О П У Н С К У   П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Окружног суда у Београду П бр.21/08 од 07.05.2009. године у ставу другом изреке пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду П бр.21/08 од 07.05.2009. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу исплати на име накнаде материјалне штете у виду изгубљене добити, износ од 3.486.652,00 динара са законском затезном каматом почев од дана подношења тужбе 17.11.2006. године до исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев преко досуђеног износа од 3.486.652,00 динара до траженог троструког износа од 10.459.957,00 динара, као и у делу који се односи на законску затезну камату за тражени период од 02.08.1999. године до досуђеног периода од 17.11.2006. године као неоснован. Тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 265.000,00 динара.

Против првостепене пресуде обе странке су благовремено изјавиле жалбе.

Пресудом овог суда Гж. бр.5803/11 од 13.02.2012. године одлучено је о жалби туженог тако што је ставом првим изреке пресуде одбијена као неоснована жалба и потврђена првостепена пресуда у ставу један изреке за износ од 464.870,89 динара са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде 07.05.2009. године до исплате. Ставом другим пресуде преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке и одлука о трошковима поступка из става три изреке и одбијен као неоснован тужбени захтев преко износа од 464.870,89 динара до досуђеног износа из става један првостепене пресуде од 3.486.652,00 динара, за износ од 3.021.781,11 динара са законском затезном каматом на овај износ од подношења тужбе од 17.11.2006. године до исплате и захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 464.870,89 динара од 17.11.2006. године до 06.05.2009. године. Ставом три изреке пресуде обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 47.400,00 динара у року од 15 дана од пријема отправка пресуде.

Одлучујући о жалби туженог овај суд је пропустио да одлучи о благовремено изјављеној жалби тужиоца којом се побија првостепена пресуда у ставу два изреке због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу на основу члана 372 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.125/04), који се примењује на основу члана 506 став 1 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр.72/11), Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У поступку доношења првостепене пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Жалбом се пресуда не побија због битне повреде одредаба парничног поступка.

Неоснован је разлог жалбе тужиоца да је првостепена пресуда у ставу другом изреке заснована на погрешно утврђеном чињеничном стању.

Првостепени суд је оценом изведених доказа, на основу овлашћења из одредбе члана 8 ЗПП, утврдио да је тужилац аутор модела “Кутија за одликовања и медаље”, по пријави модела бр. М-16/99, поднетој 21.07.1999. године са правом првенства од 21.07.1999. године. Модел је уписан у регистар модела и узорака 13.12.2001. године и важи до 21.07.2014. године. Током 1999. године Самостална уметничка радионица “АА”, чији је власник тужилац, у више наврата је израђивала и испоручивала туженој Народној банци Србије – Заводу за израду новчаница и кованог новца кутије и тубусе израђене по моделу који је тужилац заштитио пред Савезним заводом за заштиту интелектуалне својине. Израду кутија и тубуса за одликовања и медаље по моделу, чији је аутор тужилац, одобрила је Комисија Савезне Владе. Завод за израду новчаница и кованог новца на основу овлашћења да одабере произвођача пратеће опреме за одликовања по моделу који је одобрила комисија, чији је аутор тужилац, закључила је уговор са Друштвеним предузећем за производњу и промет кожне галантерије “СС”. Предмет уговора је израда и купопродаја кутија и тубуса за одликовања тачно одређеног облика и изгледа по заштићеном моделу тужиоца. На основу уговора закљученог између туженог и Друштвеног предузећа „СС“ у периоду од 1999. године до 2002. године Предузеће “СС”, које је у овом поступку било тужено до раздвајања поступка у односу на овог туженог решењем Трговинског суда у Београду П.4667/04 од 03.05.2005.године, израђивало је кутије и тубусе по моделу који је предузеће “СС” доставило Заводу за израду новчаница и кованог новца без сагласности аутора, тужиоца. Тужилац је у више наврата писменим путем упозоравао предузеће “СС” да прекине производњу кутија за одликовања и медаље по моделу тужиоца.

Из утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извео правилан закључак да нема основа да се тужиоцу досуди троструки износ накнаде на основу одредбе члана 44 став 1 Закона о моделима и узорцима (“Службени лист СРЈ”, бр.15/95 и 28/96). На основу ове законске одредбе накнада штете до троструког износа може се захтевати ако је штета проузрокована намерно. Из чињенице да је тужени са Друштвеним предузећем за производњу и промет кожне галантерије “СС” закључио уговор за израду и купопродају кутија и тубуса за одликовања по заштићеном моделу тужиоца, и да је Друштвено предузеће “СС” доставило Заводу за израду новчаница и кованог новца без сагласности тужиоца модел по коме је вршена израда и купопродаја кутија и тубуса за одликовање произилази правилност закључка да радњом туженог тужиоцу није проузрокована штета намерно. Околност да је уговор између туженог и Предузећа “СС” о изради и купопродаји кутија и тубуса за одликовања закључен по моделу које је предузеће “СС” доставило Заводу за израду новчаница и кованог новца, и да је тужилац у више наврата писменим путем упозоравао ово предузеће да прекине производњу, искључују постојање намере туженог да тужиоцу проузрокује штету закључењем уговора.

Из изложеног неоснован је разлог жалбе да је пресуда у побијаном делу заснована на погрешно утврђеном чињеничном стању, а првостепени суд је на правилно утврђено чињенично стање правилном применом материјалног права одбио тужбени захтев и одлучио као у ставу два изреке пресуде.

Неоснован је навод жалбе да из изведених доказа произилази да је тужени намерно повредио права тужиоца.

Супротно наводима жалбе из доказа изведених у поступку не произилази да је тужени проузроковао штету намерно, када би тужилац на основу члана 44 став 1 Закона о моделима и узроцима могао захтевати накнаду до троструког износа стварне штете и измакле користи. Тужилац је у тужби, коју је поднео у овом поступку пред Трећим општинским судом у Београду дана 30.11.2004. године против Друштвеног предузећа “СС” изложио да је на основу усменог налога датог крајем марта 1999. године од стране Завода за израду новчаница и кованог новца израђивао амбалажу за паковање одликовања и медаља по моделу чији је аутор тужилац. Имајући у виду саме наводе тужбе и утврђену чињеницу да је тужени са Друштвеним предузећем “СС” закључио уговор за израду кутија и тубуса по моделу који је туженом доставило Предузеће “СС” и по оцени другостепеног суда тужени закључењем таквог уговора није тужиоцу намерно проузроковао штету. Непостојање намере туженог да тужиоцу проузрокује штету указују и околности да се тужилац искључиво обраћао са захтевом Друштвеном предузећу “СС” да престане са производњом кутија и тубуса на основу уговора закљученог са туженим. Како је решењем Трговинског суда у Београду П бр.4667/04 од 03.05.2005. године раздвојен предмет у односу на туженог Предузеће “СС” са којим је тужилац према наводима тужбе и доказима које је поднео био у одређеном пословном односу, тужени Народна банка Србије није у обавези да тужиоцу накнади захтевани троструки износ штете, јер радњама тужене Народне банке Србије тужиоцу штета није проузрокована намерно. Због неоснованости захтева за накнаду троструког износа штете није од утицаја чињеница да је тужилац тужбу против Народне банке Србије, Завода за израду новчаница и кованог новца из Београда поднео 22.04.2002. године, а не 17.11.2006. године како је то наведено у првостепеној пресуди. О неоснованости захтева за исплату законске затезне камате на досуђени износ накнаде од подношења тужбе до доношења првостепене пресуде одлучено је пресудом овог суда Гж. бр.5803/11 од 13.08.2002. године ставом другим изреке из разлога наведених у образложењу пресуде. Истом пресудом одлучено је и о трошковима поступка, тако што је преиначена одлука првостепеног суда о трошковима поступка из става три изреке.

На основу члана 375 ЗПП, одбијена је жалба тужиоца као неоснована и првостепена пресуда у побијаном делу потврђена.

Председник већа-судија
Јованка Кажић с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)