Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.05.2012.

Гж 636/11

 
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 636/11
19.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Тамаре Узелац Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиоца АА, власника Самостално занатско – трговачке радње "АА", чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради признања права на жиг, вредност спора 50.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П4 бр.335/10 од 21.12.2010. године, у седници већа одржаној 19.10.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П4 бр.335/10 од 21.12.2010. године и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев и тужилац је оглашен за подносиоца пријаве за признање жига ББ под бројем Ж-2005-0521 од 04.05.2005. године, односно носиоца права на жигу “"ББ"” (став I). Обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 111.550,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде (став II изреке).

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба основана.

Према разлозима првостепене пресуде тужилац је решењем СО Бојник, Одељења за привреду и финансије бр.313-39/03 од 05.06.2003. године уписан у регистар самосталних радњи општине Бојник. Радња је почела са радом 15.06.2003. године, а делатност радње је, између осталог, паковање чаја, укључујући и паковање у кесице. Тужилац, као произвођач, је са Предузећем за трговину и услуге "ББ1" доо, као продавцем, чији је законски заступник овде тужени, закључио уговор о пословно техничкој сарадњи у погледу пласмана чаја против дијабетеса. Уговором је констатовано да предузеће "ББ1" доо има искључиво право и обавезе у погледу пласмана производа, да ће се пласман производа вршити у форми телевизијске продаје, а обавеза тужиоца је да обезбеди производ према претходно договореном квалитету и количини. Тужени је 04.05.2005. године поднео захтев за признање жига – знак “ББ” са класом робе 3,5 и 30. Број пријаве је 521/05. Дана 19.05.2005. године тужилац је поднео захтев за признање жига – знак “"ББ-1"” са класом робе 3,5 и 30. Тужиочева пријава жига заведена је под бр.605/05. Тужилац је произвођач чаја против дијабетеса.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да су се испунили услови из члана 80. и 81. Закона о жиговима (“Службени гласник РС” бр.104/2009), због чега је усвојио захтев тужиоца и тужиоца огласио за подносиоца пријаве за признање жига под бројем Ж-2005-0521 од 04.05.2005. године, односно огласио за носиоца права на жигу “ББ”.

Овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити као правилан, јер је првостепени суд починио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, а на шта се основано жалбом туженог указује, јер првостепена пресуда има недостатака због којих се не може испитати, обзиром да у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама.

Наиме, према одредби члана 81. Закона о жиговима физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак општепознат у смислу члана 6. БИС Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе пре него што је тужени поднео пријаву или регистровао жиг. Да би тужилац успео са својим захтевом у смислу цитиране одредбе потребно је да докаже да је његов знак истоветан или битно сличан знаку, односно жигу туженог, да знак означава робу која је истоветна или битно слична, као и да је сличност таква да може да створи забуну код просечног потрошача у промету у погледу произвођача тих производа (стандард који Закон прописује је “пажња просечног потрошача”). Такође, тужилац треба да докаже да је свој знак користио пре него што је тужени поднео пријаву за признање жига, као и да је реч о знаку који служи за обележавање оне врсте робе за коју је пријављен жиг туженог, односно да је знак тужиоца општепознат. Закон о жиговима у члану 80. поставља и претходни услов за подизање овакве тужбе који се односи на понашање туженог приликом пријаве жига – да је пријава поднета противно начелу савесности и поштења.

Имајући у виду наведено, преурањен је закључак првостепеног суда да су се испунили услови из члана 81. Закона о жиговима обзиром да првостепени суд није дао јасне и конкретне разлоге на који начин знак туженог доводи или може довести до забуне просечног потрошача предметне робе. У конкретном случају знаци “ББ” и “ББ-1” односе се на означавање исте врсте производа – чај против шећерне болести, па је за закључивање о постојању истоветности, односно битне сличности, било потребно размотрити све елементе оба знака, водећи рачуна и о стилизацији и комбинација боја и слова, те боји амбалаже робе, али на тај начин да анализа тих елемената мора обухватити какав укупан утисак оставља употребљени знак у односу на пажњу просечног потрошача, односно може ли знак изазвати забуну у промету, при чему се под “пажњом просечног потрошача” подразумева оно што се уочи “на први поглед”.

Стога, како се правилност првостепене пресуде због наведене битне повреде одредаба парничног поступка не може испитати, то је Апелациони суд сходно овлашћењу из члана 376. став 1. ЗПП одлучио као у изреци ове другостепене одлуке; а укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од одлуке о главној ствари.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити напред наведену битну повреду одредба парничног поступка, па ће поновном оценом свих до сада изведених доказа и доказа које странке имају право и дужност да предложе до закључења главне расправе у смислу чл. 7, 220. и 300. ЗПП, ценити све важне чињенице на које му је указано овим решењем, а које су претпоставка за правилну примену материјалног права и за своју одлуку дати јасне и довољне разлоге; при чему ће превасходно имати у виду правила која важе за утврђивање сличности знакова у њиховој укупности (стилизација и комбинација боја и слова знака, као и боја позадине робе – амбалаже чаја), те да ли коришћење таквог знака код просечног потрошача те врсте робе (чаја против шећерне болести) може довести истог у заблуду, без обзира да ли је заблуда и стварно настала, јер у конкретном случају заправо стилизација слова представља елемент жига чије се признање тражи. Такође, првостепени суд ће у поновном поступку разјаснити да ли је тужилац постао носилац права на жигу “ББ”, или се поступак признања жига налази у фази пријаве за признање жига, а све код чињенице да физичко лице постаје носилац права на жигу тек у ситуацији када му се изда исправа о жигу и када тако признато право буде уписано у Регистар жигова (члан 30. Закона о жиговима), тј. када се жиг региструје.

Пошто сагласно члану 384. став 2. ЗПП поступи по примедбама из овог решења, првостепени суд ће, ценећи и остале жалбене наводе, поново одлучити о тужбеном захтеву и на основу резултата целокупног поступка донети правилну и на закону засновану одлуку.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Тамара Узелац Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)