Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.10.2016.

Гж4 181/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж4 181/16
19.10.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бранке Дражић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог "АА", кога заступа адвокат АБ1, ради повреде ауторског права и накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П4 68/15 од 09.06.2016. године, у седници већа одржаној 19.10.2016. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П4 68/15 од 09.06.2016. године у ставу трећем и петом изреке и ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени “АА” д.о.о Београд да тужиоцу АА на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца фотографије "Канда, Коџа и Небојша" без назначења имена или псеудонима аутора, да поред износа досуђеног ставом првим изреке пресуде Вишег суда у Београду П4 68/15 од 09.06.2016. године од 10.000,00 динара исплати износ од још 40.000,00 динара и на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца у непотпуној форми, поред поред износа досуђеног ставом првим изреке пресуде Вишег суда у Београду П4 68/15 од 09.06.2016. године од 10.000,00 динара исплати износ од још 40.000,00 динара, све са законском затезном каматом од пресуђења 09.06.2016.године до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у ставу шестом изреке пресуде Вишег суда у Београду П4 68/15 од 09.06.2016. године и ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени “АА” д.о.о Београд да тужиоцу АА на име трошкова парничног поступка исплати износ од 50.800,00 динара у року од 15 дана по пријему преписа пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке утврђено је да је тужени повредио ауторска права тужиоца на тај начин што је 10.11.2014. године на страни 8. новосадског издања дневних новина “АА1” јавно саопштио ауторско дела без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора и ауторско дело фотографију “Канда, Конџа и Небојша” саопштио у непотпуној форми. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора-права на назначење имена или псеудонима исплати износ од 10.000,00 динара са законском затезном каматом од 09.06.2016. године до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу преко досуђеног износа из става другог изреке за износ од још 40.000,00 динара са каматом. Ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због саопштавања ауторског дела тужиоца у непотпуној форми исплати износ од 10.000,00 динара са законском затезном каматом од 09.06.2015. године до исплате. Ставом петим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу у којем је тужилац тражио да се обавеже тужени да му поред досуђеног износа из става четвртог изреке исплати износ од још 40.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом шестим изреке обавезује се тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 38.800,00 динара.

Против наведене пресуде у ставу трећем и петом изреке жалбу је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права.

Другостепени суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 386 ЗПП (“Сл. Гласник РС”, 72/11, 49/13, 74/13, 55/14) и налази да је жалба основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 374 став 2 тачка 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је аутор фотографије групе “Канда, Конџа и Небојша”. Тужени је 10.11.2014. године у новосадском издању дневних новина “АА1” на страни број 8 без сагласности тужиоца као аутора објавио тужиочево ауторско дело-фотографију групе “Канда, Конџа и Небојша”. Приком саопштавања тужиочеве фотографије у свом штампаном издању без тужиочевог овлашћења, тужени није назначио име или псеудоним тужиоца и фотографију је саопштио у непотпуној форми (смањене резолуције и лошијег квалитета). Између туженог и тужиоца као аутора није постојао договор о јавном приказивању предметне фотографије као тужиочевог ауторског дела.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је првостeпени суд применио материјално право и то одредбе члана 205 став 2 Закона о ауторским и сродним правима (“ Сл. Гласник РС” 104/2009 )утврђујући одговорност туженог за накнаду неимовинске штете тужиоцу због повреде моралних права тужиоца као аутора.

Међутим, првостeпена пресуда у делу у којем је одлучено о висини накнаде нематеријалне штете делимичним одбијањем тужбеног захтева због повреде ауторских права тужиоца ( у ставу трећем и петом изреке), заснована је на погрешној примени материјалног права из члана 200 став 2 ЗОО, на шта се жалбом тужиоца основано указује.

По оцени другостепеног суда правична сатисфакција због повреде моралног права тужиоца да буде назначен као аутор јавно саопштеног дела, по критеријумима у време доношења побијане пресуде, износи 50.000,00 динара и да правична сатисфакција због повреде интегритета дела јавним саопштавањем у измењеном облику, по критеријумима у време доношења побијане предсуде, представља новчани износ од 50.000,00 динара, а имајући у виду значај повређеног добра, околност и начин повређивања и друштвену сврху накнаде. Морална права аутора су повређена јавним саопштавањем и умножавањем његовог дела у новосадском издању “АА1”, па обзиром на начин повређивања последице повреде моралних права не могу се отклонити другим облицима заштите из члана 205 Закона о ауторским и средним правима, па стога оштећени има право на правично задовољење у новцу које је тужени у обавези да исплати тужиоцу. Због тога је првостeпена пресуда морала бити преиначена у одбијајућем делу става трећег и петог изреке и тужени, поред досуђених износа од по 10.000,00 из става првог и четвртог изреке, обавезан да тужиоцу исплати износа од још по 40.000,00 динара , укупно по 50.000,00 динара за ове видове накнаде неимовинске штете, са каматом од пресуђења до исплате.

Када суд преиначи одлуку против које је изјављен правни лек, одлучиће о трошковима целог поступка (чл.165 став 2 ЗПП). По оцени овог суда тужиоцу припадају трошкови за састав тужбе и једног поднеска у износу од по 6.000,00 динара, трошкови заступања од стране пуномоћника на 2 одржане расправе у износу од 15.000,00 динара и за састав жалбе у износу од 12.000,00, као и таксе за тужбу и првостепену пресуду у износу од по 5.900,00 динара, према опредељеном трошковнику пуномоћника тужиоца, све одмерено према Адвокатској тарифи важећој на дан доношења одлуке и одредбама Таксене тарифе.

Из наведених разлога, применом члана 394 тачка 4 ЗПП, одлучено је као у ставу првом , а применом чл 401 тачка 3 као у ставу другом изреке.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)