Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.03.2016.

Гж4 26/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж4 26/16
Дана 14.03.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Ивана Негића, председника већа, Миленка Тодоровића и Александре Ђорђевић,  чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "АА", ради утврђења, одлучујући о жалби туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П4.бр. 130/2014 од 07.12.2015. године, у седници већа одржаној 14.03.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог "АА" и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П4.бр. 130/2014 од 07.12.2015. године, у ставовима првом, другом, трећем, седмом и осмом изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда  Вишег суда у Београду П4.бр. 130/2014 од 07.12.2015. године у ставу четвртом изреке, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени "АА", да тужиоцу АА,  на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора, неовлашћеним јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца, фотографије “Новосадски трг” без назначења или псеудонима аутора дана 28.12.2012.године на интернет порталу www.youtube.com.rs и дана 29.12.2012.године, на интернет порталу www.kcns.org.rs, плати износ од по 20.000,00 динара, односно укупно 40.000,00 динара, за законском затезном каматом, почев од 07.12.2015.године до исплате, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења, док се у преосталом делу, до износа од 100.000,00 динара, односно за износ од 60.000,00 динара, ОДБИЈА тужбени захтев, као неоснован.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда  Вишег суда у Београду П4.бр. 130/2014 од 07.12.2015. године у ставу петом и шестом изреке, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени "АА", да тужиоцу АА,  на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора, неовлашћеним јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца, фотографије “Новосадски трг”, у непотпуном и измењеном облику, дана 28.12.2012.године на интернет порталу www.youtube.com.rs и дана 29.12.2012.године, на интернет порталу www.kcns.org.rs, плати износ од по 40.000,00 динара, односно укупно 80.000,00 динара, за законском затезном каматом, почев од 07.12.2015.године до исплате, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења, док се у преосталом делу, до износа од 200.000,00 динара, односно за износ од 120.000,00 динара, ОДБИЈА тужбени захтев, као неоснован.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П4.бр. 130/2014 од 07.12.2015. године, у ставу првом изреке утврђено је да је тужени повредио ауторско право тужиоца, на тај начин што је 29.12.2012. године на интернет порталу www.kcns.org.rs и дана 28.12.2012. године на интернет порталу www.youtube.com.rs неовлашћено јавно саопштавао ауторско дело – фотографију “Новосадски трг” без назначења имена или псеудонима тужиоца Бојана Хохњеца из Новог Сада, као аутора, те ауторско дело – фотографију “Новосадски трг” саопштио у непотпуној форми и ауторско дело саопштио у измењеној форми – фотографију “Новосадски трг”, чиме је тужиоцу АА нанео имовинску и неимовинску штету. У ставу другом изреке обавезан је тужени да на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права неовлашћеним јавним саопштавањем ауторског дела – фотографије “Новосадски трг” дана 29.12.2012. године на интернет порталу www.kcns.org.rs  плати износ од 17.000,00 динара са затезном каматом прописаном Законом о затезној камати почев од 07.12.2015. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права неовлашћеним јавним саопштавањем ауторског дела – фотографије “Новосадски трг” 28.12.2012. године на интернет порталу www.youtube.com.rs плати износ од 17.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.12.2015. године до исплате, све у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења. Ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора неовлашћеним јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца без назначења имена или псеудонима аутора дана 28.12.2012. године на интернет порталу  www.youtube.com.rs и www.kcns.org.rs плати по 50.000,00 динара за сваки вид повреде, односно укупно 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.12.2015. године до исплате. Ставом петим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора неовлашћеним јавним саопштавањем ауторског дела – фотографије “Новосадски трг” у непотпуној форми дана 28.12.2012. године и на порталу www.youtube.com.rs и дана 29.12.2012. године на интернет порталу www.kcns.org.rs исплати по 50.000,00 динара, односно укупно 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.12.2015. године до исплате. Ставом шестим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде ауторског права јавним саопштавањем ауторског дела – фотографије “Новосадски трг” у измењеној форми 28.12.2012. године на порталу www.youtube.com.rs и дана 29.12.2012. године на порталу www.kcns.org.rs плати по 50.000,00 динара, односно укупно 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.12.2015. године до исплате. Ставом седмим изреке обавезан је тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 68.500,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде под претњом извршења. Ставом осмим изреке обавезан је тужени да Привредном друштву "АА1" накнади трошкове парничног поступка у износу од 7.500,00 динара, у року од 15 дана под претњом извршења.

Против наведене пресуде, тужени је благовремено изјавио жалбу из свих законом прописаних разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу одредбе члана 386 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11 ... 55/14), Апелациoни суд налази да је жалба туженог делимично основана.

У првостeпеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациoни суд пази по службеној дужности. Неосновано се жалбом указује на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, с обзиром да је првостeпена пресуда јасна, разумљива, као и да садржи све разлоге о одлучним чињеницама.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је аутор фотографије “Новосадски трг”, која је настала током дочека Нове године у ноћи између       31. децембра 2007. године и 01. јануара 2008. године, која је објављена у непотпуној форми, скраћена са свих страна за по 1/5 делова фотографије, и у измењеној форми, на интернет порталу www.kcns.org.rs дана 29.12.2012. године и на интернет порталу www.youtube.com.rs дана 28.12.2012. године у склопу промотивног видеа без означења тужиоца, као аутора, и без сагласности тужиоца, те је исту учинио доступном неодређеном броју корисника интернета.

Како је тужени без сагласности тужиоца и без плаћања ауторске накнаде тужиоцу, неовлашћено јавно саопштио и умножио ауторско дело тужиоца, фотографију “Новосадски трг”, на две интернет странице, и како није назначио име, ни псеудоним аутора, те како је ауторско дело саопштио у непотпуној форми, тако што је фотографију исекао (кроповао), односно ускратио са свих страна за по 1/5 делова фотографије и ауторско дело саопштио у измењеној форми, тако што је предметну фотографију видно изменио и интегрисао у видео запис, Апелациони суд налази да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право, и то одредбе члана 2 став 2 тачка 9, члана 9 став 1, члана 15, члана 17, члана 20, члана 30, члана 31, када је утврдио да је тужени повредио ауторско право тужиоца на начин описан у ставу првом изреке побијане пресуде.

Одлучујући о висини накнаде имовинске штете, првостeпени суд је тужиоцу досудио накнаду у висини ауторске накнаде која би му припала да је фотографија објављена уз његову сагласност, на сваком од интернет сајтова посебно, а чију висину је првостeпени суд утврдио на основу прегледа минималних цена УЛУПУДС-а фотографија. Цена из ценовника је увећана за 200% због глобалног коришћења, с обзиром да је фотографија путем интернета учињена доступном неограниченом броју лица, те је досуђена накнада на име имовинске штете за две радње повреде ауторског права на делу тужиоца, чињењем дела доступним јавности на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, у износу од по 17.000,00 динара за сваку од радњи. Првостeпени суд је камату на тражени износ накнаде имовинске штете досудио у оквиру захтева тужиоца почев од дана пресуђења, иако је нашао да би му иста припала од подношења тужбе, у смислу члана 277 став 1 Закона о облигационим односима. Стога је првостепени суд одлучио као у ставу другом и трећем изреке пресуде.

Апелациони суд налази да је првостепени суд у овом делу, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правило применио материјално право, па се оваква одлука првостепеног суда из ставова првог, другог и трећег изреке прихвата као правилна, а Апелациони суд прихвата и разлоге које је првостепени суд дао за такву своју одлуку.

Како се жалбеним наводима парничних странака правилност утврђеног чињеничног стања нити примена материјалног права не доводи у сумњу, то је првостeпена пресуда, на основу одредбе члана 390 ЗПП у ставу првом, другом и трећем, потврђена, као у ставу првом изреке.

Према разлозима првостeпене пресуде, због тога што је тужени пропустио да наведе, у смислу одредбе члана 15 Закона о ауторском и сродним правима, име аутора дела, то је на тај начин повређено морално право аутора на назначење имена, псеудонима или знака тужиоца, услед чега је тужиоцу сваким објављивањем дела на интернет сајтовима нанета нематеријална штета због повреде моралних права аутора.

Полазећи од правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостeпени суд је правилном применом одредбе члана 15, у вези са чланом 205 Закона о ауторском  и сродним правима закључио да је тужени одговоран за насталу штету коју је тужиоцима причинио.

Међутим, по налажењу Апелациoног суда, првостeпени суд на утврђено чињенично стање, у ставу четвртом изреке није правилно применио материјално право – одредбу члана 200 Закона о облигационим односима када је одређивао висину досуђене накнаде.

Висина правичне новчане накнаде нематеријалне штете одмерава се на основу одредбе члана 200 став 2 Закона о облигационим односима у вези са чланом 205. Закона о ауторском и сродним правима, водећи рачуна о  свим околностима случаја, између осталог, о интензитету напада на повређено добро, начину и средству којим је то учињено, просечној осетљивости аутора из конкретне области стваралаштва, понашању и последицама које су услед тога настале и има за циљ да се њоме ублаже патње оштећеног лица коме се досуђеним новчаним износом омогућава да прибави себи одређена добра и њима  лакше савлада болове и патњу коју је претрпео штетним догађајем.

Имајући у виду све околности случаја и критеријуме као што су просечна ауторска осетљивост у погледу свог ауторског дела, начин повреде истог, форма и околности под којима је повреда учињена, просечно време и напор за стварање дела, могућност прављења новог дела сличне уметничке вредности, суд налази да исти не оправдавају досуђење накнаде у висини која је досуђена ставом првим изреке првостeпене пресуде.

Стога је другостепени суд преиначио првостeпену пресуду у ставу четвртом изреке, тако што је тужиоцу за претрпљене душевне болове због повреде права на назначење имена аутора, из члана 15. Закона о ауторском и сродним правима досудио по 20.000,00 динара за сваку од две радње повреде ауторског права, укупно 40.000,00 динара, са припадајућом затезном каматом, почев од дана пресуђења, у смислу члана 277 ЗОО у оквиру постављеног захтева тужиоца, док је преко досуђеног износа, за износ од по 30.000,00 динара за сваку од две радње повреде неимовинске компоненте ауторског права, укупно 60.000,00 динара, са припадајућом затезном каматом, одбио тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете као неоснован, јер је превисоко постављен. Овако одређена накнада примерена је друштвено економским условима и циљу коме служи накнада. Одмеравање накнаде у већем износу од досуђених погодовало би се тежњама које нису спојиве са природом и друштвеном сврхом ове накнаде, у смислу члана 200 став 2 Закона о облигационим односима.

Имајући у виду изложено, Апелациoни суд је, примењујући одредбу члана 394 став 1 тачка 4 ЗПП, преиначио одлуку првостепеног суда из става четвртог изреке у погледу висине досуђене накнаде нематеријалне штете и одлучио као у ставу другом изреке.

Апелациони суд налази да је првостепени суд, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, погрешно применио материјално право укада је у ставовима петом и шестом изреке одвојено одлучивао и досудио накнаду нематеријалне штете због повреде моралне компоненте ауторског права, објављивањем дела у непотпуној форми, као у ставу петом, и накнаду нематеријалне штете због објављивања у измењеној форми, као у ставу шестом.

Чланом 17 Закона о ауторском и сродним правима, који носи наслов “Право на заштиту интегритета дела”, прописано је да аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито: 1) да се супроставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица; 2) да се супроставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси; 3) да даје дозволу за прераду свог дела.

Чланом  205  Закона о ауторском и сродним правима је прописано да носилац ауторског права има право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.

Дакле, аутор има право на јединствену накнаду нематеријалне штете због повреде интегритета дела, а повреда интегритета се може огледати у јавном саопштавању дела у измењеном или непотпуном облику. Ови облици повреде се најчешће преплићу.

Међутим, накнада нематеријалне штете се досуђује због повреде интегритета дела у јединственом износу, без обзира на теоријску расправу да ли је у конкретном случају постоји измена или непотпуност  дела или и једно и друго. Накнада се досуђује јер дело није онакво каквим га је аутор створио.

Апелациони суд је преиначио одлуку првостепеног суда из става петог и шестог изреке, тако што је на име накнаде нематеријалне штете због повреде права тужиоца на интегритет дела, објављивањем дела у измењеном и непотпуном облику, достудио јединствену накнаду, и то за сваку радњу објављивања у непотпуном и измењеном облику по 40.000,00 динара, укупно 80.000,00 динара, док је у преосталом делу до захтеваног износа од 200.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због објављивања у непотупном и измењеном облику, тј. за износ од 120.000,00 динара, одбио тужбени захтев као неоснован. Наведену одлуку, Апелациони суд је донео применом чланова 17. и 205. Закона о ауторском и сродним правима у вези са чланом 200. ЗОО, водећи рачуна о свим околностим случаја, како је то образложено приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете због повреде права на назначење имена аутора.

Имајући у виду изложено, Апелациoни суд је, примењујући одредбу члана 394 став 1 тачка 4 ЗПП, преиначио одлуку првостепеног суда из става петог и шестог изреке и одлучио као у ставу трећем изреке.

Жалбом се указује да тужени није пасивно легитимисан, јер је закључио Уговор о јавној набавци мале вредности услуга продукције и израде видео материјала за новогодишње празнике ЈН 48-12 од 21.12.2012. године, а којим уговором се "АА1" обавезало да за потребе туженог изради промотивни новогодишњи телевизијски и радио спот у трајању од 30 секунди и у ком споту је коришћена тужиочева фотографија, те да тужени није знао да је у предметном споту коришћена фотографија тужиоца.

Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно у побијаној пресуди одбио приговор активне легитимације и прихвата образложење дато у погледу одлуке о истом.

Међутим, тужени је приговор недостатка пасивне легитимације први пут истакао у жалби против првостепене пресуде. Чланом 372 став 2 ЗПП је прописано да се у жалби не могу истицати материјално-правни приговори, а како је приговор недостатка пасивне легитимације материјално-правни приговор, Апелациони суд о истом није могао да одлучује.

У сваком случају, код чињенице да је тужени својом радњом без дозволе аутора објавио његово дело, и то у измењеној, непотпуној форми и без означавања аутора, тужени је повредио имовинску и моралну компоненту ауторског права, у смислу члана 205 Закона о ауторском и сродним правима, а исплаћену штету, уколико су испуњени законски услови, евентуално може да регресира од трећег лица које му је гарантовало да предмет њиховог уговора, ауторско дело, нема правних недостатака.

Апелациони суд је у смислу члана 401 став 1 тачка 2 ЗПП, с обзиром да је заснована на правилној примени одредби  чланова 150, 153 и 154 ЗПП, одлуку о трошковима поступка садржану у ставу седмом изреке потврдио, а жалбу туженог одбио као неосновану.

Правилно је првостепени суд у ставу осам изреке ожалбене пресуде обавезао туженог да накнади трошкове Привредног друштва "АА1" на име заступања на једном одржаном рочишту, у складу са чланом 153 став 5 Закона о парничном поступку у вези са чланом 151 ЗПП, имајући у виду да је Привредно друштво "АА1" по предлогу туженог позван на рочиште од 22.06.2015. године, на ком рочишту га је заступао пуномоћник који је адвокат, и на ком је одбијен предлог туженог да се Привредно друштво "АА1"позове као умешач у парници на његовој страни, због чега је Апелациони суд исто решење у складу са чланом 401 став 1 тачка 2 ЗПП потврдио, а  жалбу туженог одбио као неосновану.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Иван Негић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)