Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.05.2019.

Гж4 26/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж4 26/18
04.05.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Владиславе Милићевић, председника већа, Весне Матковић и Тање Шобат, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адавокат АБ, против туженог "АА", кога заступа адвокат АБ1, ради повреде ауторског права, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П4.114/16 од 17.10.2017. године, у седници већа одржаној дана 04.05.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П4.114/16 од 17.10.2017. године у ставовима првом, другом, трећем, петом, седмом и деветом изреке.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног парничног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П4.114/16 од 17.10.2017. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и утврђено је да је тужени повредио ауторско право тужиље на тај начин што је дана 17.02.2016. године на интернет сајту www.ГГ.rs и у дневним новинама “ГГ”, на 11.страни, неовлашћено јавно саопштио ауторско дело тужиље - фотографију “СС са подигнутом руком” - без назначења имена или псеудонима тужиље као аутора, и саопштио га у непотпуној форми, чиме је тужиљи нанео имовинску и неимовинску штету. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име накнаде имовинске штете због неовлашћеног јавног саопштавања њеног ауторског дела – фотографије “СС са подигнутом руком” - на интернет сајту www.ГГ.rs исплати износ од 18.300,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2017. године до исплате. Ставом трећим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев па је обавезан тужени да тужиљи на име накнаде имовинске штете због неовлашћеног јавног саопштавања ауторског дела тужиље - фотографије “СС са подигнутом руком” - у дневним новинама “ГГ” исплати износ од 3.000,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2017. године до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован већи део тужбеног захтева тужиље од досуђеног ставом четвртим изреке, до траженог износа од 7.320,00 динара, односно за разлику износа од још 4.320,00 динара, са законском затезном каматом од 17.10.2017. године до исплате. Ставом петим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права услед јавног саопштавања ауторског дела тужиље - фотографије “СС са подигнутом руком”- без назначења имена или псеудонима тужиље на интернет сајту www.ГГ.rs и у дневним новинама “ГГ” исплати износе од по 10.000,00 динара по фотографији, укупно износ од 20.000,00 динара, са законском затезном каматом од 17.10.2017. године до исплате. Ставом шестим изреке, одбијен је као неоснован већи део тужбеног захтева тужиље од досуђеног ставом петим изреке до траженог износа од 100.000,00 динара, односно за разлику износа од још 80.000,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2017.године до исплате. Ставом седмим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора услед јавног саопштавања њеног ауторског дела - фотографије “СС са подигнутом руком” - у непотпуној форми на интернет сајту www.ГГ.rs исплати износ од 10.000,00 динара и у дневним новинама “ГГ” исплати износ од 15.000,00 динара, укупно износ од 25.000,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2017. године до исплате. Ставом осмим изреке, одбијен је као неоснован већи део тужбеног захтева тужиље од досуђеног ставом седмим изреке и то по основу саопштавања у непотпуној форми на интернет сајту www.ГГ.rs до траженог износа од 50.000,00 динара, односно, за разлику износа од 40.000,00 динара, и у дневним новинама “ГГ” до траженог износа од 50.000,00 динара, односно за разлику износа од 35.000,00 динара, односно све укупно до траженог износа од 100.000,00 динара, односно за разлику износа од 75.000,00 динара, са законском затезном каматом од 17.10.2017.године. Ставом деветим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 53.362,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2017. године до исплате.

Против наведене пресуде у усвајајућем делу (став први, други, трећи, пети, седми и девети изреке) тужени је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде сходно чл.386 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/11 са изменема и допунама), Апелациoни суд је закључио да жалба туженог није основана.

У поступку доношења побијане пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл.374 ст.2 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а супротно наводима жалбе ни она из тачке 12 истог става јер је побијана пресуда са јасним и непротивуречним разлозима о свим битним чињеницама.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је аутор фотографије “СС са подигнутом руком” на којој је приказан СС (саслушан пред првостепеним судом у својству сведока) испред историјске грађевине са подигнутом руком. Тужени је 17.02.2016. године јавно саопштио ову фотографију на свом интернет сајту www.ГГ.rs као илустрацију текста под насловом “Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову”, без сагласности тужиље и без назначења њеног имена, псеудонима или знака тужиље као аутора. Том приликом тужени је ову фотографију саопштио у непотпуној форми на тај начин што је исечкао са горње стране тако да се на истој не види део грађевине у позадини и са доње стране тако да се не види доњи део грађевине и доњи део особе са фотографије. Тужени је 17.02.2016. године ову фотографију објавио и у штампаном издању дневних новина “Вечерње новости” на 11.страни као илустрацију текста под насловом “Молитва у корову” који говори о задужбини деспота Стефана Лазаревића у Горовичу код Тополе, без сагласности тужиље и без назначења њеног имена, псеудонима или знака тужиље као аутора. И овом приликом, фотографија је објављена у непотпуној форми тако што је исечена са све четири стране ( одстрањена је грађевина за фотографије) и из оригиналне фотографије издвојен само СС. Предметна фотографија је претходно саопштена и потписана као тужиљина на интернет сајту “_” у септембру 2015. године. Тужиља је спорну фотографију сачинила својом фото-апаратом за потребе пројекта “_”-а.

Полазећи од ових чињеница и одредаба чл.2 ст.1и ст.2 тачка 9, чл.9 ст.1 и ст.3, чл.207 ст.1, чл.15, чл.17, чл.18, чл.19 ст.1 и ст.2, чл.20 ст.1 и ст.3, чл.30 и чл.31 Закона о ауторским и сродним правима (“Службени гласник РС” бр.104/09,99/11, 119/12 и 29/16) у вези чл.189 и чл.2777 ЗОО, првостепени суд је делимично усвојио (ставови први, други, трећи, пети и седми изреке), а делимично одбио тужбени захтев (ставови четврти, шести и осми). Утврдио је да је тужени без сагласности тужиље и без плаћања ауторске накнаде јавно саопштио 17.02.2016. године њено ауторско дело - фотографију “СС са подигнутом руком” - и то тако што је исту учинио доступном јавности на свом интернет сајту www.ГГ.rs и штампаном издању дневних новина “ГГ” (став први изреке). Како је спорна фотографија објављена на интернет сајту туженог, то је првостепени суд приликом утврђивања висине накнаде за коришћење исте на интернету у периоду од годину дана пошао од износа најниже накнаде предвиђене ценовником УЛУПУДС-а за коришћење на интернету фотографије величине до 1,1 МБ (наведеним тарифником није предвиђен већи износ накнаде за коришћење фотографија у величини већој од од ове), те је закључио да је вредност коришћења спорне фотографије у овом периоду 50 поена, односно 50,00 евра (1 поен је еквивалентан вредности једног евра по курсу НБС), имајући у виду курсну листу бр.199 за званични средњи курс динара формирану на дан пресуђења од 17.10.2017. године (1 евро износио је 119,223 динара) тако да 50,00 евра износи 5.961,00 динара), који износ је увећао за 200% јер је реч о глобалном коришћењу фотографија, што износи 18.699,00 динара, досудивши тужиљи за овај вид повреде права износ од 18.300,00 динара крећући се у границама постављеног тужбеног захтева са законском затезном каматом од 17.10.2017. године, када је висина накнаде утврђена (став други изреке). Како је наведена фотографија тужиља објављена и у штампаном издању дневних новина “ГГ”, те како тужиља није доставила доказ у прилог утврђивања тиража ових новина, нити доказ да је објављена фотографија већа од 1/8 стране, то је првостепени суд на име неовлаћеног коришћења овог ауторског дела тужиље у овом медијуимао у виду најнижи износ накнаде предвиђене тарифником за фотографију те величине и то за тираж мањи од 50.000 примерака што износи 30 поена, односно 30,00 евра, што применом напред наведеног курса износи 3.576,69 динара, али је крећући се у границама постављеног тужбеног захтева досудио тужиљи по овом основу 3.000,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2017. године, када је висина накнаде утврђена (став трећи изреке). Имао је у виду да тужиља није члан УЛУПУДС-а или неког другог струковног удружења фотографа, па је тарифник УЛУПУДС-а користио као стандард за одређивање накнаде за употребу дела које је коришћено супротно одредбама закона, односно једини званични преглед накнаде изнетог од стране струковног удружења представља смерницу у одмеривању ауторских накнада, и као један од параметара за утврђење ове накнаде, чиме се аутор не ограничава да приликом уговарања накнаде за коришћење његовог дела слободно потражује накнаду по сопственом нахођењу.

Како је тужени на свом интернет сајту и у штампаном издању дневних новина, чији је оснивач, 17.02.2016.године саопштио предметну фотографију као ауторско дело тужиље без означења тужиље као аутора и у непотпуној форми супротно одредбама чл.15 и чл.17 Закона о ауторским и сродним правима, у односу на оригиналну фотографију, тако што их је исекао, што је првостепени суд утврдио увидом у оригиналну фотографију (како увидом у фотографију приликом презентације на рочишту одржаном 17.10.2017. године, тако и увидом у копију фотографије коју је тужиља приложила уз тужбу) и такве их саопштио на свом интернет издању и штампаном издању, то је првостепени суд закључио да је тужени тај начин повредио ауторско морално право тужиље да приликом саопштења њеног дела буде означено њено име, као лице које створило дело, и тиме повредио право тужиље на заштиту интегритета дела и нанео јој патњу због тога што је ауторско дело измењено. Упоређујући оригиналну фотографију са фотографијом објављеном на интернет сајту туженог видљиво је да је објављена фотографија исечена са горње и доње стране, те да је на тај начин скраћена, не види се цео амбијент кадра који је фотографисан. Због пропуштања туженог да означи име тужиље као аутора предметне фотографије на свом интернет сајту и штампаном издању дневних новина дана 17.02.2016.године првостепени суд је, применом чл.200 ЗОО, закључио да тужиљи припада накнада у износу од по 10.000,00 динара за свако од ових објављивања, са законском затезном каматом од 17.10.2017. године, када је висина накнаде утврђена (став пети изреке). Приликом одмеравања ове накнаде ценио је све субјективне и објективне околности, да се тужиља бави фотографијом 10 година, да живи од свог рада, као и да знање и умеће које тужиља као фотограф применила како би за крајњи резултат добила предметну фотографију, имајући у виду да приликом објављивања такве фотографије тужени није навео име или псеудоним тужиље као аутора, сматрајући да су досуђени износи адекватни учињеној повреди. На име накнаде неимовинске штете због повреде права тужиље на објављивање њеног ауторског дела у интегралном издању (дело је објављено у измењеном облику), првостепени суд је за објављивање фотографије на интернет сајту туженог досудио тужиљи износ од 10.000,00 динара, а за објављивање фотографије у штампаном издању дневних новина туженог износ од 15.000,00 динара, укупно износ од 25.000,00 динара, са законском затезном каматом од 17.10.2017.године, када је висина накнаде утврђена (став седми изреке).Приликом одмеравање ове накнаде имао је у виду да је тужиљу узнемирило када је видела да је њено ауторско дело измењено, и да се осећала лоше.

Првостепени суд је ценио наводе туженог да је спорна фотографија објављена у оквиру текста у књизи аутора СС, у којој се нашла и спорна фотографија, па је закључио да су ови наводи без утицаја на другачију одлуку. Ово стога што у конкретном случају није дошло до суспензије искључивих права аутора, а тиме и права на накнаду имајући у виду да Закон о ауторским сродним правима прописује да је у оквиру извештавања јавности путем штампе, радио и телевизије о текућим догађајима дозвољено без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање примерака дела и вршење свих других облика јавног саопштавања дела под одређеним условима (1.да је дело објављено, 2.да се дело појављује као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава и 3.да се умножавање примерака дела, као и други облици јавног саопштавања дела врше само у оном обиму који одговара сврси и начину извештавања текућем догађају), који услови морају бити кумулатно испуњени, што се овде није догодило. Спорна фотографија јесте раније била објављена на интернет порталу “_”, али се иста није појавила као саставни део текућег догађаја о коме се јавност обавештава, с обзиром на то да ова фотографија није објављена као саставни део књиге на коју се, између осталог, односи спорни текст, већ је у оквиру спорног текста објављена самостално, издвојена, као илустрација текста, и притом исечена – кропована. Према становишту првостепеног суда, предметна фотографија није објављена као саставни део текућег догађаја тј.фотографија се није појавила као илустрација отворена књиге, која је, између осталог, промовисана објављеним текстом и као таква објављена у оквиру извештавања о том догађају или да се налазила на изложби фотографија или додели награда за фотографију када је сама фотографија део догађаја.Осим тога, тужени није доказао да су приликом јавног саопштавања спорне фотографије туженог били исуњени други услови предвиђени Законом о ауторским и сродним правима за објављивање фотографије без сагласности аутора и без плаћања ауторске накнаде.

Код овако утврђеног чињеничног стања, које је супротно наводима жалбе туженог правилно и потпуно утврђено изведеним доказима, правилно је првостепени суд применио материјално право када је позивајући се на одредабе чл.2 ст.1 и ст.2 тачка 9, чл.9 ст.1 и ст.3, чл.207 ст.1, чл.15, чл.17, чл.18, чл.19 ст.1 и ст.2, чл.20 ст.1 и ст.3, чл.30 и чл.31 Закона о ауторским и сродним правима (“Службени гласник РС” бр.104/09,99/11, 119/12 и 29/16) у вези чл.189 и чл.2777 ЗОО одлучио као у ожалбеном делу побијане пресуде.

За своју одлуку дао је јасне, довољне и правилне разлоге које у свему као такве прихвата и другостепени суд.

Ни остали наводи жалбе нису основани и не доводе у сумњу правилност и законитост побијане пресуде у овом делу. Наводима жалбе се понављају сви они наводи који су били истицани током првостепеног поступка и предмет правилне оцене првостепеног суда и напада оцене изведених доказа од стране првостепеног суда, који је изведене доказе ценио савесно и правилно сходно чл.8 ЗПП, при чему је из исказа сведока СС утврдио да је спорну фотографију “скинуо” са интернет сајта како би је објавио у књизи чији је аутор, а да није имао сагласност тужиље да својој монографији користи спорну фотографију. То што је сведок СС дао сагласност сведоку СС1 (новинар туженог и аутор текстова) за преузимање и објављивање ове фотогрфије, и то што она није знала да је фотографију сачинила тужиља, нема утицаја на другачију одлуку у овој правној ствари код утврђене чињенице да је тужиља аутор те фотографије, а да пре коришћења исте тужени, као новинско издавачко друштво, које се професионално бави објављивањем информација од јавног значаја, у оквиру чега објављује фотографије, није уложио труд да сазна ко је аутор ове фотографије пре него што је исту искористио као илустрацију својих чланака. У сваком случају, одсуство податка о томе ко је аутор предметне фотографије, имајући у виду да свака фотографија има свог аутора, налагало је туженом да се уздржи од употребе исте, тим пре што је поводом објављивања чланка направио серију фотографија на исту тему које није објавио. Позивање на чл.17 тачка 2 Закона о ауторским и сродним правима и указивање на то да, пошто је фотографија објављена у малом формату, није било целисходно објављивање имена или псеудонима аутора, и је да компјутерска апликација за интернет издања “ГГ” таква да сама кропује (исеца) фотографије тако да нису постојали технички услови да тужени фотографију саопшти у потпуној форми, а да суштина фотографије није нарушена као ни њена уметничка димензија јер је тужилац фотографију означио као “СС са подигнутом руком” је такође без утицаја на другачију одлуку у овој правној ствари. Ово стога што, по налажењу другостепеног суда, суштина предметне фотографије тужиље, а тиме и утисак који оставља на посматрача, није само у физичком лицу које се налази на фотографији (СС са подигнутом руком), већ у физичком лицу које се налази испред или поред историјске грађевине са подигнутом руком односно руком која показује према тој грађевини, као целине. Ни указивање туженог да тужиљи не припада право на накнаду неимовинске штете није основано, а како је Апелациони суд у свему прихватио као правилне разлоге које је дао првостепени суд и у овом делу, то се жалилац упућује на образложење првостепене пресуде сходно чл.396 ст.2 ЗПП.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци ове одлуке применом чл.390 ЗПП а као правилна је потврђена и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета у свему сходно одредбама чл. 153 и 154 истог Закона.

Захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног парничног поступка је одбијен као неоснован применом чл.165 ЗПП јер тужени није успео са жалбом.

Председник већа-судија
Владислава Милићевић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)