Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.08.2017.

Гж4 87/17

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж4  87/17
Дана 30.08.2017. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Ивана Негића, председника већа, Александре Ђорђевић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа пуномоћник адвокат АБ и пуномоћник адвокат АБ1, против тужене Јавне медијске установе радио телевизија Србија из Београда, ради утврђења повреде ауторског права и накнаде штете, одлучујући о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П4.бр.245/15 од 01.03.2017. године, која је исправљена решењем Вишег суда у Београду П4 бр.245/15 од 18.04.2017.године, у седници већа одржаној 30.08.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ жалбе тужиље и тужене као неосноване, па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П4 бр. 245/15 од 01.03.2017. године, исправљена решењем Вишег суда у Београду П4 бр.245/15 од 18.04.2017.године, у ставовима првом, четвртом, петом, шестом и седмом изреке.

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П4 бр. 245/15 од 01.03.2017. године, исправљена решењем Вишег суда у Београду П4 бр.245/15 од 18.04.2017.године, у ставовима другом, трећем и осмом изреке и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П4.бр.245/15 од 01.03.2017. године, ставом првим усвојен је тужбени захтев тужиље АА из Београда па је утврђено да је тужена  Јавна медијска установа радио телевизија Србија из Београда повредила ауторска права тужиље тако што је у априлу 2015. године на својој телевизији путем сателитског канала у емисији “Београдска хроника” неовлашћено јавно саопштила ауторско дело, јавно саопштила ауторско дело без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора и ауторско дело саопштио у непотпуној форми-фотографије “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2”, чиме је тужиљи нанела имовинску и неимовинску штету. Ставом другим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиље па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права јер је у априлу 2015. године на својој телевизији путем сателитског канала у емисији “Београдска хроника” неовлашћено јавно саопштила ауторска дела тужиоца-фотографије “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2”, исплати износ од 60.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења 01.03.2017. године до исплате, све у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да се обавеже тужена да јој на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права јер је у априлу 2015. године на својој телевизији путем сателитског канала у емисији “Београдска хроника” неовлашћено јавно саопштила ауторска дела тужиоца-фотографије “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2”, исплати износ од још 120.000,00 динара са законском затезном каматом од 01.05.2015. године до исплате, као и у делу у којем је тражила да се обавеже тужена да јој на досуђени износ накнаде материјалне штете у ставу другом исплати законску затезну камату почев од 01.05.2015. године, па до дана пресуђења као неоснован. Ставом четвртим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиље па је обавезана тужена да јој на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторских дела тужиоца-фотографија “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2” без назначења имена или псеудонима аутора, исплати износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења 01.03.2017. године, па до исплате,све у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом петим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да се обавеже тужена да јој на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторских дела тужиоца-фотографија “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2” без назначења имена или псеудонима аутора исплати износ од још 500.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења 01.03.2017. године па до исплате као неоснован. Ставом шестим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиље па је обавезана тужена да јој на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторских дела тужиоца-фотографија “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2” у непотпуној форми исплати износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења 01.03.2017. године па до исплате, све у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде под претњом принудног извршења. Ставом седмим одбијен је тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да се обавеже тужена да јој на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторских дела тужиоца-фотографија “учесници маратона 1”, “учесници маратона 2” , “девојка са кишобраном”, “учесници маратона 3”, “учесници маратона 4”, “клечање”, “прстен 1”, “загрљај 1”, “загрљај 2”и “прстен 2” у  непотпуној форми исплати износ од још 500.000,00 динара са законском затзном каматом од дана пресуђења 01.03.2017. године па до исплате, као неоснован. Ставом осмим изреке обавезана је тужена а тужиљи исплати настале трошкове парничног поступка у износу од 70.500,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења 01.03.2017. године па до исплате, све у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде под претњом принудног извршења.

Решењем Вишег суда у Београду П4.бр.245/15 од 18.04.2017.године, исправљена је пресуда Вишег суда у Београду П4.бр.245/15 од 01.03.2017. године, тако што на десетој страни образложења, у првом пасусу, четврти ред, уместо износа од 60.000,00 динара, треба да стоји износ од 100.000,00 динара, а у петом реду истог пасуса, уместо износа од 6.000,00 динара, треба да стоји износ од 10.000,00 динара.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавиле парничне странке и то тужиља из свих разлога прописаних одредбом члана 373 став1 ЗПП, против ставова трећег, петог, седмог и осмог изреке, а тужена против  става првог, другог, четвртог, шестог и осмог изреке, такође из свих законом прописаних разлога .

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је аутор десет фотографија које приказују догађаје са Београдског маратона када је један од тркача АА1 запросио девојку, а које су касније обајвљене у емисији тужене јавне медијске установе РТС “Београдска хроника” а која је приказана и путем сателитског канала. Ове фотографије тужиља је објавила на својој фејсбук страници  у жељи да се рекламира и да покаже шта ради, а које фотографије су одатле преузете од стране новинара РТС АА2 без сагласности тужиље. Новинарка РТС приредила је репотражу догађаја веридбе са "Београдског маратона". Та репортажа је потом приказана у ”Београдској хроници”. У овој емисији фотографије су илустровале догађај веридбе. Тужиља, као аутор фотографија, није пренела имовинска ауторска права на учеснике догађаја АА1, нити га је овластила да њене фотографије даје на коришћење трећим лицима без њене сагласности. Неовлашћено објављене фотографије су биле непотписане и исечене.

На овако утврђено чињенично стање првостепени суд је применио материјално право и то одредбе чланова 2, 9, 15, 16, 19, 20, 30, 67, 68, 102, 205, 43 Закона о ауторском и сродним правима, па је одлучио као у изреци побијане пресуде.

Оваква пресуда првостепеног суда се само делимично може прихватити као правилна.

Најпре, првостепени суд је правилно одлучио у ставу првом изреке побијане пресуде када је нашао да је тужена повредила ауторско право тужиље тако што је у априлу 2015. године на својој телевизији путем сателитског канала у емисији Београдска хроника неовлашћено и јавно саопштила ауторско дело без назначења имена или псеудонима тужиље као аутора и ауторско дело саопштила у непотпуној форми – фотографије учесници маратона 1, учесници маратона 2, девојка са кишобраном, учесници маратона 3, учесници маратона 4, клечање, прстен 1, загрљај 1, загрљај 2 и прстен 2.

Тужиља је преузимањем фотографија са Фејсбук странице тужиље и јавним саопштавањем истих у оквиру свог телевизијског програма, повредила искључива имовинска овлашћења аутора, овде тужиље, и то право на умножавање ауторског дела из члана 20 Закона о ауторским и сродним правима, право емитовања из члана 28 Закона о ауторским и сродним правима и право на јавно саопштавање дела из члана 30 Закона о ауторским и сродним правима.

Поред наведених имовинскоправних овлашћења, тужиља је повредила и морална овлашћења ауторског права тужиље на предметним фотографијама, и то: право на назначење имена из члана 15 Закона о ауторским и сродним правима и право на заштиту интегритета дела из члана 17 став 1 тачка 2 Закона о ауторским и сродним правима, по основу ког аутор има право да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми.

Неосновано се у жалби тужена позива на ограничење ауторског права из члана 43, у вези са чланом 41 Закона о ауторским и сродним правима, којим је предвиђено да је дозвољено у оквиру извештавања јавности путем штампе Радио телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, умножавање примерака објављених дела, која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава, и да је слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја, а које ограничење се примењује сходно и на све облике јавног саопштавања поменутих дела.

У конкретном случају текући догађаји о коме је тужена извештавала, односно због ког је тужена извештавала, био је Београдски маратон. Просидба која се догодила у време и на месту где се одржавао Београдски маратон, није био догађај од општег значаја за јавност, које је био разлог извештавања од стране тужене, већ само споредна занимљивост која је забележена од стране тужиље. Саопштавање фотографија тужиље од стране тужене, у својој емисији, не одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, те се у конкретном случају када је у питању коришћење ауторских дела тужиље, правилним тумачењем одредбе 41 став 2 Закона о ауторском и сродним правима, не могу применити правила о суспензији искључивих права и права на накнаду.

Неосновани су наводи жалбе тужене да је тужиља изјавила да је бесплатно уступила фотографије на којима није било означено име аутора, те да тужиљи такво коришћење “није сметало”. Наиме, из списа предмета произилази да тужиља никада није изјавила да је туженој уступила ауторскоправна овлашћења на предметним фотографијама, односно да јој није сметало то што је тужена користила њене фотографије без назначења имена односно псеудонима аутора. Тужиља је, као аутор, имала право да своје фотографије постави на својој Фејсбук страници са или без означења имена, као и у непотпуној форми, међутим, тужена није имала овлашћење тужиље да такве фотографије користи на било који начин.

Из наведених разлога Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно одлучио у ставу првом побијане пресуде.

Првостепени суд је правилно поступио и када је, применом члана 200 ЗОО, у вези са чланом 205 Закона о ауторским и сродним правима и чланом 232 ЗПП, на име накнаде неимовинске штете због повреде права на назначење имена, јер тужена није тужиљу приликом неовлашћеног емитовања, односно јавног саопштавања предметних 10 фотографија означила као аутора (у смислу члана 15 Закона о ауторским и сродним правима), досудио тужиљи на име повреде наведеног имовинскоправног овлашћења, укупан износ од 100.000,00 динара.

Из истих разлога, првостепени суд је правилно досудио тужиљи на име накнаде неимовинске штете због повреде права на интегритет дела, због саопштавања предметних 10 фотографија у непотпуној форми, износ од 100.000,00 динара у смислу члана 200 ЗОО, у вези са чланом 232 ЗПП и чланом 205 Закона о ауторским и сродним правима.

Стога је правилно првостепени суд одлучио као у ставовима 4 и 6 побијане пресуде, док је преко досуђених износа од по 100.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на назначење имена и повреде интегритета дела, првостепени суд правилно одбио тужбени захтев као превисоко постављен, као у ставовима петом и седмом изреке.

Неосновани су и наводи тужиље да је погрешно примењен члан 200 став 2 ЗОО, прилоком одмеравања висине накнаде нематеријалне штете због повреде права на назначење имена, односно презимена, имајући у виду да Апелациони суд налази да је иста опредељена правилном применом члана 200 ЗОО, у вези са чланом 232 ЗПП и чланом 205 Закона о ауторским и сродним правима.

Из наведених разлога Апелациони суд је у смислу члана 390 ЗПП одлучио као у ставу првом изреке другостепене пресуде.

Међутим основано се жалбама парничних странака указује да нису дати јасни разлози у погледу досуђене висине накнаде материјалне штете због повреде имовинских овлашћења аутора, коришћењем 10 фотографија тужиље од стране тужене, о ком захтеву је одлучено ставовима другим и трећим изреке побијане пресуде.

Првостепени суд није правилно применио релевантне одредбе материјалног права, и то одредбе члана члана 205 Закона о ауторским и сродним правима, у вези са члановима 155 ЗОО, у вези са чланом 232 ЗПП, нити је дао  јасне разлоге у погледу своје одлуке о захтеву тужиље за накнаду материјалне штете, услед чега је и чињенично стање остало непотпуно утврђено.  Апелациони суд сматра да је првостепени суд био дужан да наведе на којим чињеницама је засновао своју одлуку и  којим критеријумима се водио приликом одређивања висине накнаде имовинске штете коју је претрпела тужиља, у смислу наведених законских одредаба, што првостепени суд није учинио, те је првостепена пресуда у овом делу морала бити укинута и враћена истом суду на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће, имајући у виду и остале жалбене наводе, дати јасне разлоге о томе на којим чињеницама заснива своју одлуку о висини накнаде материјалне штете коју је претрпела тужиља неовлашћеним коришћењем њених фотографија, затим, од каквог је утицаја на висину накнаде штете број радњи неовлашћеног коришћења предметних фотографија од стране тужене, као и начин коришћења истих, те ће донети јасну и на закону засновану одлуку о том захтеву. Стога је одлука првостепеног суда из става другог и трећег изреке побијане пресуде морала бити укинута.

Укидајући правостепену пресуду у овом делу, Апелациони суд је укинуо и одлуку првостепеног суда о трошковима парничног поступка из става осам побијане пресуде, имајући да иста зависи од коначног исхода спора.

Из наведених разлога Апелациони суд је у смислу одредбе члана 392 став 2 ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија
Иван Негић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)