Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.03.2013.

Гж 1157/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1157/13
Дана 20. фебруара 2013. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Ловорке Стојнов и Снежане Живковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, против тужених Новинско издавачког друштва „АА „ д.о.о. _, оснивача дневних новина „АА“, чији је законски заступник директор ББ и ББ1, главног и одговорног уредника дневних новина „АА“, које све заступа Ортачко адвокатско друштво БА, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр. 114/11 од 07. новембра 2012. године, у седници већа одржаној 20. фебруара 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр. 114/11 од 07. новембра 2012. године у ставу првом, трећем и четвртом изреке и предмет у том делу ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр. 114/11 од 07. новембра 2012. године, ставом првим изреке, обавезани су тужени Новинско издавачко друштво „АА“ д.о.о. _, као оснивач дневног листа „АА“ и ББ1, као главни и одговорни уредник тог листа у време објављивања спорних текстова, да тужиоцу АА, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде части и угледа, исплате износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом, почев од 07.11.2012. године па до исплате, у року од 8 дана. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован, тужбени захтев за разлику од досуђеног до траженог износа од 900.000,00 динара, односно за износ од још 800.000,00 динара, са законском затезном каматом. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да објаве ову пресуду у дневном листу „АА“ најкасније у другом наредном броју тог дневног листа, од дана правноснажности пресуде. Ставом четвртим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 47.800,00 динара, у року од 8 дана.

Против наведене пресуде на став први, трећи и четврти тужени су благовремено изјавили жалбу из свих законских разлога предвиђених одредбом чл. 360 ЗПП.

Испитујући правилност првостепене пресуде у побијаном делу у смислу одредбе чл. 372 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу одредбе чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/2011), Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужених основана.

У поступку пред првостепеним судом утврђено је да је на насловној страни дневног листа „АА“ бр. _ од дана _. године, доле десно наведен наслов „ББ2 куму наместио послове“, са наднасловима „Ко ће коме...“ и „Кум није дугме“, и поднасловом „АА, власник фирме „АА1“ из _ за изградњу спортске хале добио средства из градског буџета _ у вредности од 100.000.000,00 динара“, на страни 5 налази се текст, са насловом „ББ2 кум добио тендер у _!“, у коме се наводи да је Предузеће „АА1“ из _, власника АА, чији је кум градоначелник _ ББ2, добило послове изградње спортске хале у _ насељу _, да је посао добио на тендеру, а да је градоначелник _ ББ2 потврдио да је АА његов венчани кум, а да нема сукоба интереса, да је фирма победила на тендеру због најбоље и најјефтиније понуде и да он ту не види ништа спорно, да се на истој страни, горе десно, налази слика ББ2, а доле лево слика тужиоца, уз натпис испод „Кум није дугме“, да се на страни 6 дневног листа „АА“ бр. _ од дана _. године налази текст са насловом „ББ2 послови за ББ2 кума“ и поднасловом „Фирма „АА1“ д.о.о. _, чији је власник АА, кум ББ2, градоначелника _, добила још један посао у овом граду“, у коме се наводи да је фирма „АА1“ д.о.о. :, поред изградње спортске хале у _ насељу _, добила посао изградње јавне гараже са зеленом пијацом на спрату, вредан више од 100.000.000,00 динара, да је због пројектне документације, која није била ваљана, почетак градње каснио четири месеца, што би могло да доведе до додатних трошкова, као и да је према извору „АА“, имала закључен уговор са општином _ у изградњи водовода у селу _, али да он није реализован, да АА у фирми „АА1“ д.о.о. има удео од 68%, а у фирми „АА1“ има удео од 5%, да се централно лево, налази фотографија тужиоца, изнад које се налази натпис „Кум није дугме“, да се на истој страни горе десно, налази чланак под називом „Оптужен за намештање тендера“, у коме се наводи да је предузеће „АА“, чији је већински власник био тадашњи подпредседник либерала АА, у априлу 2003. године, оптужена за финансијске малверзације приликом набавке опреме за изградњу водовода, од стране странке „Г17 плус“, да је Предузеће „АА1“ д.о.о. _ послало деманти на предметни текст објављен дана 20. маја 2011. године; да је тужени „АА“ д.о.о. оснивач дневног листа „АА“, а да је тужени ББ1 био главни и одговорни уредник дневног листа „АА“, у време објављивања предметних текстова због чега је неоснован приговор недостатка пасивне легитимације на његовој страни. Тужилац је тужбом тврдио да су у овим текстовима изнети неистинити наводи, да је због тога за њега настала штета која се огледа у душевном болу због изнетих неистина и немогућности да свим лицима која имају значај у његовом животу објасни и аргументује да су у питању неистине, да је приликом сазнања за ове текстове осетио стрес и нелагоду високог интензитета, посебно што је наведено да је оптужен за намештање тендера, чиме му је повређена презумпција невиности, прописана чл. 37 Закона о информисању, због чега је тражио да му тужени накнаде штету.

Првостепени суд је на основу овако утврђеног чињеничног стања применом одредби чл. 3 ст. 1, чл. 30 ст. 2, чл. 37, чл. 79, чл. 80 ст. 1 и ст. 2, чл. 90 ст. 1 Закона о јавном информисању и чл. 200 Закона о облигационим односима, закључио да су наведени текстови у дневним новинама „АА“ могли тужиоцу да проузрокују нематеријалну штету, и да су подобни да повреде част и углед тужиоца, јер на јасан начин сугеришу просечном читаоцу да је тужилац фирми, чији је један од сувласника, обезбедио послове, захваљујући непотизму и малверзацијама, да су саме информације из текстова које говоре о кумовским везама тужиоца и томе да је фирма чији је тужилац већински сувласник добила наведене грађевинске послове, несумњиво тачне, с тим да је очигледном омашком у првом тексту наведено предузеће „АА“, чији је такође један од мањинских сувласника тужилац, уместо предузећа „АА“ д.о.о, због чега је и уследио захтев за деманти од стране тог предузећа, али првостепени суд налази да су поменути наслови и натписи, гледајући у контексту свега што је објављено, подобни да повреде како лични углед тужиоца, тако и професионални углед тужиоца и фирме чији је сувласник, због чега је закључио да је тужбени захтев основан. Првостепени суд је нашао да није дошло до повреде презумпције невиности објављивањем наслова „Оптужен за намештање тендера“, јер њиме тужилац није означен као учинилац неког кажњивог дела, већ је у питању пренета оптужба од стране „Г17 плус“, и уперена је према фирми тужиоца, а изнета је осам година пре објављивања предметног текста. Првостепени суд је закључио да су тужени дужни да објаве ову пресуду најкасније у другом наредном броју дневног листа „АА“, сходно одредби чл. 90 ст. 1 Закона о информисању. Применом одредбе чл. 200 Закона о облигационим односима, првостепени суд је нашао да је правична накнада тужиоцу износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом (чл. 277 ЗОО).

Међутим, по налажењу Апелационог суда оваква одлука се за сада не може прихватити, јер првостепена пресуда не садржи разлоге о битним чињеницама, а дати разлози су нејасни и противуречни изведеним доказима, због чега је пресуда у побијаном делу захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на шта се основано жалбом тужених указује.

Наиме по оцени овог суда, нејасни су разлози првостепеног суда на основу којих је закључио да је тужбени захтев тужиоца основан, при констатацији да су информације из поменутих текстова несумњиво тачне, али да су наслови и натпис посматрани у контексту свега што је објављено били подобни да повреде како углед тужиоца, тако и професионални углед тужиоца и фирме чији је он сувласник. За овакав закључак првостепени суд није дао разлоге, односно није оценио да ли је објављивањем поменутих текстова и њихових наслова, јавност информисана о питањима од јавног интереса, да ли је о томе јавност информисана изношењем вредносних судова увредљивог карактера, или се ради о описном суду – новинарском мишљењу које може бити изражено са извесном дозом претеривања, ради указивања на одређену важну друштвену тему која је од јавног интереса (у конкретном случају трошење пара пореских обвезника из буџета, законитост поступања при избору понуђача на тендерима), као и да ли постоји пропорционалност између начина којим су текстови писани и њиховог полемичког тона, за које је потребно оценити да ли је представљао безразложан лични напад, односно да ли је објављивањем текстова уравнотежен интерес обе стране - заштите угледа неког лица и права новинара да обавештава о проблемима од јавног интереса. Првостепени суд није дао разлоге ни у погледу душевних болова и њиховог интензитета, који би оправдали досуђивање накнаде штете тужиоцу, што се такође основано жалбом тужених указује.

Из наведених разлога, применом одредбе чл. 376 ст. 1 ЗПП одлучено је као у изреци, с тим што је укинута и одлука о трошковима поступка, јер иста зависи од коначног исхода овог спора сходно одредби чл. 161 ст. 3 ЗПП.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду повреде и примедбе на које му је указано овим решењем, па ће након што потпуно и правилно утврди чињенично стање правилном применом материјалног права поново одлучити о тужбеном захтеву, а за своју одлуку даће јасне и потпуне разлоге.

Председник већа-судија
Славица Срећковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)