Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.05.2011.

Гж 12019/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 12019/10
20.05.2010. године
Б Е О Г Р А Д


Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених Компаније "ББ" АД са седиштем у Београду, _ и ВВ, чији је заједнички пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучјући о жалби тужиоца изјављеној против решења Првог општинског суда у Београду П бр.9733/09 од 04.12.2009.године, који предмет је заведен код Вишег суда у Београду под бр. П 3647/10, у седници већа одржаној 20.05.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ решење Првог општинског суда у Београду П бр.9733/09 од 04.12.2009. године, који предмет је заведен код Вишег суда у Београду под бр. П 3647/10.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог општинског суда у Београду П.бр.9733/09 од 04.12.2009.године одбачена је тужба.

Против наведеног решења тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући га због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијано решење у смислу одредбе члана 372. у вези са одредбом члана 388. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 125/2004 и 111/2009) и оценио да жалба тужиоца није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 361. став 2. Закона о парничном поступку на које другостепени суд пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 372. став 2. Закона о парничном поступку, нити релативне, које би биле од утицаја на његову правилност и законитост.

Правилно је првостепени суд побијаним решењем одбацио тужбу тужиоца, правилно закључивши да у конкретном случају тужба тужиоца није поднета благовремено, у року прописаном одредбом члана 85. Закона о јавном информисању („Службени гласник Републике Србије“ број 43/03). Ово стога што је тужилац тужбу у овој парници поднео 24.06.2009.године, против тужених Компаније "ББ" АД и ВВ, главног и одговорног уредника, предлажући да суд обавеже тужене да му солидарно на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа исплате износ од 1.000.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до исплате, позивајући се на одредбе чланова 79., 80. и 83. Закона о јавном информисању Републике Србије, а у тужби је навео да су текстови у дневном листу "ББ", који садрже неистините информације чијим објављивањем је тужиоцу проузрокована нематеријална штета чију накнаду тражи, објављени 02.11.2008.године и 04.11.2008.године, које датуме објављивања су странке учиниле неспорним, те како је од дана објављивања неистинитих инфомација, па до дана подношења тужбе у овој парници, протекао објективни рок од 6 месеци прописан одредбом члана 85. Закона о јавном информисању, то је првостепени суд правилно закључио да је тужба тужиоца поднета неблаговремено и применом одредбе члана 279. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку, правилно одлучио када је побијаним решењем тужбу одбацио. За своју одлуку првостепени суд је дао јасне и довољне разлоге, које у свему прихвата и овај суд као правилне.

Цењени су наводи жалбе тужиоца да је тужба благовремена из разлога што је застаревање прекинуто подношењем прве тужбе 06.01.2009. године (сагласно члану 390. став 1. Закона о облигационим односима), јер је прва тужба против истих тужених у предмету истог суда П бр.52/09 одбачена из разлога и узрока који се не тичу суштине ствари, а тужилац је подигао поново тужбу у остављеном року од 3 месеца од дана правноснажности одлуке о одбацивању тужбе, али су ови наводи без утицаја на доношење другачије одлуке у овој правној ствари. Наиме, рок за подношење тужбе за накнаду штете према Закону о јавном информисању, прописан одредбом члана 85. је преклузивни рок. Преклузивни рокови су законски рокови унутар којих странка мора предузети одређене радње, у конкретном случају поднети тужбу, ако не жели да јој се угаси не само право на подношење тужбе, већ и само субјективно право. На ове рокове суд пази по службеној дужности и код њих нема застоја, ни прекида рока, сагласно одредби члана 370. Закона о облигационим односима, којом је прописано да се правила о застарелости не примењују у случајевима када су у закону одређени рокови у којима треба да се подигне тужба или да се изврши одређена радња под претњом губитка права.

Приликом доношења ове одлуке Апелациони суд је имао у виду да је у образложењу побијаног решења погрешно наведен као датум подношења тужбе 24.06.2009.године, иако је тужба предата пошти 23.06.2009.године препорученом пошиљком (који дан се у смислу одредбе члана 107. став 2. Закона о парничном поступку сматра као дан предаје суду), али је то без утицаја на доношење другачије одлуке, јер је рок за подношење тужбе за накнаду штете због повреде части и угледа протекао 02.05.2009. године, односно 04.05.2009. године, а председник већа, односно судија појединац првостепеног суда очигледне погрешке у писању може исправити у свако доба посебним решењем, сагласно одредби члана 349. став 1. Закона о парничном поступку.

Како се ни осталим наводима жалбе тужиоца не доводи у сумњу правилност првостепеног решења, Апелациони суд у Београду је одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио решење применом одредбе члана 387. тачка 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија
Споменка Зарић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Vacare culpa magnum est solacium – Бити без кривице велика је утеха (Цицерон)