Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.05.2010.

Гж 12020/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 12020/10
20.05.2010. године
Београд

 

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужилаца АА1, АА2 и АА3, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених „ББ“ д.о.о.Београд, _ и ББ1 из _, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против решења Другог општинског суда у Београду П.8670/09 од 16.11.2009.године, у седници одржаној 20.05.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ решење Другог општинског суда у Београду П.8670/09 од 16.11.2009.године.


О б р а з л о ж е њ е

Други општински суд у Београду је решењем П.8670/09 од 16.11.2009. године одбацио тужбу тужилаца, као неблаговремену.

Тужиоци су против наведеног решења изјавили жалбу из свих законом предвиђених разлога.

Апелациони суд у Београду је испитао побијано решење у границама разлога одређених у члану 372. у вези члана 388. Закона о парничном поступку и нашао да жалба није основана.

Првостепено решење донето без битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности.

Према стању у предмету, тужиоци су 04.11.2009.године поднели тужбу против тужених: „ББ“ д.о.о.Београд, који је оснивач листа „ББ1“ и ББ као главног и одговорног уредника наведеног листа. У тужби је, између осталог, наведено да је 03.05.2007.године у листу „ББ1“ објављен чланак „Спасавајте се, иде интервентна патрола“, а као илустрација за овај чланак употребљена је фотографија тужилаца која је настала док су тужиоци били на радном задатку у униформама. Објављивањем фотографија тужилаца уз текст чији садржај није у вези са њима, а који говори о негативној друштвеној појави, дошло је до омаловажавања тужиоца, које је учињено подсредством штампе, односно тужиоци су на наведени начин доживели повреду части и угледа. У тужби је предложено да се тужени обавежу да солидарно исплате тужиоцима по 300.000,00 динара на име накнаде штете због повреде части и угледа.

Првостепени суд је у побијаном решењу утврдио да је новински чланак са фотографијом објављен 03.05.2007.године, те имајући у виду да је тужба поднета 2 године и 5 месеци након објављивања, по одредби члана 85. Закона о јавном информисању („Службени гласник РС“, бр.43/2003, 61/2005 и 71/2009), тужба је неблаговремена и побијаним решењем иста је одбачена.

Неосновано тужиоци у жалби сматрају да је првостепени суд погрешно применио одредбе Закона о јавном информисању, с обзиром да се фотографија тужилаца не може квалификовати као запис из приватног живота тужилаца, односно тужиоци сматрају да се не ради о повреди права на лични запис у вези са приватним животом тужилаца. Тужиоци су поднели благовремено тужбу, јер Закон о облигационим односима прописује да потраживање накнаде проузроковане штете застарева за 3 године од када је оштећени сазнао за штету и лице које је штету учинило.

Одредбом члана 43. став 1. Закона о јавном информисању регулисано је да информација из приватног живота, односно лични писани запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и слично), запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и слично) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски, дигитални и слично) – не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик, односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице. Из наведене одредбе Закона о јавном информисању произилази да је, између осталог, забрањено објављивање записа лика, а притом није предвиђен услов да запис мора да буде из приватног живота, како то погрешно сматрају тужиоци.

Имајући у виду наведено, као и наводе тужбе да је објављивањем фотографије дошло до омаловажавања и повреде части и угледа што је учињено путем штампе, правилан је првостепени суд применио одредбу члана 85. Закона о јавном информисању и закључио да је тужба у конкретном случају неблаговремена.

Неосновано се тужиоци у жалби позивају на одредбе Закона о облигационим односима сматрајући да су поднели благовремено тужбу. Законом о облигационим односима регулисани су рокови чијим протеком престаје право потраживања накнаде проузроковане штете, а у конкретном случају, ради се о року који је законом одређен за подизање тужбе, чијим протеком престаје право подношења тужбе.

На основу изложеног, применом одредбе члана 387. тачка 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Споменка Зарић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)