Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.03.2012.

Гж 1213/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1213/12
07.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Весне Матковић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужених Новинско издавачког друштва “Курир инфо” Д.О.О. Београд, улица Влајковићева број 8 и ББ, главног и одговорног уредника дневних новина “Курир”, које обоје заступа пуномоћник ББ, адвокат, ради објављивања одговора, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П.3.бр.378/2010 од 27.06.2011.године, у седници већа одржаној дана 07.марта 2012.године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П.3.бр.378/2010 од 27.06.2011.године у делу става првог и другог изреке у односу на тужено Новинско издавачко друштво “Курир инфо” Д.О.О.Београд, тако што се одбија као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се нареди туженом Новинском издавачком друштву “Курир инфо” Д.О.О. да објавио одговор тужиоца на чланак “Поводом неистина објављених у Дневном листу “Курир” од _.године под насловом “Пријаве за _”, и да уколико не објави наведени текст солидарно исплати са ББ новчани износ од 1.000.000,00 динара, а све у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења.

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П.3.бр.378/2010 од 27.06.2011.године у односу на туженог ББ у целости и у односу на тужено Новинско издавачко друштво “Курир инфо” Д.О.О.Београд у ставу трећем изреке, и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење,


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П.3.бр.378/2010 од 27.06.2011.године, ставом првим изреке усваја се тужбени захтев па се наређује туженима Новинско издавачком друштву “Курир инфо” Д.О.О.Београд и главном и одговорном уреднику дневних новина “Курир инфо” ББ да објаве следећи одговор “Поводом неистина објављених у дневном листу “Курир” од _.године под насловом “Пријаве за _” према члану 47 Закона о јавном информисању обавезује се главни и одговорни уредник листа “Курир” да на прописан начин на истом месту и у истом формату објави следећи деманти, како је даље наведено у ставу један изреке првостепене пресуде. Ставом другим, обавезују се тужени “Курир инфо” Д.О.О. и главни и одговорни уредник дневних новина “Курир” ББ да тужиоцу АА, уколико не објаве наведени текст солидарно исплате новчани износ од 1.000.000,00 динара, а све у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом извршења. Ставом трећим изреке, обавезује се тужени “Курир инфо” Д.О.О. и главни и одговорни уредник дневних новина “Курир” ББ да тужиоцу АА, солидарно накнаде трошкове поступка у износу од 115.162,50 динара, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења.

Против наведене пресуде, тужени су благовремено изјавили жалбу из свих законом прописаних жалбених разлога.

Тужилац је дао одговор на жалбу.

Испитујући правилност ожалбене пресуде, у смислу одредбе члана 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужених основана.

Према утврђеном чињеничном стању, у дневном листу “Курир” дана 10.12.2010.године објављен је текст под насловом “Пријаве за Цептера” и под насловом “Финансијска инспекција поднела више пријава против фирми у власништву АА због кршења закона”. У тексту се наводи да инспекција још увек није завршила контролу свих српских фирми у власништву најбогатијег Србина, па постоје могућности да ће због неких тежих прекршаја бити поднете и кривичне пријаве, да је у пореској управи потврђено да су у _ предузећима рађене контроле и предузете законске мере, те да према подацима исте управе и оним објављеним у регистру привредних субјеката, као и у Централном регистру хартија од вредности, пореска управа је од 2007.године до 2009.године контролисала обрачунавања и плаћања јавних прихода који су у њеној надлежности, у предузећима у којима се као акционар појављује страна фирма “АА”, а чији је оснивач ББ и да су тужени открили да готово све српске фирме овог милијардера годинама послују са губитком и да због фиктивних уговора и увећавања фактура домаћих предузећа западала су у губитке и на тај начин избегнуто је плаћање пореза, а новац је завршавао у оф-шор зонама где су регистроване фирме АА. Тужилац је дана 22.12.2010.године главном и одговорном уреднику – овде туженом ББ доставио деманти, са садржином као у ставу првом изреке. Деманти није објављен. Првостепени суд је закључио да је тужбени захтев основан, зато што тужени нису поступили у складу са чланом 47 Закона о јавном информисању, и нису објавили деманти тужиоца на текст који је објављен у Дневном листу “Курир” дана _.године, а који деманти је упућен листу “Курир” и главном и одговорном уреднику ББ. Даље је закључио да се не ради о захтеву за исправку информације, већ о захтеву за објављивање одговора, јер је деманти имао карактер одговора, а не захтев за исправку појединих података у објављеном тексту, те да тужилац основано тражи објављивање одговора јер су у спорном тексту објављене информације које су биле подесне да повреде право или интерес тужиоца, а у наредном броју након достављања демантија тужени нису објавили интегралну верзију одговора без измена, по истом основу, нити ознаку да се ради о одговору.

Одлучујући у односу на тужено Новинско издавачко друштво “Курир инфо” Д.О.О.Београд, првостепени суд је погрешно применио материјално право, а на правилну примену материјалног права другостепени суд пази по службеној дужности, а на погрешну примену материјалног права се основано указује и жалбом.

Наиме, предмет тужбеног захтева је захтев тужиоца да се објави одговор на информацију – чланак који је објављен у дневном листу “Курир” од 10.12.2010.године. Одредбом члана 47 став 1 Закона о јавном информисању прописано је да лице на које се лично односи информација подесна да повреди његово право или интерес може од одговорног уредника захтевати да, без накнаде, објави одговор у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета. Ставом два истог члана, прописано је да ако одговорни уредник не објави одговор, а не постоји неки од разлога за необјављивање, одређен овим законом, као и ако одговор објави на непрописан начин, ималац права на одговор може против одговорног уредника поднети тужбу за објављивање одговора.

Из цитиране законске одредбе несумњиво произилази да, захтев да се објави одговор, се захтева од одговорног уредника, а уколико то одговорни уредник не учини, ималац права на одговор може против одговорног уредника поднети тужбу за објављивање одговора. У конкретном случају то значи да је пасивно легитимисан у парници за објављивање одговора на информацију само одговорни уредник, а не и новинско издавачко предузеће које је издавач новина, из којих разлога тужени Новинско издавачко друштво “Курир инфо” није пасивно легитимисано у овој парници.

Са изнетих разлога, првостепена пресуда је у ставовима првом и другом изреке преиначена, у односу на туженог Новинско издавачко друштво “Курир инфо” Д.О.О.и тужбени захтев у односу на њих одбијен, како је и одлучено у ставу првом изреке, а на основу одредбе члана 380 став 4 ЗПП.

У односу на туженог Бранислава Бјелицу, одлука првостепеног суда се, по налажењу другостепеног суда, за сада не може прихватити као правилна, јер због погрешне примене материјалног права чињенично стање није правилно и у потпуности утврђено.

Одредбом члана 47 став 3 Закона о јавном информисању (ставови 1 и 2 су већ напред цитирани, због чега се њихова садржина не понавља) прописано је да у парници ради објављивања одговора расправља се само о чињеницама одређеним овим законом, од којих зависи обавеза одговорног уредника да објави одговор. Одредбом члана 58 истог закона, прописани су разлози за не објављивање одговора. Тако је, између осталог, ставом 1 тачка 5 прописано да одговорни уредник није дужан да објави одговор, односно суд неће наредити одговорном уреднику да објави одговор ако у захтеву за објављивање одговора подносилац није навео своје име и адресу, односно назив и седиште, а недостајући податак није познат редакцији, као и ако није потписан одговор, тачком 8 истог става, ако се одговор односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, као и ако одговор не садржи тврдњу о чињеницама, већ мишљење, а тачком 14, да ако би због садржине одговора његово објављивање могло изазвати забрану објављивања информације, кривичну или прекршајну одговорност, или грађанскоправну одговорност према трећим лицима, док је ставом другим прописано да разлози за не објављивање одговора важе и за не објављивање дела одговора. У конкретном случају првостепени суд није утврдио да ли је туженом уреднику ББ била позната адреса тужиоца, јер није утврдио да ли је раније тужилац контактиран, те уколико јесте на коју адресу је контактиран, да ли је тај контакт био писмени, у контексту да је тужени имао сазнања о адреси тужиоца, као што није утврдио ни разлоге односно испуњеност цитираних законских одредби које се односе на одговор тужиоца, а наиме, да ли цео одговор испуњава услове да буде објављен, имајући у виду наводе дате у одговору, као што је рецимо део навода из одговора који се односи на, како то тужилац у одговору пише, "_ _", затим да ће туженима помоћи они који овакве текстове наручују, да дневни лист “Курир” највише крши прописе.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће отклонити пропусте на које му је указано, тако што ће утврдити да ли је туженом ББ била позната, односно могла бити позната адреса тужиоца, да ли одређени делови одговора представљају одговор на информацију која је објављена, или представљају изношење мишљења, односно коментара тужиоца, те да ли тиме испуњавају законске услове да буду саставни део одговора, па ће ценећи и остале жалбене наводе донети нову и на закону засновану одлуку.

Са свега наведеног, на основу члана 377 став 2 ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Укинута је и одлука о трошковима поступка у односу на туженог ББ, јер иста зависи од коначног исхода спора, а у односу на тужено Новинско издавачко друштво “Курир инфо”, са разлога јер је на записнику на рочишту главне расправе, када је главна расправа закључена тражио трошкове и ближе их определио, а како је навео и пуномоћник тужиоца, достављајући трошковник, па с обзиром на исту констатацију првостепеног суда за обе странке, и приложени трошковник тужиоца, а не постојање трошковника тужених, није се могло закључити да ли је трошковник приложен, или није, а од чега зависи и одлука о трошковима, у односу на овог туженог.

Напомиње се да су све одредбе ЗПП, које су наведене у образложењу, из Закона о парничном поступку објављеног у "Службеном гласнику РС” бр.125/04 и 111/09, а који се примењује на основу члана 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/2011).

Председник већа-судија,
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)