Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.10.2010.

Гж 13687/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13687/10
Дана 27. октобра 2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Владиславе Милићевић и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступају АБ и АБ1, обоје из Новог Сада, против тужених „ББ“ д.о.о. Београд, _ чији је правни следбеник ПД „ББ1“ д.о.о. Београд, _, и ББ, чији је заједнички пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П. 4543/08 од 11. новембра 2009. године, у седници већа одржаној дана 27. октобра 2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П. 4543/08 од 11. новембра 2009. године у ставу првом и трећем изреке, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени „ББ“ д.о.о. Београд, чији је правни следбеник ПД „ББ1“ д.о.о. Београд, и ББ, да тужиоцу АА на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части објављивањем информација у дневним новинама „ББ1А“ од 28.04.2008. године у тексту под насловом „Ваља падеже и телефоне“, солидарно исплате износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од 11.11.2009. године до исплате, као и на име трошкова парничног поступка износ од 63.100,00 динара, све у року од 8 дана по пријему писменог отправка ове пресуде, док се већи део тужбеног захтева тужиоца преко досуђеног овом пресудом ОДБИЈА као неоснован.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени „ББ“ д.о.о. Београд и ББ, као главни и одговорни уредник, да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части објављивањем информација у дневним новинама „ББ1А“ од 28.04.2008. године у тексту под насловом „Ваља падеже и телефоне“ солидарно исплате износ од 300.000,00 динара, са законском затезном каматом од 11.11.2009. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован већи део тужбеног захтева тужиоца од досуђеног ставом првим изреке, а за износ од још 700.000,00 динара, са законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 82.100,00 динара.

Против наведене пресуде у усвајајућем делу, жалбу су благовремено изјавили тужени из свих законских разлога, као и против одлуке о трошковима парничног поступка.

Тужилац је дао одговор на жалбу тужених.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужених делимично основана.

У поступку пред првостепеним судом нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности, нити друге повреде које су биле или могле бити од утицаја на доношење правилне и законите одлуке.

Према утврђеном чињеничном стању у дневним новинама „ББА“ од 28.04.2008. године, чији је издавач тужени „ББ“ д.о.о. Београд, а главни и одговорни уредник тужени ББ, у тексту под насловом „Ваља падеже и телефоне“ и наднасловом „Рат у судијском подземљу“, који текст представља део серијала, који се бави корупцијом међу фудбалским судијама, односно руководећим људима у Фудбалском Савезу Србије, наведено је, између осталог, да је тужилац, као и неке друге фудбалске судије, исплатио износ од 10.000,00 евра СС, председнику Удружења судија Србије, за добијање статуса интернационалног судије, иако не зна енглески језик, да се тужилац на семинару за међународне судије одржаном у Риму 2007. године „неким чудом провукао, и није био на провери из енглеског језика“, да је то незнање енглеског језика потврдио на турниру до 17 година у Турској где је на првој утакмици добио екстремно лошу оцену од 7,6 а на другом мечу 7,7, приликом којег му је репрезентативац Холандије пријавио вређање на расној основи, али га тужилац није разумео, па то није ни споменуо у извештају УЕФ-е због чега су се холанђани жалили, да је УЕФ-а проследила захтев ССС да се тужилац изјасни, чиме су му затворена врата за напредак на евро сцени, да је тужилац протежиран као неквалитетан кадар од стране челника судијске организације злоупотребом службеног положаја, због тога што је у време када је предложен за интернационалу листу, добио слабу оцену на мечу ОФК Београд-Партизан и ОФК Београд-Звезда, да се и поред тога што је добио две слабе оцене нашао на интернационалној листи, да је то била награда од СС1, да својим одлукама директно утицао да ОФК Београд игра „Плеј аут“, због тога што је добио више новца, да му је извесни СС3, контролор на тој утакмици, рекао у свлачионици да баци знак „ФИФЕ“, јер га не заслужује, да су тужиоца на СС2 инсистирање скинули са листе и да га сада враћа, а што је срамота. Цео текст објављен је у виду интервјуа са извором, чији идентитет није откривен у тексту, већ је само наведено да се ради о чувеном интернационалном арбитру, а као аутор текста потписан је новинар СС4. Новинар СС4, који је аутор спорног текста, бави се проблематиком у судијском фудбалу уназад десет година. Аутор је фељтона који излази у 26 наставака, а има за предмет причу о судијској мафији, и уредник је фудбалске рубрике. Главни и одговорни уредник листа му је одобрио штампање спорног текста. Податке о тужиоцу добио је од бивших судија, те комесара за суђење, како савезних тако и интернационалних, чији идентитет, током саслушања у својству сведока пред првостепеним судом, није желео да открије, наводећи да се ради о информацијама које су проверљиве, али да није могао да проверава материјалну документацију Фудбалског савеза, јер му то нису дозволили. Пре објављивања текста није ступио у контакт са тужиоцем, нити је са њим разговарао. Звао га је на телефон, али му се нико није јављао. Саслушањем тужиоца, у својству парничне странке, чијем исказу је поклонио веру, прибављањем записника Фудбалског Савеза Србије-Одбора за судијска питања од 08.09.2006. године, увидом у ранг листу судија у такмичењу Меридијан супер лиге за 2005/2006 годину, увидом у електронску пошту УЕФ-а од 04.07.2007. године те 15.02.2007. године, те правилника о оцењивању судија, првостепени суд је утврдио да су у наведеном чланку објављене делом неистините информације и увредљиви коментари (тужилац није оспорио да је на првој утакмици добио оцену 7,7 а на другој 7,9, те да је слабе оцене добио на утакмицама ОФК-а Београд -Партизан и Хајдук у А-Банат). Тужилац ради у МУП-у, а због објављеног текста имао је проблема на послу. Ожењен је, има дете од две године старости.

Имајући у виду напред утврђено чињенично стање, које овај суд у свему прихвата као правилно и потпуно утврђено, правилно је поступио првостепени суд када је нашао да су тужени објављивањем нетачних информација у наведеном чланку повредили углед и част тужиоца, те да су у обавези да тужиоцу солидарно накнаде на тај начин учињену штету, правилно примењујући на утврђено чињенично стање материјално право и то одредбе чл. 79 и 80 у вези чл. 3 и 4 Закона о јавном информисању, дајући за своју одлуку разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Нису основани наводи жалбе тужених да је у поступку пред првостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, јер је побијана пресуда са јасним и непротивуречним разлозима о свим битним чињеницама.

Нису основани ни наводи жалбе тужених да је побијана пресуда заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, јер је све битне чињенице од значаја за оцену основаности тужбеног захтева, применом правила о терету доказивања, првостепени суд потпуно и правилно утврдио извођењем предложених доказа, које доказе је ценио правилно и савесно у смислу одредбе чл. 8 ЗПП, коју оцену доказа у свему као правилну прихвата и овај суд.

Нису основани ни наводи жалбе тужених да је побијана пресуда заснована на погрешној примени материјалног права. Ово стога што, су и и по налажењу овога суда, тужени у тексту „Ваља падеже и телефоне“ аутора новинара СС4, у виду интервјуа са извором чији идентитет није откривен у тексту, објавила неистините информације. Наиме, првостепени суд је поклонио веру исказу тужиоца, саслушаног у својству парничне странке, да су у овом тексту објављене већим делом неистините иформације, као нпр. то да је дао, односно „искеширао новац да би добио статус интернационалног судије“, те да је подмићивањем и корупцијом добио статус интернационалног судије, ни да је његово знање енглеског језика било доведено у сумњу на семинару у Риму, а ни касније током суђења на утакмицама које су уследиле након семинара, коју оцену доказа прихвата као правилну и овај суд. Ово због тога што из извештаја Фудбалског савеза Србије произилази да је суђење тужиоца било задовољавајуће, па пласиране информације у тексту као што је навођење да је тужилац добио лоше оцене од 7,6 и 7,7 на две интернационалне утакмице, уз изостављање објашњења да се оцењивање врши од 5,0 до 10 сходно Правилнику о судијама и суђењу Фудбалског савеза Србије од 06.06.2007. године, у који је првостепени суд извршио увид, представљају информације које су подобне да повреде углед и част сваког лица, па и тужиоца као субјекта информације, при чему пре објављивања ових информација није покушана провера тачности истих, на који начин је поступљено противно одредбама чл. 3 и 4 Закона о јавном информисању, правилима новинарске струке и кодексу новинарске струке, те је на тај начин немарно и олако објављена неистинита информација у несразмери између интереса јавности да буде упозната са стањем ове области спорта, с једне стране, и повређеног права на част и углед тужиоца, јер се интереси јавности могу остварити другачијим начином објављивања, односно без повреде угледа и части или уз мању повреду, уз омогућавање да се чује и друга страна, односно тужилац, што је у конкретном случају изостало.

При томе, и по налажењу овог суда, као другостепеног суда, без утицаја је на другачију одлуку у овој правној ствари чињеница да се ради о интервјуу, а не о изнетом мишљењу аутора текста, јер независно од тога што постоји битна разлика да ли се нешто износи као сопствена тврдња или знање или се преноси као туђа, ни таквим преношењем се новинар не ослобађа обавезе пружања новинарске пажње односно било какве провере таквих информација, нити оправдава само по себи њено објављивање, па је проношење неистините туђе тврдње исто као изношење сопствене, а конкретном случају објављивањем неистинитих информација створена је погрешна представа о личности тужиоца и његовом раду као интернационалног судије.

Међутим, основано се жалбом тужених указује да је првостепени суд досудио тужиоцу превисоки износ на име правичне накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части објављивањем спорног текста. Наиме, имајући у виду одредбу чл. 200 ЗОО у вези чл. 223 ЗПП, те све околности конкретног случаја правичну новчану накнаду нематеријалне штете тужиоцу због повреде угледа и части коју је претрпео објављивањем спорног текста представљао би износ од 100.000,00 динара. Стога је Апелациони суд у Београду преиначио побијану пресуду у ожалбеном делу тако што је обавезао тужене да тужиоцу солидарно исплате на име накнаде нематеријалне штете износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од 11.11.2009. године до исплате, а преко овог износа тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци применом чл. 380 тач. 4 ЗПП.

Истовремено је, с обзиром да је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, Апелациони суд сходно чл. 161 ст. 3 ЗПП одлучио о трошковима целог поступка, тако што је обавезао тужене да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка сходно чл. 149 и 150 ЗПП а према постигнутом успеху тужиоца у спору, и то за радње предузете преко адвоката: за састав тужбе и једног образложеног поднеска у износу од по 4.000,00 динара, за заступање на пет одржаних рочишта у износу од по 5.000,00 динара, за заступање на једном неодржаном рочишту износ од 2.500,00 динара, те на име такси на тужбу износ од 13.800,00 динара, те таксе на одлуку износ од 13.800,00 динара, све укупно износ од 63.100,00 динара, према важећој АТ и ТТ у време доношења побијане одлуке.

Председник већа-судија
Славица Срећковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)