Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.09.2010.

Гж 13727/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13727/10
Дана 24.09.2010. године
ул. Немањина бр. 9
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Издавачког друштва „_"доо - Дневне новине „ББ", са седиштем у _, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П бр. 3849/10 од 23.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 24.09.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П бр. 3849/10 од 23.04.2010. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П бр. 3849/10 од 23.04.2010. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се обавеже тужени Издавачко друштво „_"доо - Дневне новине „ББ", чије је седиште у _, да тужиоцу АА, исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреда угледа и части и права личности износ од 550.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате. Ставом другим изреке пресуде, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да пресуду којим би се усвојио тужбени захтев након правоснажности објави у првом наредном броју Дневних новина „ББ" о свом трошку, без икаквог коментара. Ставом трећим изреке пресуде, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у укупном износу 41.900,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући пресуду због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући првостепену пресуду у границама законских овлашћења прописаним одредбом члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца основана.

Првостепени суд је у доказном поступку утврдио да је у Дневном листу „ББ", објављеном дана 23.5.2009. године, на _ страници, у рубрици „Хроника", под насловом „Крао аутомобиле" објављен текст: „АА ухапшен у сарадњи београдске и краљевачке полиције због сумње да је током јануара и фебруара ове године са подручја Општине Раковица, Чукарица и Обреновац украо шест аутомобила „Ауди", „Голф", „Пасат" регистарске ознаке Косова и Метохије, Црне Горе, Италије и Француске. Сва возила су одвезена у Тавник где их је полиција и пронашла и вратила оштећеним власницима. Осумњиченом је одређено задржавање од 48 сати. Полиција ради на идентификацији осталих особа који су учествовали у крађи." Уз овај текст објављена је фотографија тужиоца. Наведени текст сачињен је на основу званичног саопштења МУП-а Републике Србије број 250/09 од 22.5.2009. године, који је стигао на мејл редакције и у коме је било наведено: „Припадници београдске и краљевачке полиције лишили су слободе АА, због основане сумње да је са непознатим лицима извршио више кривичних дела тешке крађе. Осумњичени АА је, са другим лицима, у периоду јануар - фебруар ове године, на подручју Општина Раковица, Чукарица и Обреновац украо шест аутомобила марке „Ауди", „Голф", „Пасат" регистарских ознака Косова и Метохије, Црне Горе, Италије и Француске. Сва возила су одвежена у место Тавник, Општина Краљево, да је исте полиција пронашла и вратила власницима. АА одређено је задржавање од 48 сати. У току је рад на идентификацији осталих лица који су учествовали у извршењу ових кривичних дела". Уз саопштење је објављена и слика лица. Наслов текста „Крао аутомобиле", није садржан у званичном саопштењу МУП-а, већ је овај наслов дат у редакцији.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио да су објављене информације потпуно и верно пренете из саопштења МУП-а Републике Србије, као документа надлежног државног органа, као и да су објављене у складу са новинарском пажњом примереном околностима, па је у складу са одредбом члана 82 Закона о јавном информисању, тужбени захтев одбио као неоснован.

Апелациони суд у Београду оцењује да се оваква одлука првостепеног суда не може прихватити као правилна, с обзиром да је првостепени суд њеним доношењем учинио битну повреду одредаба парничног поступка, прописану одредбом члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, а на коју повреду посебно указује жалба тужиоца, јер су изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати делом су нејасни и противречни стању у списима и изведеним доказима.

Првостепени суд је на основу утврђеног чињеничног стања закључио да су у Дневном листу „ББ" од 23.5.2009. године, у рубрици „Хроника" објављене информације верно пренете из саопштења МУП-а Републике Србије број 250/09 од 22.5.2009. године, као документа надлежног државног органа, због чега је оценио да не стоји одговорност туженог у смислу наведене одредбе члана 82 Закона о јавном информисању. Истовремено је међутим закључио да наслов који је дат објављеном тексту није повредио претпоставку невиности, јер је у време објављивања тужилац и био осумњичен да је крао аутомобиле, те да и није означен као учинилац кривичног дела, а што се не може прихватити као правилно закључивање. Наиме, по оцени Апелационог суда наслов који прати овако преузету и објављену информацију „Крао аутомобиле", код просечног читаоца може да изазове помисао да је у одговарајућем судском поступку већ утврђено да је АА извршио кривично дело крађе, а што је и тужилац истицао да су га сви избегавали јер је управо такав текст са таквим насловом залепљен на његову кућу и продавницу. Чињеница је да се из даљег текста може утврдити да се ради о основаној сумњи да је тужилац извршио више кривичних дела тешке крађе, односно да је од стране надлежних државних органа покренут предкривични поступак, којем тек предстоји покретање кривичног поступка у коме би се доказивала одговорност АА и да та чињеница ублажава примарни утисак који читалац стиче читањем наслова, међутим, по оцени овог суда, свакако не отклања у потпуности првостечени утисак код просечног читаоца, а што је управо релевантно, да је тужилац већ осуђен за извршено кривично дело крађе. На основу наведеног произилази да објављени текст и ако представља верно пренету саму информацију из документа надлежног државног органа, са тако истакнутим и подвученим насловом који је дат преузетом тексту, само појачава утисак код читалаца да је већ утврђена кривична одговорност АА, што у конкретном случају није утврђено, па се за објављену вест, управо под таквим насловом, не може сматрати да исти није повредио претпоставку невиности тужиоца и да само исказује сумњу у односу на тужиоца, како то сматра првостепени суд, с обзиром да наслов „Крао аутомобиле" управо указује на свршено стање и код просечног читаоца и као такав подобан је да повреди част и углед појединца. У медијском праву, а у сукобу између слободе изражавања и основних права личности, као што су част и углед, у начелу важи правило да су вредносни судови слободни, али да чињенични нису, јер су подложни проверљивости и у презентирању чињеница новинар нема потпуну слободу, већ мора поступати са новинарском пажњом, која подразумева напор да се утврди истинитост чињеница, што у конкретном случају није учињено, јер је преузетом тексту дат наслов који не одговара чињеничном стању, а о чему провостепени суд није водио рачуна. Такође не може се прихватити ни уверење првостепеног суда да тужилац није доказао да је трпео било какву штету превасходно нематеријалну, коју само и потражује, наводећи да није доказао ни да је због тога изгубио пријатеље и ако тужилац није само на то указивао. Ово из разлога што је суд извео доказ саслушањем тужиоца који је детаљно описао своје лично осећање и које је све непријатности доживео поводом објављеног текста са таквим насловом, међутим тај изведени доказ произлази да суд није уопште ценио, с обзиром да у том контексту не даје никакве разлоге који би били подобни да се њихова правилност испита у другом степену.

С тим у вези и ако је тачно и правилно уверење првостепеног суда да објављени текст није могао утицати на поступајућег судију у вези одређивања притвора тужиоцу, у контексту изложеног произилази да то није ни била једина релевантна околност за правилно пресуђење, па како се с тога због уочених недостатка првостепена пресуда не може сматрати правилном и законитом, то је ова пресуда морала бити укинута.

У поновном поступку, првостепени суд ће у циљу отклањања учињене битне повреде одредаба парничног поступка, поступити по указивању из овог решења, па ће пошто поступи у смислу члана 384 став 2 Закона о парничном поступку и расправу спроведе у смислу одредби чланова 7, 8 и 299 истог Закона, донети нову одлуку о тужбеном захтеву правилно примењујући материјално право.

Укинута је и одлука о накнади трошкова парничног поступка, у смислу одредбе члана 161. став 3. Закона о парничном поступку, с обзиром да ова одлука зависи од коначне одлуке о главној ствари.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је у смислу одредби члана 373. став 1. тачка 3. и члана 376. став 1. Закона o парничном поступку, донео одлуку као у изреци овог решења.

Председник већа – судија
Маргита Стефановић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)