Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.09.2010.

Гж 13921/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13921/10
Дана 23.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Говедарица, председника већа, Зоране Делибашић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиља АА и АА1, које заступа АБ, адвокат, против тужених “ББ” д.о.о. са седиштем _, правног следбеника туженог “ББ1” д.о.о. са седиштем _ и ББ одговорног уредника туженог “ББ1” д.о.о., које заступа БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П.бр. 2375/10 од 16.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 23.09.2010. године, донео је


ПРЕСУДУ

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П.бр. 2375/10 од 16.06.2010. године у првом и трећем ставу изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П.бр. 2375/10 од 16.06.2010. године, првим ставом изреке наложено је туженима да тужиљама солидарно на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због објављивања неистинитих информација исплате износе од по 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде до исплате. Другим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиља којим су тражиле да се наложи туженима да им на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због објављивања неистинитих информација солидарно исплате поред износа досуђених првим ставом изреке првостепене пресуде, још износе од по 150.000,00 динара, са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде до исплате. Трећим ставом изреке наложено је туженима да тужиљама солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 62.892,00 динара.

По закључењу главне расправе тужени “ББ1” д.о.о. дана 23.06.2010. године престао је да постоји и избрисан је из судског регистра услед статусних промена, спајања и припајања, па је правни следбеник туженог “ББ” д.о.о. са седиштем у Београду преузео поступак.

Благовремено поднетом жалбом тужени побијају првостепену пресуду у првом и трећем ставу изреке из свих законом прописаних разлога из чл. 360 став 1 Закона о парничном поступку.

Тужиље су доставиле одговор на жалбу.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 372 ЗПП и оценио да жалба није основана.

У првостепеном поступку поводом доношења побијане пресуде нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, и због којих би побијана пресуда морала бити укинута.

Право на накнаду материјалне и нематеријалне штете објављивања информације чије је објављивање у складу са Законом о јавном информисању забрањено прописано је одредбом чл. 79 тог Закона, који не искључује примену општих прописа. Закон о облигационим односима је у односу на Закон о јавном информисању општи пропис и у чл. 155 садржи дефиницију материјалне и нематеријалне штете. Материјална штета је умањење нечије имовине (обична штета) и спречавања увећања имовине (измакла корист), док је нематеријална штета дефинисана као наношење другоме физичког, психичког бола или страха. Психички и душевни болови су исти појам.

Тужиље тужбом потражују накнаду штете због претрпљених душевних болова, па како је накнада штете за претрпљене душевне болове законом дефинисана као нематеријална штета, чињеница да тужиље у тужби нису навеле да потражују накнаду нематеријалне штете, већ да су само определиле који вид нематеријалне штете потражују, тужбу не чини неразумљивом да се по њој није могло поступати. Стога су неосновани наводи жалбе да је побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 став 1 у вези са чл. 3 став 1 ЗПП, јер је првостепени суд поступао у границама постављеног тужбеног захтева.

Изрека првостепене пресуде је разумљива, не противречи сама себи и разлозима датим у образложењу, које садржи потпуне и јасне разлоге о свим битним чињеницама за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева, тако да се законитост и правилност пресуде са сигурношћу могу испитати па не стоје ни жалбени наводи о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању тужени “ББ1” д.о.о., чији је правни следбеник “ББ” д.о.о. који је преузео ову парницу је оснивач јавног гласила, дневних новина _, чији је главни и одговорни уредник тужени ББ. У броју _ од 19.09.2008. године на страни 17 објављена је фотографија тужиље АА1 уз текст под насловом “Бескућници”. У поднаслову објављено је да је породица тужиље АА1 из куће у _ избачена на улицу због несугласица тужиље АА, мајке тужиље АА1, са братом, који је већински власник. У тексту је наведено да се цео објекат руши и да ће због рушења објекта на улицу морати да иду и музичари из састава “_” који раде у студију у делу куће. У тексту је постављено и питање да ли ће се одржати венчање тужиље АА1 које је било планирано за следећи месец јер породица има проблем око тражења новог крова над главом. Извор информације је близак сестри тужиље АА1, која је позната естрадна певачица, а у тексту стоји да су новинари затражили коментар поводом информације коју су добили од тужиља и да је тужиља АА одбила да коментарише информацију са образложењем да су то личне ствари. Аутор текста је новинар СС запослен у дневном листу “_” који је пошто је главни и одговорни уредник одобрио текст позвао тужиљу АА и упознао је са садржином припремљеног текста, као и да уколико буде неких нејасноћа има право да садржину текста демантује. Тужиље се нису користиле правом на одговор – деманти. У време објављивања информације тужиља АА1 је била у шестом месецу трудноће, а због објављивања информације која садржи неистините чињенице о наводно лошим и поремећеним породичним односима тужиље и њихова породица биле су изложене подсмеху средине у којој живе и раде, због чега су трпеле душевне болове, јер су родбини, пријатељима и колегама морале да објашњавају да су њихови породични односи складни.

Чињенично стање важно за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева у поступку је потпуно и правилно утврђено оценом сваког доказа засебно, свих доказа заједно и на основу резултата целокупног поступка применом чл. 8 ЗПП и наводима жалбе није доведено у сумњу.

Из потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извео правилан закључак да је тужбени захтев тужиља делимично основан.

Права личности – лична права, су апсолутна грађанска субјективна права чији су објекти лична добра човека. У ова права између осталог спадају право на углед и част и право на приватност (право на поштовање приватног и породичног живота, дома и преписке).

Право на углед је право на заслужено стечено позитивно мишљење јавности о неком лицу, док је част укупност моралних и других вредности појединца. Прецизну разлику између ова два појма није могуће направити, јер се међусобно преплићу код сваког лица, па је сврха заштите права на углед и част заштита положаја личности у јавности.

Право на приватност је опште право и разликује се од свих других права личности. Уже одређено право на приватност је апсолутно субјективно право физичког лица да може самостално да одлучи о упознавању трећих лица са било којом манифестацијом своје егзистенције. Из овог права извиру посебна лична права као што су право на приватан живот, право на породични живот, дом, преписку, право на заштиту лика и гласа. У оквиру права на приватан живот треба разликовати интимну сферу у коју ималац права никоме не допушта приступ или допушта само најближим лицима, и, приватно – јавну сферу у коју ималац права допушта већем броју људи да се упознају са одређеним аспектима његовог живота. Јавни интерес и право на мешање у право на приватност кроз слободу изражавања путем масмедија постоји само када је то у складу са законом и неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности, економске добробити земље, за спречавање нереда и злочина, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

Према чл. 43 у вези са чл. 80 став 2 Закона о јавном информисању објављивање информације из приватног живота као што су породичне прилике, чак и да су информације истините је недопуштено.

Објављивањем информација из приватног живота тужиља и изношењем породичних прилика у којима оне живе тужиљама је проузрокована штета недопуштеним објављивањем информација из области у коју није допуштен приступ трећим лицима, јер за то не постоји јавни интерес, па тужиљама, супротно наводима жалбе припада право на накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права на приватност сагласно чл. 3, 79 и 80 став 2 Закона о јавном информисању.

У објављеној тексту наведени су име и презиме и место пребивалишта обе тужиље, па су субјекти на које се информације односе препознатљиви. Стога су, супротно жалбеним наводима обе тужиље активно легитимисане за вођење ове парнице.

Тужиља АА1 је јавна личност, али супротно наводима жалбе, не постоји правом признат јавни интерес трећих лица прописан Уставом, ратификованим међународним уговорима који су у сагласности са Уставом и Законом о јавном информисању да буду упозната са породичним приликама у којима она живи.

Неосновани су и наводи жалбе да су тужиље својим понашањем скривиле настанак штете, односно допринеле да штета настане и да буде већа, јер се нису користиле правом на одговор – деманти. Право на накнаду нематеријалне штете према чл. 79 Закона о јавном информисању због објављивања информације која је у складу са тим Законом забрањена, тужиљама припада независно од других правних средстава која су им према одредбама тог Закона стајала на располагању.

Сврха накнада нематеријалне штете према одредбама чл. 200 ЗОО је сатисфакција, која оштећеном омогућава да прибављањем одређених духовних или материјалних добара привремено ублажи душевне патње које су последица штетног догађаја. Правилно полазећи од врсте и интензитета напада на заштићено добро (дневни лист у којем је објављен спорни текст је један од најтиражнијих листова у земљи што је општепозната чињеница) и сврхе накнаде нематеријалне штете, као и друштвено-економским приликама у време настанка штетног догађаја и доношења првостепене пресуде првостепени суд је правилно применио материјално право када је тужиљама досудио накнаду нематеријалне штете због повреде права на приватност у износу од по 100.000,00 динара. Мањим износима од досуђених не би се постигао циљ због кога је овај вид нематеријалне штете законом установљен. Слобода јавног информисања прописана Устаном, ратификованим међународним уговорима који су у сагласности са Уставом и Законом о јавном информисању доношењем побијане пресуде није ограничена, јер су тужени у обавези да приликом објављивања информација поштују основна начела јавног информисања и да објављују информације чије објављивање није забрањено.

У парничном поступку према чл. 187 став 4 ЗПП суд није везан правним основом спора изнетим у тужби, па другачија примена материјалног права од стране другостепеног суда на потпуно и правилно утврђено чињенично стање није од утицаја на правилност и законитост првостепене пресуде у побијаном делу.

На основу изложеног, а како се ни осталим наводима жалбе правилност и законитост побијане пресуде не доводи у сумњу, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу тужених и потврдио првостепену пресуду у првом ставу изреке применом чл. 375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл. 149, 150, 158 и 159 ЗПП, с тим што је висина трошкова правилно обрачуната применом Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Говедарица, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)