Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.06.2010.

Гж 14173/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14173/10
06.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступају адвокати АК „__“ из __, ул. __, против туженог Радио телевизије Србије, са седиштем у Београду, ул. Таковска бр. 10, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П 3110/10 од 20.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 06.10.2010. године, донео је



П Р Е С У Д У


Одбија се као неоснована жалба тужиоца и потврђује пресуда Вишег суда у Београду П 3110/10 од 20.04.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду П 3110/10 од 20.04.2010. године одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части и права личности исплати износ од 550.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до коначне исплате и да пресуда првог дана након правноснажности буде објављена у вестима у рубрици „хроника“ у 15,55 и 16,24 часа без икаквог коментара. Истом пресудом обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 12.500,00 динара и одбијен је предлог тужиоца за ослобађање од плаћања трошкова парничног поступка.

Против наведене пресуде, благовремено је изјавио жалбу тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и налази да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а, на коју се жалбом неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи разлоге о одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је дана 24.09.2008. године Министарство унутрашњих послова Републике Србије објавило саопштење бр. __ у којем је, између осталог, наведено: „Синхронизованом акцијом припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије су након дужег оперативног рада, на територији Краљева, Рашке и Новог Пазара, 22. септембра ове године, спречили ликвидацију В.М. из Рашке. Лишени су слободе ББ, наручилац ове ликвидације и непосредни извршиоци ВВ, ГГ, чланови организоване криминалне групе, која је вршила најтежа кривична дела (кријумчарење наркотика, убиства, уцене, изнуде, крађе возила и др.)“, да је истог дана у 15,55 и 16,24 на телевизији и ннтернет страници Радио телевизије Србије објављена вест под насловом „Полиција спречила убиство у Рашкој“ у којој је, између осталог наведено: „Припадници МУП-а Србије спречили су ликвидацију В.М. из Рашке и том приликом ухапсили наручиоца тог убиства ББ и непосредне извршиоце ВВ и ГГ из Краљева...“, „Како је наведено у саопштењу МУП-а ухапшени су чланови организоване криминалне групе, која је вршила најтежа кривична дела – кријумчарење наркотика, убиства, уцене, изнуде и крађе возила“ и уз поменути текст објављене фотографије три лица. Тужилац је био у притвору 8 дана. У тренутку објављивања вести на телевизији, он је није видео, али му је касније показан снимак. Против друга два лица чије су фотографије објављене води се поступак због незаконитог поседовања оружја, а у том предмету тужилац је само сведок. Тужилац није никада кривично гоњен, два пута је кажњаван за прекршај. Држао је кафић у __, који је морао да затвори, јер је због предметне вести добио лошу репутацију. Пријатељи су почели да га избегавају, он се нелагодно и непријатно осећао. Био је активан у Месној заједници пре хапшења, али више није. Био је активан као тренер у карате клубу „__“, где је обучавао децу старости до 12 година, а након те информације родитељи су почели да избегавају да доводе децу на тренинг. Фотографија и текст исте садржине су објављени и у другим новинама и електронским медијима.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је побијаном одлуком примењено материјално право и то одредбе чл. 82 Закона о јавном информисању, искључењем одговорности туженог за накнаду штете и одбијањем тужбеног захтева.

Спорним текстом су изнети подаци о тужиоцу из којих је уз објављену фотографију, субјект информације био препознатљив. Информација је имала способност да повреди тужиоца и тужилац је трпео психичке патње. Међутим, ради се о информацији која је верно пренета из документа надлежног државног органа, услед чега је побијаном одлуком правилно оцењено да су испуњени законски услови за искључење одговорности јавног гласила за накнаду штете. За штету проузроковану објављивањем неистините или непотпуне информације која потиче од државног органа, увек одговара држава, без обзира на кривицу (чл. 84 Закона о јавном информисању). Такође, тужилац је негативне последице објављивања спорне информације могао отклонити или умањити штету захтевом за објављивање информације о исходу кривичног поступка, применом чл. 74 Закона о јавном информисању.

Неосновано се жалбом указује да приликом објављивања спорне информације тужени није посветио дужну пажњу и да је тужени одговоран због објављивања информација, којом је повређена претпоставка невиности тужиоца. Спорним саопштењем тужилац јесте означен као учинилац кривичног дела за које накнадно није оглашен кривим правноснажном кривичном пресудом. Према чл. 37 Закона о јавном информисању у јавном гласилу се нико не сме означити учиниоцем каквог кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правноснажне одлуке суда или другог надлежног органа. Међутим, наводи објављеног саопштења да је тужилац извршилац покушаја ликвидације и да је члан криминалне групе, која је извршила најтежа кривична дела је верно пренета информација из саопштења МУП-а, који у оквиру своје надлежности води евиденцију осуђених и процесуираних лица, услед чега се изостанак провере тачности објављених података не може сматрати пропустом дужне новинарске пажње туженог (чл. 3 Закона о јавном информисању). Ради се о дословно пренетој информацији без додатих коментара и придруживања тврдњи МУП-а РС. Извештавање о спречавању тешког кривичног дела представља информацију, којом се остварује јавна улога медија. Ради се о информацији која се тиче општег интереса и служи остваривању легитимног циља. Спорну информацију објавили су и други часописи и медији, преносећи саопштење МУП-а РС.

Са изнетих разлога и по оцени другостепеног суда нема одговорности туженог за накнаду штете, а разлоге, које је навео Виши суд побијаном одлуком прихвата и Апелациони суд у целости.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу одредби чл. 375 ЗПП-а.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.



За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)