Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.12.2010.

Гж 15310/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15310/10
Дана 16.12.2010. године
ул. Немањина бр. 9
БЕОГРАД

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Компаније "ББ", са седиштем у :, коју заступа пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П бр. 20419/10 од 24.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 16.12.2010. године, донео је


РЕШЕЊЕ

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П бр. 20419/10 од 24.09.2010. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


Образложење

Пресудом Вишег суда у Београду П бр. 20419/10 од 24.09.2010. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се обавеже тужена Компанија "ББ" са седиштем у_, да тужиоцу АА, исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреда угледа, части и права личности износ од 550.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате. Ставом другим изреке пресуде, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да пресуду објави у првом наредном броју "ББ" о њеном трошку, без икаквог коментара. Ставом трећим изреке пресуде, одбијен је као неоснован предлог тужиоца за ослобађање од плаћања судских такси. Ставом четвртим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у укупном износу 92.250,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући пресуду због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући првостепену пресуду у границама законских овлашћења прописаним одредбом члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца основана.

Првостепени суд је у доказном поступку утврдио да је у Дневном листу „ББ1” од 25.09.2008. године, објављен текст са насловом „Спречено убиство бизнисмена из _” и поднасловом „Мета бивши полицајац”, са фотографијама три лица, са њиховим именом и почетним словом презимена, тако да је поред осталих, објављена и фотографија тужиоца, испод које је било означено „АА”, док је у тексту било наведено да је на територији Рашке и Новог Пазара, дана 22.09.2008. године, спречена ликвидација _, да је том приликом, као непосредни извршилац, ухапшен тужилац, заједно са још две особе од којих је један био наручилац ликвидације, а други такође непосредни извршилац, да су ухапшени били чланови криминалне групе која је вршила најтежа кривична дела. Такође је утврђено да су објављене информације у спорном чланку верно пренете из саопштења Министарства унутрашњих послова Републике Србије број 284/08 од 24.09.2008. године, које је објављено на сајту тог Министарства, као и да је истог дана, са налогом biro@mup.gov.rs, ово саопштење послато између осталих и на електронску (е-mail) адресу редакције „ББ” _@_.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио да је тужба благовремена, у смислу одредбе члана 85 Закона о јавном информисању, с обзиром да је вест објављена дана 25.09.2008. године, а тужба је поднета дана 23.03.2009. године, као и да су објављене информације у спорном чланку верно пренете из саопштења Министарства унутрашњих послова Републике Србије број 284/08 од 24.09.2008. године, као документа надлежног државног органа, те да су објављене у складу са новинарском пажњом примереном околностима, па је у складу са одредбом члана 82 Закона о јавном информисању, првостепени суд одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца АА.

Апелациони суд у Београду, оцењује да се оваква одлука првостепеног суда не може прихватити као правилна, с обзиром да је првостепени суд њеним доношењем учинио битну повреду одредаба парничног поступка, прописану одредбом члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, а на коју повреду посебно указује жалба тужиоца, јер су изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати делом су нејасни и противречни стању у списима и изведеним доказима.

Првостепени суд је на основу утврђеног чињеничног стања закључио да је у Дневном листу „ББ1” од 25.09.2008. године, објављена информација верно пренета из саопштења Министарства унутрашњих послова Републике Србије број 248/08 од 24.09.2008. године, као документа надлежног државног органа, због чега је оценио да не стоји одговорност туженог у смислу наведене одредбе члана 82 Закона о јавном информисању и истовремено је међутим закључио да објављивањем наслова, текста и фотографије тужиоца није повређена презумција невиности тужиоца, јер је циљ објављивања текста ове садржине информисање јавности о догађају, из званичног саопштења Министарства унитрашњих послова Републике Србије, које је било доступно јавности и као такво не може прејудицирати исход кривичног поступка, нити се истима повређује принцип невиности тужиоца, а што се не може прихватити као правилно закључивање. По оцени Апелационог суда, чињенично стање које је релевантно за одлучивање у овој парници, приликом доношења одлуке, мора се ценити не само подвођењем под одредбу члана 82 Закона о јавном информисању, већ довођењем у вези и са одредбама чланова 3 и 83 истог Закона, с обзиром да тужени, на коме је терет доказивања, у смислу одредбе чланова 220 и 223 Закона о парничном поступку, за сада није доказао да је у конкретном случају информацију добијену од Министарства унутрашњих послова, накнадно проверио, сходно одредби члана 83 Закона о јавном информисању. Наиме, првостепени суд је прихватио као истинит и јасан исказ сведока СС, који је у време објављивања текста био уредник рубрике „_”, у којој се објављују текстови који су везани са криминалом, полицијом и судством у листу „ББ”, а где је објављен и спорни текст, који је управо истакао да у тексту постоје ситни детаљи којима су новинари допунили званично саопштење након достављене информације од стране Министарства унутрашњих послова, да су два новинара утврдила ко је био мета групе, да су људи из полиције рекли ко је потенцијална мета, као и да Министарство унутрашњих послова, доставља или иницијале имена и презимена за лица, или име са иницијалом првог слова презимена, али да у конкретном случају, на други начин, није вршена провера објављених информација, те би из овог исказа произилазило да тужени није вршио адекватну проверу информација које је објавио. Такође, током првостепеног поступка није утврђено да ли је против тужиоца АА, покренут кривични, нити било који други одговарајући поступак, за дело које је предмет ове информације. Поред наведеног, у објављеном тексту је истакнуто да је тужилац био члан клана, који се бавио кријумчарењем наркотика, па су чланови тог клана довођени у везу са најтежим кривичним делима, као што су убиства, уцене, изнуде и крађа возила, да су наручиоци смрти _ који се уплео у посао са наркотицима и покушао да их истисне из тог бизниса, као и да иза свега стоји борба за нарко-тржиште, док у тренутку објављивања ове вести, осим нелегалног држања оружја нису познати други детаљи из кривичне пријаве. Овако објављена информација код просечног читаоца може изазвати помисао да је тужиоцу у одговарајућем судском поступку већ утврђена кривична одговорност за сва кривична дела која су набројана у овом новинском чланку, па је суд морао утврдити да ли је приликом објављивања спорне информације, извршена провера тих информација да ли је тужилац раније био осуђиван и кажњаван за кривична дела која су наведена у објављеном чланку, с обзиром да је тужени могао пре објављивања информације, са пажњом примерном околностима, утврдити истинитост, односно неистинитост или потпуност, односно непотпуност тих информација. У складу са наведеним, а узимајући у обзир да одредбе чланова 3 и 83 Закона о јавном информисању, налажу туженом да докаже истинитост објављене информације, а ту обавезу туженог не искључује одредба члана 82 истог Закона, произилази да је суд у конкретном случају требало да утврди управо те околности да ли је тужени с пажњом примерном околностима, проверио истинитост објављених информација. Истинитост информација се мора разликовати од тачности њеног преношења, јер тачно пренета информација не мора бити и истинита, нити се истинитост информације може свести на однос према њеном извору.

С тим у вези и ако је тачно и правилно уверење првостепеног суда да објављени текст одговара тексту објављеном на сајту Министарства унутрашњих послова, у контексту изложеног произилази да то није била једина релевантна околност за правилно пресуђење, јер није утврђена неистинитост, ни непотпуност иформације пре њеног објављивања, с пажњом примереном околностима, како налаже законска одредба, па како се због уочених недостатка првостепена пресуда не може сматрати правилном и законитом, то је ова пресуда морала бити укинута.

У поновном поступку, првостепени суд ће у циљу отклањања учињене битне повреде одредаба парничног поступка, поступити по указивању из овог решења, те ће испитати и разјаснити све околности које су од значаја за правилно одлучивање о постављеном тужбеном захтеву и правилном применом одредаба чланова 3, 82 и 83 Закона о јавном информисању, а узимајући у обзир процесно правило о терету доказивања, ценити све предложене и изведене доказе, па ће пошто поступи у смислу члана 384 став 2 Закона о парничном поступку и расправу спроведе у смислу одредби чланова 7, 8 и 299 истог Закона, донети одлуку о тужбеном захтеву правилно примењујући материјално право.

Истовремено, првостепени суд у својој одлуци није образложио одлучујуће разлоге због којих је одбио као неоснован предлог тужиоца за ослобађање од плаћања судских такси, због чега је ова одлука морала бити укинута, те ће првостепени суд у поновном поступку ценити овај предлог у складу са одредбама чланова од 164 до 169 Закона о парничном поступку и за своју одлуку даће јасне разлоге.

Укинута је и одлука о накнади трошкова парничног поступка, у смислу одредбе члана 161. став 3. Закона о парничном поступку, с обзиром да ова одлука зависи од коначне одлуке о главној ствари.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је у смислу одредби члана 373. став 1. тачка 3. и члана 376. став 1. Закона о парничном поступку, донео одлуку као у изреци овог решења.

Председник већа – судија
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)