Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.12.2012.

Гж 15886/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15886/10
13.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против тужених „Курир-Нет“ д.о.о. чији је правни следбеник “Курир плус” доо, Београд, Булевар Краља Александра 405а, кога заступа адв. БА и ББ, ради накнаде штете, одлучујући по жалбама тужених изјављеним против пресуде Првог општинског суда у Београду П 4768/08 од 10.12.2009. године, у седници већа одржаној 13.12.2012. године донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П 4768/08 од 10.12.2009. године и ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се туженици „Курир-нет” доо, чији је правни следбеник “Курир плус” доо и ББ обавежу да тужиоцу АА на име накнаде нематеријалне штете за душевни бол због повреде части и угледа солидарно плате 300.000,00 динара са затезном каматом од 10.12.2009. године, као дана пресуђења, до исплате и да убудуће повређују интегритет личности тужиоца.

Свака странка сноси своје парничне трошкове.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом тужени су обавезани да тужиоцу на име накнаде штете за душевни бол због повреде части и угледа солидарно плате 300.000,00 динара са припадајућом каматом, туженицима је забрањено да убудуће под претњом новчаног кажњавања повређују интегритет личности тужиоца и тужени су обавезани да тужиоцу плате парничне трошкове у износу од 92.300,00 динара.

Против ове пресуде туженици су благовремено изјавили жалбе из свих законом предвиђених разлога.

Првобитно тужени “Курир-нет” доо је после изјављивања жалбе брисан из регистра привредних субјеката 23.06.2010.године услед припајања привредном друштву “Курир плус” доо, које је поднеском од 23.07.2010. године као правни следбеник првобитног туженика преузело парницу.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и нашао да су жалбе основане.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП јер је пресуда јасна и непротивречна, нема недостатака који спречавају њено испитивање, а околности на које указује жалба туженог оснивача јавног гласила се односе углавном на примену материјалног права.

Према утврђеном чињеничном стању у дневном листу „Курир“ од _.2008. године на _ страни је објављен текст под насловом „Логистичка подршка“. У поднаслов су стављена два исказа од којих се у првом наводи да „Курир истражује да ли је АА наредио сечу стабала у дворишту Владе Србије неколико недеља пре убиства Зорана Ђинђића“, а у другом да је остало нејасно да ли је дрвеће посечено случајно или је то била припрема терена за атентат. Лево од ових натписа је приказана тужиочева фотографија, а поред ње је стављен натпис „Естетика или увертира...“ и тужиочево лично име. У тексту пише да је тужилац, као бивши шеф Бироа за информисање Владе Србије, својевремено довођен у везу са селективном сечом дрвећа у дворишту Владе, на паркингу поред зграде у Немањиној 9, неколико недеља пре убиста премијера Зорана Ђинђића, али да је остало нејасно ко је и због чега наредио да се посече само централни део дрвореда и да нису разрешене ни сумње да ли је дрвеће посечено случајно или је то била увертира и припрема терена за убиство српског премијера. У тексту је наведено да је разлог за уклањање дрвореда непознат, да је нејасно да ли је тужилац имао везе са том наредбом, али да се незванично тврдило да је бивши шеф Бироа за информисање наводно наредио сечу дрвећа из чисто естетских и практичних разлога да лишће не би падало на паркиране лимузине министара и запослених у Влади. Ова реченица је завршена знаком питања и знаком узвика. У наставку је наведено да је питање посечених стабала постало интересантно када су се појавиле спекулације о месту са којег је пуцано у премијера Ђинђића и његовог телохранитеља и када су као могућа места са којих је снајпериста пуцао означене зграда у Бирчаниновој 6 и зграда у Немањиној 9, срушена током бомбардовања 1999. године. Ту рушевину су, по наводима текста, први као могуће место са којег је пуцано у премијера означили његови телохранитељи. У тексту се наводи да су се иза кулиса суђења чуле сумње да је рушевина у Немањиној 9 била савршена за неприметно снимање премијерових навика и навика његовог обезбеђења и да упућени сматрају да је селективна сеча стабала у техничком смислу представљала крчење пута и уклањање објеката који би од дворишта Владе направили брисани простор у којем би премијер био лака мета. Текст наводи да је полицајац ДД, који је 12.03.2003. године отворио улаз бр. 5 на којем је премијер убијен, у судском поступку изјавио да је према рушевини у Немањиној 9 постојао дрворед, да су нека стабла посечена, али да није могао да се изјасни када је то урађено. Аутор текста је сведок ББ1, а у приложеном импресуму као главни и одговорни уредник наведеног гласила је означен тужени ББ.

Тужилац је у Влади премијера Зорана Ђинђића био на дужности директора Бироа за информације, по његовим наводима у надлежности бироа су били односи са јавношћу и медијима, а одржавање дворишта, паркинга и слични технички послови су били у надлежности других служби. Тужиоцу није познато да ли су, када су, због чега и по чијем су налогу уклоњена поједина стабла на делу дворишта између зграде Владе и срушене зграде у Немањиној 9.

Из исказа тужиоца произлази да је текст објављен у току судског процеса против особа оптужених за убиство премијера Ђинђића, у којем је тужилац саслушаван као сведок и у време изборне кампање за локалне и парламентарне изборе. Тужилац је у изборној кампањи подржавао Либерално демократску странку, био је кандидат те политичке опције за градоначелника Београда и народног посланика у Народној скупштини РС. У то време није био носилац јавне, или државне функције, имао је пребивалиште у Бечу и боравиште у Београду. Он сматра да је текст објављен као део политичке кампање са циљем да се у јавности створи негативна слика о Влади пок. премијера Ђинђића и његовим блиским сарадницима и да се на тај начин утиче на бирачко тело. Тужилац тврди да га пре спорног текста нико није доводио у везу са сечењем дрвореда у дворишту зграде владе, да му је та активност спорним текстом неистинито приписана, што је у јавности створило лошу слику о њему и што га је као блиског сарадника трагично настрадалог премијера повредило. Тужилац није захтевао објављивање одговора или исправку информације којом је повређен.

Сведок ББ1 тврди да је спорни текст написала на основу архивских података и раније објављених информација у другим гласилима, да од различитих служби у Влади РС није могла да добије податак када су и по чијем су налогу сечена стабла у дворишту зграде, да је користила новинске извештаје са суђења оптуженима за убиство Премијера и своје сећање, јер је пратила суђење и тако се информисала да је одбрана оптужених постављала питања у вези са сечењем стабала и тужиочевим учешћем у тој активности. Није присуствовала претресу на којем је тужилац саслушаван као сведок и због тога не зна да ли су таква питања постављана тужиоцу лично и да ли је суд дозволио или одбио таква питања. Сведок тврди да је текст сличне садржине, годину дана раније, написала за лист „Таблоид“, али да се не сећа да ли је за потребе раније писаног текста контактирала Генерални секретаријат или Управу за заједничке послове Владе РС, али се сећа да ни тада нико није изричито тврдио да су стабла посечена по тужиочевом налогу.

На основу ових чињеница првостепени суд закључује да је у тексту објављена неистинита информација да је тужилац наредио сечу стабала у дворишту Владе Србије неколико недеља пре убиства премијера, да му је као директору Бироа за информације, на основу те чињенице приписано учешће у атентату на премијера, да ове чињенице нису проверене са пажњом примереном околностима, да је објављивањем неистините информације у јавности о тужиоцу створена негативна слика и да су туженици, као оснивач и одговорни уредник гласила у којем је објављен спорни текст, по чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању одговорни за штету проузроковану објављивањем неистините информације. Овакво становиште првостепеног суда није прихватљиво, јер је суд из чињеница које је правилно утврдио увидом у спорни текст и из исказа тужиоца и аутора текста извео погрешан закључак да се у конкретном случају ради о објављивању неистините и недопуштене информације.

Убиство премијера на улазу у зграду владе и судски процес у вези тог догађаја су питања од јавног значаја, та питања су била предмет не само судског процеса, већ и јавне дискусије, а по тужиочевим наводима и предмет политичке дебате у изборној кампањи. У време објављивања текста у јавности се водила опсежна расправа о околностима у којима је убијен председник владе и текст као целина представља део текуће расправе о том питању. Оправдан интерес јавности да буде обавештена о овом важном питању допушта да се у склопу јавне расправе објави и информација у чију се истинитост сумња, уз истовремену обавезу да се јавности укаже да у погледу такве чињенице постоји неизвесност. У тексту је наведено да је питање уклањања дела дрвореда у дворишту зграде Владе РС покренуто у циљу разјашњења чињенице да ли је на пок. премијера пуцано из зграде у Бирчаниновој 6 или из срушене зграде у Немањиној 9, да ли је та зграда коришћена као осматрачница, да ли је уклањање дрвореда олакшало осматрање, па и само убиство и да ли је та радња предузета у оквиру припрема за атентат на премијера или независно од тога. Наводи поднаслова да се истражује да ли је тужилац наредио сечу стабала у дворишту владе неколико недеља пре убиства Зорана Ђинђића и да је остало нејасно да ли је дрвеће посечено случајно или је то била припрема терена за атентат, несумњиво указују да се ради о објављивању неизвесне чињенице како у погледу самог уклањања стабала, тако и у погледу тужиочеве повезаности са том радњом, а на исто упућују и наводи текста да је тужилац као шеф Бироа за информације Владе РС својевремено довођен у везу са селективном сечном дрвећа, али да је остало неразјашњено да ли он са тим има неке везе и да се незванично тврдило да је он наводно наредио да се стабла уклоне из естетских разлога. У тексту нема изричите тврдње да је тужилац наредио да се стабла посеку, већ је на више места наглашено да је неизвесно да ли тужилац са том радњом има неке везе, обзиром на његову тадашњу јавну функцију. Обзиром на ове околности постављање питања о могућој повезаности тужиоца са уклањањем дрвореда, наслов „Логистичка подршка“ и натпис „Естетика или увертира“ поред тужиочеве фотографије, иако су провокативни и за тужиоца веома непријатни, не могу да се схвате као неоснован напад на тужиочеву личност, већ као вид критике и вредносни искази у оквиру широке јавне дебате о догађају од јавног значаја, коју тужилац као јавна и политичка личност треба да толерише. Стога се по оцени другостепеног суда у овом случају не ради о објављивању неистините или недопуштене информације, па нема ни основа за накнаду штете по чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању у односу на оснивача и одговорног уредника гласила у којем је објављен спорни текст.

  Обзиром на наведени разлог неоснованости тужбеног захтева, наводи жалбе туженог ББ, којима он оспорава својство одговорног уредника дневних новина „Курир“ у време објављивања спорног текста и веродостојност импресума не захтевају посебно образложење.

Тужени ББ тражио парничне трошкова, а тужени оснивач је поступао супротно дужности из чл. 159 ст. 2 ЗПП да опредељено наведе трошкове за које тражи накнаду па је одлучено да свака странка сноси своје парничне трошкове.

Из наведених разлога на основу чл. 380 тач. 3 и 4 и чл. 161 ст. 2 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)