Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.01.2011.

Гж 194/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 194/11
27.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог ББ, одговорног уредника дневног листа „Курир“ из Београда, ул. Влајковићева бр. 8, кога заступа адвокат БА, ради објављивања одговора, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3 43/10 од 11.11.2010. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

  Одбија се као неоснована жалба тужиоца и потврђује пресуда Вишег суда у Београду П3 43/10 од 11.11.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду П3 43/10 од 11.11.2010. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужени ББ, главни и одговорни уредник дневних новина „Курир“ (чији је оснивач „Курир инфо-нет“ д.о.о. Београд), ул. Влајковићева бр. 8, да без одлагања, а најкасније у другом наведеном броју дневних новина „Курир“ од дана достављања преписа правноснажне пресуде којом је наложено објављивање одговора тужиоца АА од 16.03.2010. године у истом делу гласила – дневних новина „Курир“ у истој рубрици, на истим страницама (насловна страна и стране 4 и 5 тих дневних новина у рубрици „вести“), са истом опремом као што је била и информација на коју се одговара, а која је објављена у дневним новинама „Курир“ број _ од _. године, уз ознаку „одговор“, под претњом плаћања новчане своте у износу од 5.000.000,00 динара тужиоцу АА у случају необјављивања одговора, у смислу чл. 53 став 2 Закона о јавном информисању. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 21.000,00 динара.

  Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права.

  Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и налази да је жалба неоснована.

  У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2 , 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 истог закона, на коју се жалбом неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивуречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

  Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је 15.03.2010. године у дневном листу „Курир“ у броју _ чији је одговорни уредник тужени, на насловној страни објављен наднаслов „Скандалозно“ и наслов „Мафијашки ктитори“, а на странама 4 и 5 под насловом „Кад кримоси зидају цркве“ и под насловом „Међу ктиторима који су последњих деценија финансирали изградњу храмова су и они који су новац стекли трговином, дрогом и цигаретама, као што су браћа Шарић и Цане Суботић“ објављени текст мањи од једног новинског ступца, при чему су и насловна страна и чланак на странама _ и _ илустровани са више фотографија тужиоца и цркве „Свети Василије Острошки“ на Бежанијској Коси у Београду и фотографијом столице у поменутој цркви на којој се налази име, очево име и презиме тужиоца. У тексту на страни 4 наведено је још и „...док је један од донатора цркве „Свети Василије Острошки“ на Бежанијској Коси АА... који се већ дуже време налази у притвору због оптужби за финансијске малверзације...“, а на страни 5 „...поменути АА својевремено је за „Курир“ изјавио „...да то није једина црква коју је помагао и донирао“ и да „ипак не воли да се та прича потенцира и уопште не жели да му се име појављује у медијима у том контексту...“. Након што је тужилац у редакцији листа _. године обавио разговор са туженим који му је рекао да ће у првом наредном броју објавити информацију да се тужилац појавио у редакцији и да није у притвору, што је и учињено, тужилац је ипак инсистирао да се објави одговор на информације објављене у „Куриру“ број 2324 који је препоручено послао 17.03.2010. године (примљен дана 18.03.2010. године), који је написан на четири стране. У наведеном одговору од 17.03.2010. године тужилац је навео да су спорни текстови на странама 4 и 5 апсолутно нетачни и да не одговарају стварности јер његово појављивање у редакцији листа 15.03.2010. године потврђују чињеницу да се не налазе у притвору, а о чему могу да посведоче бројни пословни партнери, пријатељи и породица. Тужилац је у одговору навео да као човек који верује у функционисање правне државе покушава да поврати власништво над фирмом „Цертус“, затим да ће „Телеком“ који користи тужиочев патент Преносни уређај и његова примена на допуну СИМ картице за мобилне телефоне П340/02 и Уређај за безготовински трансфер новчаних средстава путем ГСМ мреже П208/02, омогућити плаћање рачуна за фиксну и мобилну телефонију СМС-ом, или преко интернета без провизије. Даље је навео да је Привредни суд донео 5 одлука којима је усвојио тужиочев захтев за забрану рада лицима и фирмама које користе патент, да је у Заводу за интелектуалну својину успео да заштити патенте, као и да је једини контакт који има са Суботићем и Шарићем са којима је доведен у везу у спорном чланку, чињеница да се преко фирми „Футура плус“, DSD Tobacco, DTM Relations, Паралела д.о.о. итд., врши електронско плаћање допуна за мобилне телефоне и да само по том основу означене фирме на челу са „Телекомом“ тужиочевом предузећу „ ДМД“ холдинг дугују одређену своту новца. Због свега наведеног тужилац је обраћајући се туженном као одговорном уреднику оценио да су му спорним чланком којим је представљен као криминалац који је финансијским малверзацијама дошао до новца и који се већ неко време налази у притвору повређени приватност, част и углед, те да због тога сматра да одговор треба да се објави у целини. Наведени одговор није објављен.

  На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је побијаном пресудом примењено материјално право и то одредбе чл. 47 став 1 и 2, чл. 50 став 3 и чл. 58 став тачка 6, 8 и 11 Закона о јавном информисању, одбијањем тужбеног захтева.

  Спорним текстом су изнети подаци о тужиоцу из којих је уз објављену фотографију, субјект информације био препознатљив. Информација је имала способност да повреди тужиоца. Тужилац је имао право да поднесе тужбу за објављивање одговора, јер одговорни уредник није достављени одговор објавио на његов захтев.Тужилац је поднео тужбу благовремено у року прописаном чл. 49 Закона о јавном информисању. Међутим одговор који је поднео тужилац не испуњава законске услове за објављивање.

  Разлози за необјављивање одговора који важе и за необјављивање дела одговора прописани су чл. 58 Закона о јавном информисању. Одговорни уредник није дужан да објави одговор, односно суд неће наредити одговорном уреднику да објави одговор, између осталог, када се одговор не односи на информацију на коју подносилац тврди да одговара (тачка 6 ) и ако је одговор напримерено дужи од информације, а подносилац га не примери у року за подношење одговора (тачка 11). Пошто само чињенични искази могу да буду неистинити и непотпуни, одговором може да се огласи само поводом чињеничних исказа из објављене информације, а не и вредносних ако она и такве садржи, а и одговор може да садржи само чињеничне исказе (тачка 8).

  Дакле, ималац права на одговор може да се огласи одговором само ако су испуњени сви услова, а то су: да се огласи одговором само у сопственој ствари, ако у одговору оспорава истинитост, потпуност и тачност преноса објављене информације а не и вредносних, и ако је информација, за коју тврди да је неистинита непотпуна и нетачно прнета, подесна да повреди његово право и интерес.

  Информације објављене у дневном листу „Курир“ број 2324 су подобне да повреде част, углед и право или интерес тужиоца и услови из чл. 47 Закона о јавном информисању били су испуњени за објављивање одговора на информацију. Међутим, правилно је првостепени суд оценио да су у конкретном случају испуњени законски услови из члана 58 став 2 тачка 6, 8 и 11 Закона о јавном информисању за одбијање објављивања одговора. Одговор се може заснивати искључиво на чињеницама којима се побијају чињенице изнете у изворној информацији. Одговор тужиоца од 17.03.2010. године чије је објављивање предмет овог спора, садржи чињенице и мишљења о чињеницама које нису биле садржане у спорном тексту, као што су ставови везани за власништво над фирмом „Цертус“, спорови са „Телекомом“ и спорови за заштиту патента и не односи се на чињенице из изворне информације. Истовремено, одговор тужиоца написан је на четири стране, а информације у тексту на мање од једног новинског ступца, па је правилан закључак првостепеног суда да је одговор непримерено дужи од објављивања информације и садржински неподабан за објављивање у смислу чл. 58 Закона о јавном информисању.

  Неосновани су наводи жалбе да је садржина одговора морала да буде обимнија обзиром да се у конкретном случају ради о чињеницама које су биле испровоциране неистинитим информацијама о тужиоцу појединачно и у склопу целокупног контекста, те да је суд погрешно оценио да се ради о изношењу ставова и мишљења. Правилно је првостепени суд оценио да се садржина одговора тужиоца само у једном делу односи на спорне информације, док у преосталом делу тужилац преко одговора износи сопствене закључке и вредносне судове о чињеницама које нису предмет информације(текста) и да немају реципрочну подударност и везе са текстом објављеним у дневном листу „Курир“ од _. године, броју _. Када је тужбени захтев усмерен на објављивање одговора на информацију у смислу Закона о јавном информисању, суд је ограничен у испитивању само на испуњеност услова прописаних законом за подобност објављивања одговора на информацију. Сагледавање свеобухватних прилика на које посредно указују информације за чије се објављивање тражи одговор нису предмет ових поступака. Имајући у виду чињенице, да се у конкретном случају, одговор само у једном делу односи на спорне информације док у преосталом делу садржи ставове и мишљења тужиоца, дужину одговора, као и обавезу прописану чл. 57 Закона о јавном информисању (да се одговор односно исправка објављују без измена, изостављања и допуна), првостепени суд је потпуно и правилно утврдио све релеватне чињенице за пресуђење и правилно извео закључак да услови прописани чл. 58 Законом о јавном информисању за објављивање одговора нису били испуњени, те да нема услова да се нареди туженом да објави одговор тужиоца. Осим тога, тужени је исправком у првом наредном броју листа објавио информацију да тужилац није у притвору.

  Супротно наводима жалбе правилно је првостепени суд поступио када информације објављене на насловној страни и на странама 4 и 5 које су предмет тужбеног захтева, није ценио и у контексту чланка на страни 6 истог листа, као ни последице које су оне евентуално изазвале у сфери тужиочевих личних и имовинских права, јер из садржине спорног одговора произлази да се у чланку на страни 6 не помиње име тужиоца, већ даје информација о раду „ Телеком“ - а. Осим тога из садржине тужбе, тужбеног захтева и захтева упућеног туженом за објављивање одговора, тужилац приговара искључиво на садржину чланка на страни 4 и 5, са најавом на насловној страни. Супротно наводима жалбе околност да је у тексту објављена и фотографија тужиоца, није од утицаја за другачију одлуку у овој парници.

  Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом чланова 149 и 150 ЗПП и довољно је образложена.

  Из изнетих разлога применом чл. 375 ЗПП одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)