Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.05.2011.

Гж 2306/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2306/11
Дана 18.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Радмиле Ђурић и Вере Петровић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БАБА, адвокат, решавајући о жалби тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду П3 316/10 од 11.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 18.05.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду П3 316/10 од 11.03.2011. године, и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П3 316/10 од 11.03.2011. године одбачена је тужба тужиоца као неблаговремена.

Против наведеног решења тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијаног решења у смислу одредбе члана 372 у вези члана 388 ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца основана.

Из стања у списима предмета произилази да је тужилац поднео тужбу против туженог ради накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде угледа, части и права личности нанете објављивањем неистинитих информација у издању недељника НИН од _. године, и то чланка под насловом „Дуванска мафија – крупне рибе у мрежи“, као и фотографије тужиоца са стављеном акцизном маркицом преко лица, због чега је туженом као главном и одговорном уреднику тог недељника решењем Првог општинског суда у Београду К 1124/07 од 23.12.2008. године изречена судска опомена због кривичног дела клевета из члана 171 став 2 у вези става 1 КЗ РС, а тужилац је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу. Наведено решење потврђено је решењем Окружног суда у Београду Кж. 1109/09 од 7.04.2009. године и истовремено постало правноснажно. Тужба за накнаду нематеријалне штете у овој правној ствари поднета је дана 1.06.2009. године, а тужбени захтев заснован је на одредбама чл. 200 и 157 Закона о облигационим односима.

Имајући у виду наведено, као и чињеницу да је тужени истакао приговор неблаговремено поднете тужбе, првостепени суд је закључио да је тужба неблаговремена сходно одредби чл. 85 Закона о јавном информисању којом је прописано да се тужба за накнаду штете подноси у року од 6 месеци од дана објављивања информације, јер је поднета скоро 2 године након објављивања спорног чланка, те да се благовременост тужбе цени према одредбама Закона о јавном информисању као специјалног закона у односу на Закон о облигационим односима, па је применом одредбе чл. 279 став 1 тачка 2 ЗПП одлучио као у изреци побијаног решења.

Међутим, овакав закључак првостепеног суда о постојању услова за одбачај тужбе као неблаговремене за сада се не може прихватити. Наиме, у кривичном поступку који је вођен пред Првим општинским судом у Београду под бројем К 1124/07 против окр. ББ – овде туженог због кривичног дела клевета, тужилац је истакао имовинско-правни захтев, односно захтев за накнаду штете причињене извршењем кривичног дела, о коме суд у кривичном поступку није одлучивао, већ је тужиоца ради остваривања свог захтева упутио на парницу решењем од 23.12.2008. године које је постало правноснажно 7.04.2009. године након чега је дана 1.06.2009. године тужилац и поднео тужбу за накнаду штете у овом поступку.

Обзиром на наведено, првостепени суд је приликом оцене благовремености поднете тужбе пропустио да цени да ли је имовинско-правни захтев тужиоца у кривичном поступку поднет у року од 6 месеци од објављивања информације, односно спорног чланка у недељнику НИН од _. године, те да ли је протекао рок за судску заштиту тужиочевог права, будући да је по правноснажности решења – одлуке о упуту на парницу тужилац покренуо поступак за накнаду штете.

Стога ће првостепени суд имајући у виду примедбе из овог решења, у поновном поступку здружити спис Првог општинског суда у Београду К.1124/07 и утврдити када је тужилац истакао имовинско-правни захтев за накнаду штете и оценити да ли је исти поднет благовремено сходно одредби члана 85 Закона о јавном информисању, након чега ће донети правилну и закониту одлуку.

Из напред изнетих разлога, применом члана 387 тачка 3 ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Весна Обрадовић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)