Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.05.2011.

Гж 2459/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2459/11
13.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У И М Е Н А Р О Д А

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужилаца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат и ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, против тужених "ВВ" Д.О.О. са седиштем у Београду и ВВ, чији је заједнички пуномоћник ВА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П 16/2010 од 21.12.2010. године,у седници већа одржаној 13.05.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П 16/2010 од 21.12.2010. године у ставовима првом, другом, петом и шестом изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 16/2010 од 21.12.2010. године, ставовима првим и другим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца и обавезани су тужени да тужиоцима солидарно исплате износ од по 350.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на лични живот и лични запис, са припадајућом каматом од дана пресуђења до исплате у року од 8 дана. Ставовима трећим и четвртим изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавежу тужени да тужиоцима солидарно исплате износ преко износа од 350.000,00 динара досуђеног сваком тужиоцу до траженог износа од 1.000.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на лични живот и лични запис са припадајућом каматом од дана пресуђења до исплате. Ставом петим изреке обавезан је одговорни уредник дневних новина "ВВ" да објави пресуду без икаквог коментара и без одлагања у дневном листу "ВВ" најкасније у другом наредном броју од дана правноснажности пресуде. Ставом шестим изреке обавезани су тужени да тужиоцима солидарно надокнаде трошкове поступка у износу од 109.350,00 динара, у року од 8 дана.

Против наведене пресуде у ставовима првом, другом, петом и шестом изреке тужени су благовремено изјавили жалбу из свих разлога прописаних одредбом члана 360. став 1. Закона о парничном поступку.

Тужилац ББ је одговорио на жалбу тужених.

Апелациони суд у Београду је испитао првостепену пресуду у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ бр. 125/04 и бр. 111/09) и оценио да је жалба тужених неоснована.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд у смислу одредбе члана 372. став 2. истог закона пази по службеној дужности, нити друге битне повреде одредаба парничног поступка, које би биле од утицана на правилност и законитост побијане пресуде. Изрека првостепене пресуде је јасна и разумљива, не противречи себи ни разлозима датим у њој, у пресуди је наведено довољно разлога о свим битним чињеницама, који су сагласни изведеним доказима, па побијана пресуда нема недостатка због којих се не може испитати, а тужени у жалби не указују у чему се конкретно састоји битна повреда одредаба парничног поступка прописана одредбом члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку на коју указују жалбом.

Према утврђеном чињеничном стању, у дневном листу "ВВ" (чији је главни и одговорни уредник у то време био тужени ВВ) у броју 1703 од 23.06.2008.године, на насловној страни објављен је наслов „Завера“ са ознаком „Ексклузивно“ испод ког је уз фотографије тужилаца написано „да је "ВВ" дошао у посед аудио снимака разговора потпредседника _ ББ и бившег првог човека АА у коме њих двојица објашњавају како ће у Београду увести у власт ДС“, а на другој и трећој страни објављен је текст под насловом „Превара“ који је почињао речима „Потпредседник __ ББ и бивши председник АА у разговору вођеном у суботу 21. јула у поподневним часова у АА стану најавили су формирање градске владе у Београду између _-а и коалиције окупљене око _“. У броју 1704 дневног листа "ВВ" од 24.06.2008.године на насловној страни је објављен наслов „ББ: _ ће издати!“ и написано је „потпредседник _-а ББ у другом делу разговора са својим пашеногом АА открива да ће лидер _ после неколико месеци напустити _ и прећи на страну _-а“, а на странама другој и трећој под истим насловом и поднасловом као и на насловној страни је написано „ ББ, потпредседник _-а и његов пашеног АА, бивши председник __ у АА стану у суботу 21. јуна у поподневним часовима претресали су актуелно стање на српској политичкој сцени уочи готово извесног формирања владе између ДС-а и социјалиста. У првом делу разговора, чији смо транскрипт објавили јуче (а који можете послушати на интернет страници "ВВ" www. "ВВ".info.co.yu“ ББ и АА су разговарали о ... други део разговора чији транскрипт преносимо у оригиналу без редакцијских интервенција односи се на ...)“. У броју 1705 од 25.06.2008.године наведеног дневног листа на насловној страни написано је „Завера 3“ „Пошто __?“ уз поднаслов „У трећем делу разговора између потпредседника социјалиста ББа и АА у игру ушао и директор ГГ, али и понуда _-а за _. ББ: дао сам ГГ понуду, 45, и сада нећу прстом да мрднем“, а на странама другој и трећој под истим насловом и поднасловом објављен је текст: „Разговор потпредседника _-а ББ и његовог пашенога АА бившег председника _ вођен у АА стану у суботу 21.јуна у поподневним часовима кулминирао је телефонским позивом који је ББ примио од ...“ „иако се из аудио-снимака које "ВВ" поседује, а које можете послушати на нашем сајту (www. "ВВ".info.co.yu) не може до краја схватити о чему су њих двојица разговарали, јасно је да је реч о парама и цени која се мора платити социјалистима да би подржали нову владу око _-а“. Утврђено је да су наведене информације прибављене прислушкивањем стана тужиоца АА. Након објављивања наведених текстова тужилац АА је при контактима са чланством _-а и грађанима доживљавао непријатности, јер је морао да објашњава да са ББ не прави заверу и да не продају _, а спорни текстови су осим код њега и код чланова његове уже породице изазивали непријатности, посебно код његове три сестре које су болесне и у озбиљним годинама. Због објављивања текстова, тужилац ББ је својим партијским колегама морао да објашњава да АА и он нису ништа продали с обзиром да је у то време био народни посланик и доживљавао је увреде у Народној скупштини Републике Србије.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применио одредбе члана 43, члана 45. и члана 46. Закона о јавном информисању и члана 200. Закона о облигационим односима када је, ставовима првим и другим изреке побијане пресуде, тужиоцима досудио накнаду нематеријалне штете у износу од по 350.000,00 динара. Ово стога што је првостепени суд правилно закључио да су тужени у смислу одредбе члана 80. Закона о јавном информисању у обавези да тужиоцима надокнаде штету коју су тужиоцу претрпели због објављивања спорних информација у бројевима 1703 од 23.06.2008.године, 1704 од 24.06.2008.године и 1705 од 25.06.2008.године дневних новина "ВВ", у којима је уз фотографије тужилаца објављен разговор који је вођен између њих у кући тужиоца АА, супротно одредби члана 3. наведеног закона на који начин су тужиоцима повређена права на приватни живот и лични запис. Досуђени новчани износи, према мишљењу овог суда, у време пресуђења представљали су адекватну и правичну новчану накнаду за штету коју су тужиоци у конкретном случају претрпели. На досуђене новчане износе тужиоци у смислу одредбе члана 277. Закона о облигационим односима имају право на камату, почев од дана када је утврђена висина штете тужилаца до исплате. Како је према одредби члана 90. став 1. Закона о јавном информисању одговорни уредник дужан да пресуду којом је изречена обавеза накнаде штете објави без икаквог коментара и без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневне штампе од правноснажности пресуде, правилно је првостепени суд одлучио и ставом петим изреке побијане пресуде. Разлоге и правни закључак првостепеног суда у свему прихвата и другостепени суд.

Неосновани су наводи жалбе тужених којима указују да је првостепени суд доносећи побијану пресуду погрешно применио материјално право, јер су тужени имали право да објаве спорни разговор тужилаца с обзиром да су објављене информације биле истините и од интереса за јавност, те да су могле бити објављене чак и да су прибављене на недозвољени начин, односно да права и слободе, па и право на приватност тужилаца, као носилаца државних и политичких функција, могу бити ограничени. Наиме, неосновано се тужени у жалби позивају на одредбу члана 4. Закона о јавном информисању, сматрајући да у конкретном случају постоји оправдани интерес да јавност сазна спорне информације, без обзира на начин на који су те информације прибављене. По налажењу Апелационог суда, приликом примене наведене одредбе Закона о јавном информисању морају се имати у виду основна начела Уставом зајемчених људска права и слобода, као и право на неповредивост тајности средстава комуницирања и могућности одступања од овог права како је то прописано одредбама члана 20. став 1. и члана 41. став 2. Устава Републике Србије. Према одредби члана 20. став 1. Устава Републике Србије људска и мањинска права зајамчена Уставом се могу законом ограничити само ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права. Према одредби члана 41. став 1. и 2. Устава тајност писама и других средстава комуницирања је неповредива. Одступања су дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом. Имајући у виду наведено, као и одредбу члана 8. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, коју такође правилно примењује првостепени суд у побијаној пресуди, те да су према утврђеном чињеничном стању, у конкретном случају, спорне информације прибављене на недозвољени начин - неовлашћеним прислушкивањем (снимање спорног телефонског разговора није било засновано на закону) правилно је првостепени суд побијаном пресудом обавезао тужене да тужиоцима накнаде претрпљену штету.

Правилна је и одлука првостепеног суда о трошковима парничног поступка, садржана у ставу шестом изреке побијане пресуде, јер је донета правилном применом одредаба члана 149. и члана 150. Закона о парничном поступку. Тужиоци сразмерно успеху у спору имају право на накнаду трошкова овог поступка, које чине потребни издаци тужилаца за вођење ове парнице, а одмерени су према Таксеној тарифи из Закона о судским таксама и Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важећој у време доношења првостепене пресуде. Како су трошкови поступка тужиоцима одмерени сразмерно њиховом успеху у овој парници, неосновани су наводи жалбе тужених којима указују да је одлука првостепеног суда о трошковима парничног поступка неправилна.

Како се наводима жалбе тужених не доводи у сумњу правилност првостепене пресуде у ставовима првом, другом, петом и шестом изреке, Апелациони суд у Београду ју је у тим ставовима применом одредбе члана 375. Закона о парничном поступку потврдио и одлучио као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Споменка Зарић,ср.

МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)