Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.06.2011.

Гж 3041/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3041/11
Дана 08.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић, председника већа, Драгане Миросављевић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници тужилаца АА, АА1, и ММ, чији је законски заступник мајка АА1, а које све заступа АБ, адвокат, против тужених Радио дифузног предузећа „Б 92“, ББ одговорног уредника РДП „Б 92“ и ББ1 РДП „Б 92“ које заступа БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3 51/10 од 18.03.2011.године, у седници већа одржаној дана 08.06.2011.године, донео је

 

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 51/10 од 18.03.2011.године у ставу првом, другом, трећем, петом и шестом изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 51/10 од 18.03.2011.године, ставом првим изреке, обавезан је тужени РДП „Б 92“ из Београда, ББ одговорни уредник РДП „Б 92“ из Београда и ББ1 из Београда да солидарно тужиоцу АА, на име накнаде нематеријалне штете настале повредом части, угледа и људског достојанства због објављивања нетачних информација у телевизијском програму телевизије „Б 92” у емисији под називом „Досије ЗЗ“ други део, серијала „Реакција“, аутора ББ1 од 22.односно 23.марта 2010.године, исплате износ од 100.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде. Ставом другим изреке, обавезан је тужени РДП „Б 92“ из Београда, ББ одговорни уредник РДП „Б 92“ из Београда и ББ1 да солидарно тужиљи АА1, на име накнаде нематеријалне штете настале повредом части, угледа и људског достојанства због објављивања нетачних информација у телевизијском програму телевизије „Б 92“ у емисији под називом „Досије ЗЗ“ други део, серијала „Реакција“, аутора ББ1 од 22.односно 23.марта 2010.године исплати износ од 100.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени РДП „Б 92“ из Београда, АА одговорни уредник РДП „Б 92“ из Београда и ББ1 да солидарно тужиљи мал. ММ, чији је законски заступник мајка АА1, на име накнаде нематеријалне штете настале повредом части, угледа и људског достојанства због објављивања нетачних информација у телевизијском програму телевизије „ Б 92” у емисији под називом „Досије ЗЗ“ други део, серијала „Реакција“ аутора ББ1 од 22. односно 23. марта 2010. године исплати износ од 100.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев према туженим РДП „Б 92“ из Београда, ББ одговорном уреднику РДП „Б 92“ из Београда и ББ1 за разлику преко досуђеног а до траженог износа од по 300.000,00 динара за тужиоце АА, АА1, и ММ односно за износ од још по 200.000,00 динара за сваког тужиоца са законском затезном каматом од дана 18.03.2011. године, као неоснован. Ставом петим изреке, обавезан је тужени привредни субјект Радио дифузно предузеће „Б 92“ АД из Београда, ул. Булевар Зорана Ђинђића бр. 64 да преко одговорног уредника објави на телетексту без икаквог коментара и без одлагања пресуду Вишег суда у Београду, најкасније у року од 2 дана од дана правноснажности пресуде. Ставом шестим изреке, обавезани су тужени да тужиоцима накнаде трошкове парничног поступка у износу од 50.956,12 динара у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде.

Против напред наведене пресуде тужени су благовремено изјавили жалбу побијајући исту у ставу првом, другом, трећем и петом због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане одлуке у ожалбеном делу у смислу члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалба није основана.

При доношењу побијане одлуке, у ожалбеном делу, нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а ни повреда из тачке 12 напред наведеног члана, на коју је указано жалбом тужених, с обзиром да одлука садржи јасне и непротивречне разлоге о битним чињеницама.

Према утврђењу првостепеног суда, у емисији „Досије ЗЗ“ други део, серијала „Реакција“, која је емитована на програму РДП „Б 92“ дана 22.03.2010.године у 21,00 час а репризиран 23.03.2010. године у 17,00 часова изговорен је текст: „О могућим везама полиције са ЗЗ кланом, говори један полицијски извештај, до којег је дошла екипа „Реакције“. У њему пише да је ЗЗ летос, организовао и уплатио летовање у Турској за себе и високо позициониране чланове своје организоване криминалне групе и за блиске пријатеље. Из списка се види, да је са ЗЗ 30.06.2009. године истим авионом на релацији Београд-Анталија, летело још 38 особа. У извештају се на крају додаје да је на списку путника, истог чартер лета за Анталију, био и један високи функционер полиције са члановима своје породице. У извештају се међутим, поред чињенице да је тај високи функционер полиције био на истом лету, не прецизира да ли му је тај пут, као другим особама, које се помињу у том извештају, платио ЗЗ или је путовао о сопственом трошку. Разјашњење у вези са овим полицијским извештајем, као и са многим другим отвореним питањима нисмо успели да добијемо у МУП-у. Подсетимо, екипа „Реакције“, послала је захтев за снимање интервјуа са министром полиције и директором полиције о случају „ЗЗ“, али је наш захтев одбијен.“ Уз текст је видео емитован и извештај у коме је наведено: „Према оперативним сазнањима до којих су дошли полицијски службеници УКП-а МУП-а Р. Србије у току оперативне обраде која је вођена над организованом криминалном групом чији је вођа ЗЗ, а која је осумњичена за недозвољену трговину 2671 килограма опојне дроге кокаин из Јужне Америке, ЗЗ је организовао и уплатио летовање у Турској за себе и високо позициониране чланове организоване криминалне групе као чланове њихове породице и блиске пријатеље. Наиме, преко туристичке агенције „Биг блу“, је за дан 30.06.2009. године уплатио авионске карте за чартер лет на релацији Београд-Анталија. Како није преко исте агенције уплатио и хотелски смештај, остало је непознато у којем су хотелу одсели. Том приликом уплатио је авионске карте за следећа лица“:, па се на другој страни извештаја између осталих, налазе и имена АА, АА1, и ММ. Министарство унутрашњих послова није могло да се изјасни да ли је спорни извештај потекао од стране МУП-а с обзиром да се из фотокопије истог не види ко је издавалац, али да извештај ове садржине постоји у МУП-у и да је настао у току оперативне обраде над организованом криминалном групом ЗЗ, која је вођена заједничком акцијом специјалног тужилаштва, БИА, МУП-а и америчке агенције ДЕА. Даље је утврђено да је породица Томић летовала у Турској у периоду од 30.06.2010.године до 10.07.2010. године, а на основу уговора о путовању број 598, који је тужиља АА закључила 11.06.2009.године са туристичком агенцијом „1 А Travel“ који уговор је обухватао коришћење стандардне собе ½ (ал) и авио карте, уз додатне услуге аеродромске таксе и осигурања за смештај у хотелу „Sailbors beach klub kemer“ а за укупну цену од 1.584 евра, који износ су према извештају туристичке агенције у целости платили путници. У наведеном уговору цена авио карте је означена износом 0 (нула), јер према извештају туристичке агенције, цена карте представљала је саставни део комплетне цене односно пакет аранжмана и плаћена је када и аранжман од стране носиоца потписника уговора. Тужиоци нису гледали спорну емисију, али су за исту сазнали након већег броја позива из Црне Горе где су до 2002. године живели и где имају фамилију и велики број пријатеља. Након тога су уследила питања у вези познанства са ЗЗ, за кога је тужилац АА изјавио да га не познају, а било је и провокација на тему летовања. Однос са комшијама је захладнео, а мал. ММ су упућивана питања у вези свега. АА је имао и страх од губитка посла с обзиром да га је претпостављени питао да ли је ЗЗ рођак или сарадник. Тужена ББ1 је емисију „Реакција“ радила два месеца и преко свог извора у полицији, стим што не може да каже ко је извор, дошла је до документа који је код њих фигурирао у оквиру полицијске истраге и у коме је био списак лица која су том приликом путовала авионом. Након што је преко другог извора у полицији проверила да се не ради о фалсификованом извештају и провере аутентичности списка путника, извештај је објављен у емисији, стим што није контактирала са лицима чија су имена била на списку, а покушала је да оствари контакт са министром и директором полиције који су одбили сусрет. Након седам до десет дана од емитовања и већег броја разговора са лицима чија имена су на списку, списак је скинут са интернет издања „Б 92“.

Код оваквог утврђења, правилно је одлучио првостепени суд када је обавезао тужене да солидарно тужиоцима накнаде нематеријалну штету као у ставу првом, другом и трећем изреке уз обавезу ближе наведене у ставу петом изреке ожалбене пресуде, правилно применивши материјално право, а дајући за своју одлуку правилне и ваљане разлоге које прихвата и овај суд.

Закон о јавном информисању уређује право на јавно информисање као право на слободу изражавања мишљења, и права и обавезе учесника у процесу јавног информисања (члан 1 став 1 Закона). Стога, право на слободу изражавања мишљења и разоткривања незаконитости и осталих активности које су у супротности са јавним интересом праћено је и одређеним обавезама учесника у том процесу. Пре свега, полазећи од садржине и „тежине“ информација објављених у тексту који је пратио видео емитовање предметног извештаја са именима и тужилаца, захтевало је веће, дубље и подробније ангажовање тужених пре објављивања личних података тужилаца. Наиме, информација која доводи одређено лице у вези са неком криминалном групом уз објављивање пуног имена и презимена тог лица, несумњиво је захтевала претходна ангажовања у циљу успостављања контакта са лицем које је на овај начин доводено у везу са криминалном групом, а тим више што је реч о документу који није био резултат званичног саопштења МУП-а већ је прибављен преко личног извора новинара који је припремао наведену емисију.

Наводима жалбе не доводи се у питање правилност побијане одлуке у ожалбеном делу. Неосновано се жалбом указује да је реч о верном преношењу информација из документа надлежног државног органа. Ово стога што, извештај који је коришћен у емисији, а који је прибављен преко личних извора у току припремања информације не представља званичну информацију МУП-а која би водила искључивање одговорности тужених. Указивање на садржинску подударност извештаја који је објављен у емисији и извештаја који постоји у МУП-у, без утицаја је на другачију одлуку, с обзиром да управо позивање тужених на истраживачко новинарство захтевало је додатно и дубље ангажовање приликом објављивања имена и презимена лица која се доводе у везу са криминалном групом у ситуацији када им је непосредно било познато да је документ фигурирао у оквиру полицијске истраге, као једне од фазе у одређеном оперативном раду надлежних државних органа који коначно могу у односу на лица која су наведена у овом извештају имати различите коначне закључке и резултате. Унапређење вредности демократског друштва захтева слободно изношење информација у циљу обавештавања јавности о одређеним догађајима, али ово право не може ићи на уштрб трећих лица кроз изношење неистинитих информација о њима, па је стога неосновано и позивање тужених на члан 10 Европске конвенције за заштиту људских права и слобода будући да и овај члан конвенције прописује да право на слободу изражавања повлачи за собом дужности и одговорности у циљу, између осталог, и заштиту личних права других лица. У конкретном случају дошло је до повреде личних права тужилаца, па су и по налажењу овог суда, тужени у обавези да тужиоцима накнаде нематеријалну штету као у изреци ожалбене одлуке.

Како се ни осталим наводима жалбе не доводи у питање правилност побијане одлуке у ожалбеном делу, а правилно је одлучено у трошковима поступка у смислу члана 149 и 150 ЗПП-а, то је жалба одбијена и сходно члану 375 ЗПП-а одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Сокић с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)