Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.06.2011.

Гж 3302/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3302/11
Дана 30. јуна 2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Владиславе Милићевић, председника већа, Сање Пејовић и Добриле Страјине, чланова већа, у парници тужиоца Душка Кнежевића, из Београда, ул. Палмотићева 6, кога заступа Владо Павићевић, адвокат из Београда, ул. Проте Матеје 39, против тужених „Курир-плус“ ДОО Београд, Булевар краља Александра 405а, кога заступа Зоран Поповић, адвокат из Београда, ул. Велизара Станковића 4/7, и Ђура Билбије, из Београда, ул. Цвијићева 75, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о жалбама тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П. 1637/10 од 08. фебруара 2011. године, у седници већа одржаној дана 30. јуна 2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П. 1637/10 од 08. фебруара 2011. године у ставу првом и трећем изреке у односу на туженог „Курир-плус“ ДОО Београд, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени „Курир-плус“ ДОО Београд да тужиоцу Душку Кнежевићу из Београда на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 120.000,00 динара, са законском затезном каматом од 08. фебруара 2011. године, као и износ од 140.350,00 динара на име накнаде трошкова парничног поступка, све у року од 8 дана по пријему ове пресуде, док се у преосталом делу тужбени захтев тужиоца у односу на овог туженог ОДБИЈА као неоснован.

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П. 1637/10 од 08. фебруара 2011. године у ставу првом и трећем изреке у односу на туженог Ђура Билбију, а предмет у овом делу ВРАЋА истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени да тужиоцу солидарно исплате износ од 300.000,00 динара, са законском затезном каматом од 08.02.2011. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се забрани туженима, на основу чл. 157 Закона о облигационим односима, да убудуће под претњом плаћања новчане казне од 300.000,00 динара, наставе са повређивањем права тужиоца. Ставом трећим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 140.350,00 динара.

Благовременим жалбама тужени су побијали наведену пресуду у усвајајућем делу из свих законских разлога, као и одлуку о трошковима парничног поступка.

Тужилац је дао одговоре на жалбе тужених.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба туженог „Курир-плус“ ДОО Београд делимично основана, док је жалба туженог Ђура Билбије у целости основана.

Према утврђеном чињеничном стању, у дневним новинама „Курир“, чији је издавач тужени „Курир-плус“ ДОО Београд, дана 14.02.2008. године, на страни бр. 13, објављен је непотписан текст под насловом „Спонзоруша“, а у коме је, између осталог, наведено да је водитељка Бранка Невистић у шеми тј. емотивној вези са бизнисменом Душком Кнежевићем, кумом Мила Ђукановића, власником: „Атлас монт приватизациони фонд“, „Медитеран Универзитет“, „Хацијенда Кнежевић“ у Голубовцима, да се његово име налази на списку 200 милионера у Монтенегру, и да се његова имовина креће од 100 до 500 милиона евра, а у даљем тексту, испод слике тужиоца, објављено је наводно питање упућено Бранки Невистић: „Ало, мацо, хоћеш да ти купим Србију или Црну Гору“. У импресуму дневних новина „Курир“, у време објављивања овог текста, наведено је да је главни и одговорни уредник овде тужени Ђуро Билбија. Према решењу Агенције за привредне регистре, од 23.06.2010. године тужени „Курир-плус“ ДОО је правни следбеник „Курир-нет“ ДОО. Тужилац је ожењен човек, отац четворо деце. Поред тога, тужилац је председник „Атлас груп“, предавач је на београдској банкарској академији и Универзитету „Медитеран“ у Подгорици. Бранку Невистић, чије се име такође помиње у овом тексту, видео је свега два пута, и није заслужан за њено ангажовање на „Атлас телевизији“. Уредништву листа „Курир“ тужилац је послао писмо у форми демантија и тражио да се оно објави, што тужени нису учинили. Пре објављивања текста, нико није контактирао тужиоца ради провере тачности информација објављених у том тексту. Услед објављених текстова тужилац и његова породица имали су непријатности у свом окружењу, а тужилац и у својој породици.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, које је супротно наводима жалбе туженог „Курир-плус“ ДОО Београд у овом делу правилно и потпуно утврђено и које овај суд у свему као такво прихвата, правилно је поступио првостепени суд када је нашао да је радњама овог туженог причињена нематеријална штета тужиоцу у виду душевних болова због повреде части и угледа, јер су у спорном тексту објављене информације које се односе на приватни живот тужиоца и таквог су карактера да су подобне да повреде његову част и углед, с обзиром да је у животном, породичном и професионалном окружењу у којем се креће, живи и ради, након објављених информација, тужилац имао низ непријатности у свом професионалном и приватном животу, што му је било посебно болно, јер је морао да објашњава својој породици, пријатељима и пословним партнерима да информације у наведеном тексту нису истините.
Према чл. 46 Закона о јавном информисању, у случају повреде права на лични живот, односно права на лични запис, лице чије је право повређено може тужбом против одговорног уредника јавног гласила захтевати, између осталог, накнаду материјалне и нематеријалне штете као и објављивање пресуде. Према чл. 79 истог Закона, свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, као и лице коме није објављена исправка, одговор или друга информација чије објављивање има право да тражи од јавног гласила, у складу са овим законом, а које због њеног објављивања, односно необјављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог Закона. Према чл. 80 истог Закона, за материјалну и нематеријалну штету солидарно одговарају новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила, с тим што је оштећеном дата могућност да тужбом обухвати сва, или само нека од лица која могу бити солидарно одговорна, а која се према осталим лицима из тог члана могу регресирати тужбом. Према чл. 200 ЗОО, за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части, слободе или права личности, уколико нађе да околности случаја то оправдавају, суд може досудити лицу које те душевне болове трпи правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству, док ће приликом одлучивања о висини накнаде водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада и о томе да се не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Како је на описани начин повређено право тужиоца на поштовање приватног и породичног живота загарантовано чл. 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ -Међународни уговори“ бр. 9/2003 и 5/2005), то је првостепени суд правилно нашао да је тужени „Курир-плус“ ДОО Београд пасивно легитимисан у овој правној ствари и то као издавач листа „Курир“ у време објављивања спорног текста, правилно примењујући на утврђено чињенично стање материјално право сходно одредбама чл. 46 у вези чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању.

Наводима жалбе овог туженог, којима се указује на то да није било места одбијању предлога да се изведе доказ саслушањем у својству сведока Бранке Невистић, чије име се такође помиње у спорном тексту, не доводи се у сумњу правилност и законитост побијане пресуде. Наиме, све битне чињенице од значаја за правилну примену материјалног права, кад је реч о одговорности издавача првостепени суд је утврдио извођењем осталих доказа током проведеног поступка. Наводима жалбе се фактички напада оцена изведених доказа од стране првостепеног суда, који је изведене доказе ценио савесно и правилно у смислу одредбе чл. 8 ЗПП, и коју оцену доказа у свему прихвата овај суд.

Међутим, основано се жалбом овог туженог указује да је побијана пресуда у ожалбеном делу заснована на погрешној примени материјалног права и то одредбе чл. 200 ЗОО. Наиме, имајући у виду све околности конкретног случаја, правичну новчану накнаду нематеријалне штете коју је тужилац претрпео представљао би, сходно чл. 200 ЗОО у вези чл. 224 ЗПП, износ од 120.000,00 динара, због чега је Апелациони суд, имајући у виду да у поступку пред првостепеним судом у овом делу нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности, нити друге повреде које су биле или могле бити од утицаја на доношење правилне и законите одлуке, преиначио побијану пресуду у ожалбеном делу у односу на жалиоца „Курир-плус“ ДОО Београд и одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде применом чл. 380 тач. 4 ЗПП.

Истовремено, с обзиром да је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, Апелациони суд је сходно чл. 161 ст. 2 ЗПП одлучио о трошковима целог поступка, у односу на овог жалиоца, при чему преиначење није утицало на висину истих.

Када је реч о жалби туженог Ђура Билбије, основано се указује да је побијана одлука у делу који се односи на овог жалиоца заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега се не може испитати правилност примене материјалног права, па је одлука у том делу морала бити укинута.

Наиме, првостепени суд је своју одлуку у односу на туженог Ђура Билбију засновао на томе да је у време објављивања спорног текста, овај тужени у импресуму дневних новина „Курир“, био означен као главни и одговорни уредник. Међутим, по налажењу овог суда, чињеница да је неко лице у време објављивања текста било формално означен у импресуму као главни и одговорни уредник, уколико заиста у том периоду и није обављало послове главног и одговорног уредника, не може сама по себи водити одговорности тог лица у смислу чл. 80 Закона о јавном информисању, уколико је у тексту објављена нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим Законом забрањено. Наиме, према стању у списима у време објављивања наведеног текста тужени Ђуро Билбија је имао закључен уговор о раду под бр. 36/54 од 16.07.2007. године са НИД „Глас“ ДОО Београд, са задатком да обавља послове главног уредника свих новинских издања групације, као запослени руководилац са посебним правима, обавезама и одговорностима, с тим што је предвиђена његова дужност праћења придржавања Закона о јавним информисању и новинарског професионалног кодекса свих одговорних уредника свих издања, као и свих уредника рубрика у свим издањима. Према уговору о раду закљученом 01.11.2007. године између Родољуба Герића и „Глас нет“ ДОО Београд, правног претходника туженог „Курир-плус“ ДОО Београд, послове одговорног уредника обављао је Родољуб Герић. Према одлуци о новој организацији редакције дневног листа „Курир“ од 03.12.2007. године, формиран је и уређивачки тим као руководеће тело организације рада редакције овог дневног листа, а тужени Ђуро Билбија није био члан тог тима.

Код изнетог, како је тужени Ђуро Билбија у одговору на тужбу и током поступка све време истицао да он у спорном периоду није обављао послове главног и одговорног уредника, предложивши на те околности, између осталог, и извођење доказа саслушањем одређених лица у својству сведока, о којим доказним предлозима првостепени суд није одлучио, то је првостепени суд имао обавезу, а што није учинио, да несумњиво утврди ко је у спорном периоду тј. у периоду када је објављен спорни текст обављао послове главног и одговорног уредника, тим пре што је пре објављивања спорног текста 03.12.2007. године формиран уређивачки тим као руководеће тело организације рада редакције дневног листа „Курир“, на шта се основано указује жалбом.

Стога ће у поновном поступку приликом одлучивања о захтеву тужиоца у односу на туженог Ђура Билбију, првостепени суд, имајући у виду наведене примедбе овог суда, наводе жалбе Ђура Билбије, пошто потпуно и правилно утврди све битне чињенице од значаја за оцену основаности тужбеног захтева у односу на овог туженог, правилном применом материјалног права одлучити о овом делу захтева тужиоца, доношењем правилне и законите одлуке, као и о захтеву тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка у односу на овог туженог.

Из наведених разлога, применом чл. 377 ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке ове одлуке.

Председник већа-судија
Владислава Милићевић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)