Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2010.

Гж 3464/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3464/11
22.06.2011.године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Весне Матковић и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље АА чији је пуномоћник АБ адвокат, против тужених ББ и ББ1 чији је пуномоћник БА адвокат, ради накнаде штете, решавајући о жалби тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Београду П3-39/11 од 21.04.2011.године, у седници већа одржаној дана 22.06.2011.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и, у односу на тужену ББ1, ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду П3-39/11 од 21.04.2011.године.

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду П3-39/11 од 21.04.2011.године у односу на тужену ББ и предмет враћа првостепеном суду на поновни поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П3-39/11 од 21.04.2011.године, одбачена је тужба тужиље АА против тужених ББ из Београда и ББ1 из Београда.

Против наведеног решења, тужиља је благовремено поднела жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужене су дале одговор на жалбу тужиље.

Испитујући правилност побијаног решења, у смислу члана 372 ЗПП-а у вези са чланом 388 ЗПП-а, другостепени суд је нашао да је жалба делимично основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима, тужбом поднетом 22.12.2010.године тужиља је захтевала од тужених накнаду нематеријалне штете за душевне болове због повреде угледа и части. У тужби је навела да је тужена ББ изнела а тужена ББ1, у чланку објављеном у дневном листу “Данас” од _.године, пренела неистините наводе који су својом садржином повредили тужиљин углед и част и тако јој проузроковали душевне болове.

На основу изложеног стања у списима, првостепени суд је закључио да је тужба поднета по протеку рока од 6 месеци од дана објављивања спорних информација који је прописан императивном одредбом члана 85 Закона о јавном информисању, и да је тужиља због тога изгубила право на судску заштиту, у смислу члана 79 истог закона. Из наведених разлога првостепени суд је, применом одредбе члана 85 Закона о јавном информисању, поднету тужбу одбацио.

Правилно је, и по налажењу овога суда, поднета тужба одбачена у односу на тужену ББ1.

Одредбом члана 79 Закона о јавном информисању прописано је да свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга инфорамција чије је објављивање у складу са тим законом забрањено, а које због њеног објављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим правилима и одредбама тог закона, независно од других правних средстава која том лицу стоје на располагању. Сходно члану 80 став 1 истог закона, новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила који су пре објављивања с пажњом примереном околностима могли утврдити неистинитост или непотпуност информације, солидарно одговарају за материјалну и нематеријалну штету проузроковану објављивањем информације. Тужба за накнаду ове штете, како је то предвиђено чланом 85 Закона о јавном информисању, подноси се у року од 6 месеци од дана објављивања информације.

У конкретном случају, тужиља је поднела тужбу против две тужене: ББ1, новинара јавног гласила – дневног листа “Данас” и аутора текста – чланка од _.године у којем је пренета изјава друге тужене ББ, за коју тужиља тврди да је неистинита и да је проузроковала душевне болове због повреде угледа и части. Тужене су супарничари из члана 199 став 1 тачка 1 ЗПП-а и налазе се у положају обичних (простих) супарничара, што значи да је свака од њих самостална странка. Одредбе Закона о јавном информисању примењују се само у односу на тужену ББ1, новинара јавног гласила чија је одговорност за штету прописана чланом 80 став 1 тог закона. То значи да се на ову тужену примењује и одредба члана 85 Закона којом је прописан рок за подношење тужбе за накнаду штете. С обзиром да је од објављивања чланка у којем је пренета изјава тужене ББ (_.године) до дана подношења тужбе (_.године) протекао рок из члана 85 Закона о јавном информисању, то је тужба против тужене ББ1 поднета неблаговремено, по протеку рока који је посебним прописом (Законом о јавном информисању) одређен за подношење тужбе.

Изјављеном жалбом, по оцени другостепеног суда, неосновано се оспорава законитост другостепеног решења у делу којим је тужба одбачена према туженој ББ.

Када се тужба за накнаду штете проузроковане објављивањем неистините информације подноси против новинара – аутора текста у којем су исте садржане или против неког другог лица из члана 80 став 1 Закона о јасном информисању (главног и одговорног уреднила или оснивача јавног гласила), мора се применити и одредба члана 85 истог закона као посебног закона која подношење тужбе везује за рок а пропуштање истог санкционише губитком права на судску заштиту и одбацивањем тужбе.

Тужена ББ1 је, што није спорно међу странкама, у време објављивања чланка у којем је садржана изјава тужене ББ била новинар јавног гласила и аутор тог чланка. Због тога се на њу морају применити одредбе посебног Закона о јавном информисању, па и одредба која обавезује тужиљу да тужбу поднесе у року од 6 месеци од дана објављивања информације. У овом случају тужиља тај рок није испоштовала када је тужбу поднела и против тужене ББ1 по протеку рока од 6 месеци од дана објављивања чланка чији је аутор ова тужена.

Из тих разлога, на основу члана 387 тачка 2 ЗПП-а, одлучено је као у ставу првом изреке.

Међутим, одредбе Закона о јавном информисању не примењују се према туженој ББ, због чега је првостепени суд погрешно применио материјално право када је применом одредбе члана 85 тог закона поднету тужбу одбацио и према овој туженој. Из тог разлога, побијано решење је морало бити укинуто у делу којим је тужба одбачена према туженој ББ и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

У поновном поступку, првостепени суд ће правилном применом материјалног права садржаног у одредбама Закона о облигационим односима одлучити о захтеву тужиље за накнаду нематеријалне штете на име душевних болова због повреде угледа и части проузрокованих изјавом тужене ББ, објављеној у средствима јавног информисања, и након тога у овој правној ствари донети закониту одлуку.

Сходно изложеном, применом одредбе члана 387 тачка 3 ЗПП-а, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија,
Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)