Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.07.2011.

Гж 3534/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3534/11
Дана 08. јула 2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Сање Пејовић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца Странке „Српска слога“ из Београда, ул. Љубе Стојановића бр. 34/а, чији је законски заступник председник странке АА, а коју заступа АБ, адвокат. 3, против тужене Компаније „Новости“ из Београда, Трг Николе Пашића бр. 7, коју заступа Адвокатска канцеларија "БА", ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр. 381/10 од 18. априла 2011. године, у седници већа одржаној дана 08. јула 2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр. 381/10 од 18. априла 2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр. 381/10 од 18.04.2011. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу на име повреде угледа исплати износ од 500.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.06.2009. године у року од 8 дана под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да у свом дневном издању објави исправку уз објашњење и извињење тужиоцу као и да објави пресуду којом ће усвојити тужбени захтев тужиоца, све у року од 8 дана. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 28.750,00 динара у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац из свих законских разлога предвиђених чл.360 ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да жалба тужиоца није основана.

Предмет тужбеног захтева је накнада нематеријалне штете због повреде угледа тужиоца сходно чл.199 и 200 Закона о облигационим односима, а која повреда се састоји у чињеници да је у тексту туженог од 08.06.2009.године тужилац означен као „Странка СС“, што буди негативне асоцијације код читалаца, а не својим пуним називом.

Првостепени суд је одлучио као у изреци ожалбене пресуде са образложењем да је током спроведеног поступка утврдио да је у издању дневних новина „Вечерње новости“ од _.2009. године, на страни _ у рубрици „БГ вести“, објављен чланак са прелиминарним резултатима ванредних локалних избора на Општини Вождовац, на којим је највише гласова освојила Српска напредна странка, да је у тексту даље наведено колико је која од десет политичких странака са изборне листе освојила гласова, односно одборничких мандата, при чему је већи део назива политичких странака означен у скраћеницама, а не у пуним називима и да је у оквиру спорног текста објављена и табела са приказом од првог до десетог места са побројаних свих десет политичких странака, где се на десетом месту налази тужилац који је означен као „Странка СС“ и да су од преосталих девет политичких странака, њих пет означених скраћеницама (СНС, ЛДП, СРС, СПС-ПУПС, ЈС, ДСС-НС-НП), а четири пуним именима, као и да информације објављене у спорном чланку не садрже вредносне исказе увредљивог карактера, односно да у спорном чланку није исказан вредносни суд већ је приказано чињенично стање и резултати проведених избора, те да такве информације нису подобне да повреде углед који тужилац има у друштву и да је тужена у свему поступала у складу са Законом о јавном информисању, због чега је првостепени суд захтев за накнаду нематеријалне штете тужиоца одбио као неоснован, као и захтев за објављивање исправке и одлучио као у изреци ожалбене пресуде.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд одбио тужбени захтев тужиоца као неоснован, али се разлози које је за своју одлуку дао првостепени суд не могу прихватити као правилни, што није утицало на правилност и законитост побијане пресуде.

Ово због тога што је одредбом чл. 155 и 200 Закона о облигационим односима прописано да је штета наношење другоме физичког или душевног бола или страха (нематеријална штета), а према одредби чл. 200 ст. 1 истог закона, суд ће досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству, и за претрпљене болове због повреде угледа, из чега произилази да право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа има само физичко лице, јер само оно може претрпети душевне болове. Под нематеријалном штетом у смислу Закона о облигационим односима подразумевају се физички бол, психички бол и страх и иста штета се везује за физичко лице. Нематеријалне штете су у закону таксативно набројане, а то су претрпљени физички болови, претрпљени страх, претрпљени душевни болови због умањења животне активности, због наружености, због повреде угледа и части, због повреде слободе, због повреде права личности, због смрти блиског лица, због нарочито тешког инвалидитета блиског лица и због кривичног дела против полног интегритета, достојанства личности или морала, претрпљени душевни болови због повреде угледа и части. Накнада нематеријалне штете је сатисфакција која се даје оштећеном физичком лицу за штету коју је претрпео на неком свом нематеријалном добру, па се не може везивати за случај повреде угледа правног лица без обзира што углед има и правно, а не само физичко лице. Повреду угледа правног лица као умањење угледа не прате психичке патње, јер правно лице није способно да такве патње осећа, због чега му наведена накнада није законом призната, а правно лице би у складу са чл.79 Закона о јавном информисању за повреду угледа имао право на накнаду само материјалне штете по општим прописима Закона о облигационим односима за накнаду материјалне штете. Из свега наведеног, произилази да правно лице нема право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете због повреда угледа, јер то није законом призната штета.

Како је у конкретном случају, предмет тужбеног захтева накнада нематеријалне штете због повреде угледа тужиоца као правног лица, а на основу чл. 79 Закона о јавном информисању и чл. 200 Закона о облигационим односима, то се правно становиште првостепеног суда изложено у побијаној пресуди да тужилац као правно лице има право да тужбом захтева накнаду нематеријалне штете због повреде угледа, али да у конкретном случају информације објављене у спорном чланку не садрже вредносне исказе увредљивог садржаја које могу да повреде углед који тужилац има у друштву, по оцени Апелационог суда, не може се прихватити као правилно, будући да је засновано на погрешној примени материјалног права из одредбе чл. 200 Закона о облигационим односима. Међутим, како је првостепени суд правилно одлучио када је тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован, то је Апелациони суд, имајући у виду да током проведеног поступка нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП на које пази по службеној дужности, нити друге повреде које су биле или могле да буду од утицаја на доношење правилне и законите одлуке, одбио као неосновану жалбу тужиоца и одлучио као у изреци ове пресуде на основу одредбе чл. 375 ЗПП.

Приликом доношења одлуке као у изреци ове пресуде, Апелациони суд није разматрао образложење жалбе тужиоца које је предато суду дана 22.06.2011. године, јер исто није поднето у законском року од 8 дана од дана пријема првостепене пресуде.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредаба чл.149 и 150 ЗПП.

Председник већа-судија
Славица Срећковић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)