Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.06.2012.

Гж 3980/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3980/12
27.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против туженог ББ, кога заступа адв. БА, ради накнаде штете, одлучујући по жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Неготину П 9/12 од 16.05.2012. године, у седници већа одржаној 27.06.2012. године донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и пресуда Вишег суда у Неготину П 9/12 од 16.05.2012. године ПОТВРЂУЈЕ.

Захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка СЕ ОДБИЈАЈУ као неосновани.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се тужени обавеже да тужиоцу на име накнаде штете за душевни бол због повреде части и угледа плати 250.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, а тужилац је обавезан да туженику плати парничне трошкове у износу од 28.400,00 динара.

Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да исту пресуду преиначи и усвоји тужбени захтев.Трошкове другостепеног поступка је тражио по трошковнику у жалби.

Тужени је поднео одговор на жалбу, предложио је да другостепени суд потврди побијану пресуду а трошкове другостепеног поступка је тражио за састав одговора на жалбу и судску таксу.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 386 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и нашао да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка на које другостепени суд по чл. 386 ст. 3 ЗПП пази по службеној дужности. На друге битне повреде одредаба парничног поступка жалба изричито не указује.

Према утврђеном чињеничном стању на интернет издању „РУВ РТВ Војводина“ _.2012. године је објављен текст под насловом „Члан Градског већа доделио себи стипендију“ и као извор информације је означена Агенција „БЕТА“. У тексту је наведено да ће грађани Мајданпека финансирати школовање члана Градског већа из „Нове Србије“ АА на основу одлуке те институције, а на предлог самог АА, да је АА добио стипендију за мастерс студије на приватном факултету у Мајданпеку од 100.000,00 динара и да је то, једина стипендија коју је доделила власт у Мајданпеку. Написано је да захтев за помоћ није ни био на дневном реду Општинског већа, већ да је на предлог АА уврштен као додатна тачка. Наведено је да је портал организације „_“ - „_.рс“ објавио да је Мајданпек једина општина на подручју Тимочке крајине која неколико година уназад не расписује конкурс за доделу стипендија и да је од председника општине јавно затражено да искористи своје законско право и да повуче одлуку Општинског већа као незакониту.

Тужилац је дипломирани правник, и студент II године мастерс студија на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду, запослен је у Основном суду у Неготину – Судска јединица у Мајданпеку, 11 година се активно бави политиком, члан је и председник Општинског одбора политичке странке „Нова Србија“ и члан Општинског већа Општине Мајданпек. Општинско веће Општине Мајданпек је 22.12.2011. године донело одлуку да се тужиоцу додели новчана помоћ у износу од 100.000,00 динара ради школовања. Из приложеног записника са седнице Општинског већа од 22.12.2011. године и исказа тужиоца произлази да је тужилац поднео писмени захтев за доделу новчане помоћи, тај захтев је као додатна тачка стављен на дневни ред и одлука о усвајању захтева је донета једногласно. Тужилац је присуствовао седници и учествовао је у гласању за предложени дневни ред и одлуку о додели новчане помоћи. По наводима тужиоца одлука је накнадно због медијског притиска стављена ван снаге.

Тужилац не оспорава истинитост чињеница наведених у тексту које се односе на садржину одлуке Општинског већа, време и начин њеног доношења и своје учешће у доношењу одлуке. Он тврди да је у наслову неистинито објављено да је тужилац сам себи доделио стипендију, да је неистинитост чињеничне тврдње у наслову видљива из садржине текста, јер је у тексту као доносилац одлуке означено Општинско веће као колективни орган локалне самоуправе, а насловом је одлука тог органа приписана тужиоцу као појединцу, да су тиме повређена његова лична добра - част и углед због чега је претрпео штету у виду психичког бола. Није спорно да је интернет-портал „РУВ РТВ Војводине“ спорни текст и наслов преузео од новинске агенције „Бета“ веродостојно и потпуно, уз навођење гласила из којег је информација пренета.

На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је правилно нашао да је захтев за накнаду нематеријалне штете услед објављивања спорног наслова неоснован. Насупрот наводима жалбе, Општинско веће као извршни орган јединице локалне самоуправе је део система јавне власти, а тужилац је као члан тог органа носилац јавне функције. Тема текста је одлучивање Општинског већа по тужиочевом захтеву за доделу новчане помоћи за школовање и тужиочево учешће у доношењу те одлуке. Тема се односи на рад Општинског већа и рад тужиоца као члана тог органа, па суд правилно налази да постоји интерес јавности да о томе буде обавештена. У спорном наслову није написана реч „сам“ као што тврди жалба, а исказ да је „Члан Општинског већа себи доделио стипендију“, обзиром на контекст у којем је изречен и обзиром на чињеницу да тужилац јесте члан Општинског већа и да је гласао за одлуку којом му је додељена новчана помоћ за школовање, представља мешовити чињенично-вредносни исказ који наглашава тужиочево учешће у доношењу одлуке којом се текст бави. Тужиоцу спорним насловом није приписано одлучивање уместо Општинског већа, већ је на основу тачних чињеница исказан став о начину одлучивања и садржини одлуке тог органа. Обзиром да се тужилац укључио у процес доношења одлуке која се односи на њега, морао је показати спремност да поднесе мишљење и коментар јавности о томе, па чак и када је коментар претеран и исказан речима које тужилац субјективно може доживети као увредљиве. С тога је суд правилно закључио да спорни наслов представља вид критике коју тужилац као носилац јавне функције мора да толерише и правилно је одбио тужбени захтев. Правилно је утврђено да нема услова за одговорност туженог по основу чл. 3, 4 и 79 и 80 Закона о јавном информисању у вези чл. 200 ЗОО.

Одлука о трошковима првостепеног поступка је донета правилном применом чл. 153 ст. 1 ЗПП, а како по одредби из чл. 380 ЗПП одговор на тужбу не представља обавезну парничну радњу, другостепени налази да издаци у вези тог поднеска туженику нису били неопходни за вођење другостепеног поступка. Тужилац обзиром на исход поступка по жалби нема право на захтеване трошкове другостепеног поступка. С тога је другостепени суд захтеве странака за накнаду трошкова другостепеног поступка одбио.

Из наведених разлога на основу чл. 390 и 165 ст. 1 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)