Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.06.2012.

Гж 3981/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3981/12
27.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступају БА и БА1, адвокати, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Неготину П.3/12 од 16.05.2012. године, у седници већа одржаној 27.06.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и пресуда Вишег суда у Неготину П 3/12 од 16.05.2012. године ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Неготину П.3/12 од 16.05.2012. године је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се тужени обавеже да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа плати 250.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Истом пресудом тужилац је обавезан да туженом плати парничне трошкове у износу од 28.400,00 динара.

Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 386 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и нашао да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка на које другостепени суд по чл. 386 ст. 3 ЗПП пази по службеној дужности. На друге битне повреде одредаба парничног поступка жалба изричито не указује.

Правилном оценом изведених доказа утврђено је да је _ 2012. године на интернет издању јавног гласила „24 сата“ објављен текст са насловом „Члан градског већа у Мајданепку сам себи доделио стипендију“ и да је као извор информације означена агенција „Бета“. У тексту је наведено да ће грађани Мајданпека финансирати школовање члана Градског већа из „Нове Србије“ АА на основу одлуке те институције, а на предлог самог АА. Наведено је да локална организација „_“ извештава да су чланови градског већа одлучили да АА од пореских обвезника добије стипендију од 100.000,00 динара за мастерс студије на приватном факултету у Мајданпеку и да је то једина стипендија коју је донела власт у Мајданпеку, граду кога деценију уназад напуштају млади у потрази за бољим животом. Наведено је да сајт „_“ - „_.рс“ преноси да захтев за помоћ није ни био на дневном реду Општинског већа, већ да је на предлог АА уврштен као додатна тачка, да је Мајданпек једина општина на подручју Тимочке крајине која неколико година уназад не расписује конкурс за доделу стипендија и да је од председника општине јавно затражено да повуче одлуку Општинског већа као незакониту. Агенција „Бета“ је предметни текст, који је верно пренет, објавила под насловом „члан градског већа у Мајданпеку доделио себи стипендију“, у ком је изостављена реч „сам“, унета у спорни наслов.

Тужилац је дипломирани правник и студент II године мастерс студија, запослен је у Основном суду у Неготину – Судска јединица у Мајданпеку, на послoвима судске страже, ожењен је и отац је двоје малолетне деце. Тужилац је 11 година члан политичке странке „Нова Србија“, председник Општинског одбора ове странке и члан Општинског већа Општине Мајданпек. Општинско веће Општине Мајданпек је донело одлуку да се тужиоцу додели новчана помоћ у износу од 100.000,00 динара ради школовања. Из исказа тужиоца произлази да је тужилац поднео писмени захтев за доделу новчане помоћи у износу од 100.000,00 динара, да је на седници Општинског већа одржаној 19.12.2011. године његов захтев уврштен као додатна тачка у дневни ред, да је предлог једногласно усвојен и да је тужилац гласао за предлог. По наводима тужиоца одлука је накнадно, због медијског притиска стављена ван снаге.

Тужилац не оспорава истинитост чињеница наведених у тексту које се односе на садржину одлуке Општинског већа, време и начин њеног доношења и своје учешће у доношењу одлуке. Он тврди да је у наслову неистинито објављено да је тужилац сам себи доделио стипендију јер је одлуку донело Општинско веће као колективни орган, да је због тога трпео провокације и био приморан да објашњава околини да одлуку није донео сам и да су тиме повређена његова лична добра - част и углед због чега је претрпео штету у виду психичког бола. Тужилац се није обраћао туженом ради објављивања одговора на информацију.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно је примењено материјално право и то одредбе чл. 2 ст 1, 3, 4, 9, 11 ст 1, 79, 80, 83, и 85 Закона о јавном информисању („Службени гласник РС“ бр. 32/2003, 61/2005, 71/2009, 89/2010, 41/2011), чл. 46 Устава РС и чл. 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода одбијањем тужбеног захтева.

  Насупрот наводима жалбе, Општинско веће као извршни орган јединице локалне самоуправе је део система јавне власти, а тужилац је као члан тог органа носилац јавне функције. Тема текста је одлучивање Општинског већа по тужиочевом захтеву за доделу новчане помоћи за школовање и тужиочево учешће у доношењу те одлуке. Тема се односи на рад Општинског већа и рад тужиоца као члана тог органа, па суд правилно налази да постоји интерес јавности да о томе буде обавештена.

Супротно наводима жалбе, спорни наслов се не може ценити независно од текста и у наслову се не може препознати субјект информације. Наслов „Сам себи дао стипендију“ обзиром на контекст у којем је изречен и обзиром на чињеницу да тужилац јесте члан Општинског већа и да је гласао за одлуку којом му је додељена новчана помоћ за школовање, представља мешовити чињенично-вредносни исказ који наглашава тужиочево учешће у доношењу одлуке којом се текст бави. Тужиоцу спорним насловом није приписано одлучивање уместо Општинског већа, већ је на основу тачних чињеница исказан став о начину одлучивања и садржини одлуке тог органа. Обзиром да се тужилац укључио у процес доношења одлуке која се односи на њега, морао је показати спремност да поднесе мишљење и коментар јавности о томе, па чак и када је коментар претеран и исказан речима које тужилац субјективно може доживети као увредљиве. С тога је суд правилно закључио да спорни наслов представља вид критике коју тужилац као носилац јавне функције мора да толерише и правилно је одбио тужбени захтев, док супротни наводи жалбе нису основани.

Одлука о трошковима првостепеног поступка је донета правилном применом чл. 153 ст. 1 ЗПП.

Из наведених разлога на основу чл. 390 и 165 ст. 1 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)