Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.09.2012.

Гж 4113/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4113/12
Дана 19.09.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Владиславе Милићевић и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, главног и одговорног уредника дневног листа “Блиц”, кога заступа БА, адвокат, ради објављивања одговора, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.230/11 од 29.03.2012.године, у седници већа одржаној дана 19.09.2012.године, донео је


П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.230/11 од 29.03.2012.године у ставу првом, другом и трећем изреке и жалбе странака у овом делу  ОДБИЈАЈУ као неосноване.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу четвртом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.230/11 од 29.03.2012.године, тако што се обавезује тужени ББ да тужиоцу АА накнади трошкове парничног поступка у износу од 46.300,00 динара, у року од 15 дана по пријему ове одлуке.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог ББ за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.230/11 од 29.03.2012.године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев па је обавезан тужени ББ, главни и одговорни уредник дневног листа “Блиц”, да без накнаде најкасније у другом наредном броју дневног листа “Блиц” у додатку “Војводина” на страни другој или трећој, без коментара, објави одговор на текст од дана _.године под насловом “Ново суђење за напад на новинара”, под истим насловом, уз ознаку “одговор”, следеће садржине: “Поводом текста објављеног у дневном листу “Блиц” у додатку “Војводина”, на страни _ дана _.године под насловом “Ново суђење за напад на новинара господин АА тврди да су објављене информације нетачне. У оквиру поменутог чланка објављено је реаговање чији је наслов АА: Напад на функцију лично” али новинар “Блиц” који је написао чланак господин ВВ пре објављивања чланка није са њим разговарао, нити га је питао за мишљење. У објављеном чланку неосновано се оптужује локална власт у Кањижи да је под њеним утицајем донета првостепена прекршајна пресуда, којом је господин АА ослобођен оптужби да је након завршетка рукометне утакмице физички напао господина СС. Истина је да је Прекршајни суд у Кањижи радио непристрасно, а да је првостепену пресуду донео брижљивом оценом свих доказа изведених у поступку, а којима нису потврђене оптужбе господина СС. Такође, неистинито се наводи да су у прекршајном поступку ускраћена права господина СС као оштећеног, јер је он пуноправно учествовао у прекршајном поступку у коме је детаљно саслушан и суочен са свим осталим лицима (окривљеним и сведоцима) који су били саслушани у прекршајном поступку. У објављеном чланку се неутемељено наводи да у прекршајном поступку није узета у обзир изјава сведока СС1, јер је његова изјава правилно цењена у првостепеној прекршајној одлуци, што значи да он у својој изјави уопште није потврдио лажне оптужбе господина СС. Исто тако у објављеном чланку се наводи да је прихваћено мишљење (поученог сведока СС2) као очевица догађаја са удаљености од 50 м. Истина је да се не ради о поученом сведоку него о лицу које је било случајни пролазник и очевидац догађаја, који је цео догађај јасно видела јер су били упаљени рефлектори на рукометном игралишту и светла испред улаза из зграде школе. Такође, неистинито се наводи у чланку да је господин АА након рукометне утакмице одигране дана 08.05.2010.године ударио господина СС, који се том приликом повредио услед пада на бетон. Истина је да је господин СС испред улазних врата сачекао господина АА са подигнутим кишобраном у руци и покушао да га физички нападне. Господин АА у циљу да отклони противправни напад на себе (самоодбрана) одгурнуо је господина СС обема рукама у пределу грудног коша, који се том приликом оклизнуо на клизавај подлози и ударио главом о бетон или металну решетку испред улазних врата. У првостепеном прекршајном поступку саслушани су многобројни сведоци од којих ниједан није потврдио наводе господина СС да га је господин АА сачекао испред улазних врата и да га је ударио песницом у пределу левог образа. У чланку се такође неистинито износи да је господин СС био службено лице на предметној рукометној утакмици, међутим то је такође тешка неистина јер он није имао никакву службену улогу. На поменутој рукометној утакмици службена лица су били делегат, судије и господин АА као главни редар за одржавање јавног реда и мира, који је као такав био пријављен код надлежног органа МУП-а. У чланку се наводи да је АА по лицу ударио извештача “Мађар Соа” али то наравно није тачно јер је чињенично стање утврђено у прекршајном поступку сасвим другачије, тј.да је господин АА реаговао у самоодбрани. На основу брижљиве оцене изведених доказа Прекршајни суд у Кањижи је донео правилну пресуду, истина иста је укинута због формалних недостатака, али господин АА се има сматрати невиним док се другачије не утврди у правноснажно окончаном прекршајном поступку” - све у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка побијане пресуде. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражено да се обавеже тужени ББ, главни и одговорни уредник Дневног листа “Блиц” да без накнаде најкасније у другом наредном броју дневног листа “Блиц” у додатку “Војводина” на страни другој или трећој без коментара објави одговор на информацију тужиоца АА следеће садржине: “У новинама је без дозволе објављена једна старија фотографија господина АА, заједно са фотографијом судске зграде у Новом Саду, из чега се може погрешно закључити да је господин АА осуђен за прекршај. Иначе објављени чланак садржи пуно погрешних неистинитих информација, а до којих је новинар “Блиц” дошао на основу једностраних информација добијених од стране господина СС, који себе у објављеном чланку лажно проглашава жртвом напада”. Истина је да је господин СС у току поступка више пута мењао свој исказ тако да је прво говорио о томе да га је господин АА сачекао у заседи испред улазних врата и када је он излазио из зграде ударио га је, а касније када је увидео да ниједан од сведока није потврдио његову причу исту је променио тако да је он СС стајао испред улазних врата (а питање је шта је тамо чекао) када је господин АА излазио из зграде.”. ........ а поред тога нетачно је и то да је господин СС новинар (извештач), па чак није ни прави спортски дописник и не може се сматрати ни дописником јер пре овог спорног догађаја преко шест година није се појавио ни близу рукометног игралишта, а за разлику од њега господин АА је новинар уназад више од три деценије.” “...а читањем објављеног чланка може се погрешно закључити да је он већ проглашен кривим”. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, за случај необјављивања одговора на начин,  као у ставу првом изреке, исплати износ од 100.000,00 динара. Ставом четвртим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. 

Благовременим жалбама, обе странке су побијале наведену пресуду из свих законских разлога и то тужилац у одбијајућем делу, као и одлуку о трошковима парничног поступка, а тужени у усвајајућем делу. Тужени је дао и одговор на жалбу тужиоца. Обе странке су трошкове другостепеног поступка тражиле и определиле.

Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу чл.372 ЗПП "Службени гласник РС” бр.125/04 и 111/09,  који се примењује на основу чл. 506 ст.1 ЗПП “Службени гласник РС” бр.72/2011.Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужиоца делимично основана, а да жалба туженог није основана.

У поступку пред првостепеним судом нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, супротно наводима жалбе странака ни она из чл.361 ст.2 тач. 12 истог Закона,  јер је побијана пресуда са јасним и непротивуречним разлозима о свим битним чињеницама.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени ББ je   главни уредник дневног листа „Блиц“, што произлази из садржине  импресума. Дана _.године у овом јавном гласилу, у додатку “Војводина”, на страни _ објављен је текст под насловом “Ново суђење за напад на новинара” у коме се, између осталог,  наводи да је Виши прекршајни суд у Новом Саду поништио пресуду Прекршајног суда у Кањижи који је општинског функционера АА ослободио кривице за напад на СС дописника листа “Мађар Со”,  да је наведена пресуда укинута због битне повреде прекршајног поступка и да је предмет враћен првостепеном суду, да је подносилац кривичне пријаве Полицијска станица Кањижа уложила жалбу на првостепену пресуду, да је дописник “Мађар Со” из Хоргоша рекао да је несхватљива одлука прекршајног суда у Кањижи да га позове као сведока уместо оштећеног и да мисли да је то учињено под утицајем локалне власти, да није узета у обзир изјава сведока СС1 који је из непосредне близине видео напад АА на њега, а узето је у обзир сведочење СС2 која је догађај који се збио у мраку пратила са удаљености од најмање 50м, да је у питању “поучени сведок”, да су као што је “Блиц” писао представници полиције поднели кривичну пријаву против АА, који је после рукометне утакмице 08.маја у Хоргошу у полицији ударио извештача “Мађар Соа” СС, који се повредио после пада на бетон и да када је затражио саставе тимова од делегата утакмице, АА га је отерао из просторије, да му је после утакмице делегат дао записник, а АА га је на излазу из просторије неочекивано ударио шаком по лицу и да су га рукометаши домаће екипе превезли до здравствене станице, те да је по изјави СС против АА требало да буде поднесена кривична пријава јер је СС био службено лице, те да је очекивао реакцију локалне самоуправе, чији је сам члан, али да је није било. Поводом овог текста, тужилац се 14.10.2010.године обратио  одговорном уреднику листа “Блиц” са захтевом за објављивање одговора на информацију. Пошто му је путем електронске поште 18.10.2010.године упућено писмено у којем је наведено да његов одговор није у складу са одредбама Закона о јавном информисању које се односи на садржину одговора, те да ће нови текст одговора, уколико је у складу са одредбама закона, објавити, тужилац се 19.10.2010.године поново обратио одговорном уреднику листа “Блиц” са захтевом за објављивање одговора на информацију, унеколико измењене садржине, на шта му је 21.10.2010.године путем електронске поште упућено писмено у којем је наведено да његов захтев садржи разлоге за необјављивање одговора на информацију сходно чл.58 тач.8 и 9 Закона о јавном информисању, а да  ће одговор објавити уколико исти прилагоди чл. 47 наведеног Закона. Дана 22.10.2010.године, тужилац је поново поднео главном и одговорном уреднику листа “Блиц” захтев за објављивање одговора садржине, која је идентична петитуму постављеног тужбеног захтева  у овој правној ствари.

Даље, према утврђеном чињеничном стању дана 26.10.2010.године у додатку “Војводина” у листу “Блиц”, објављен је одговор АА под насловом Реаговање из општине Кањижа на текст “Ново суђење за напад на новинара” и поднасловом “АА: Нисам ударио СС после утакмице“ са следећом садржином: “Поводом текста у војвођанском издању “Блица” од _.године “Ново суђење за напад на новинара” реаговао је АА који тврди да су информације објављене у под наслову нетачне  "јер није дао интервју, нити је одобрио објављивање фотографија”. У демантију АА сматра да су чињенице у тексту нетачне и наводи да првостепена пресуда у поступку против њега за физички напад (ударац) на СС по завршетку рукометне утакмице 08.05.није донета под утицајем локалних власти у Кањижи, те да СС нису ускраћена права у прекршајном поступку. АА тврди да су неистинити наводи у чланку да је он ударио АА и да га је заправо СС сачекао испред улазних врата са подигнутим кишобраном у руци и покушао да га физички нападне. У жељи да отклони противправни напад на себе АА каже да га је “обема рукама одгурнуо, којом приликом се СС оклизнуо и ударио главом о бетон или металну решетку испред улазних врата”. Повреде које су наступиле код СС последице су пада на бетон, а не мог ударца тврди АА. Такође АА износи да СС није био службено лице на предметној утакмици нити је имао икакво службено својство. На поменутој утакмици службена лица која су у том својству била пријављена и надлежном органу МУП-а била су делегат, судије и главни редар за одржавање јавног реда и мира и АА. Овај прекршајни поступак није правноснажно окончан тврди АА у демантију и истиче да се “има сматрати невиним док се другачије не утврди у правноснажно окончаном поступку”. Читањем чланка може се погрешно закључити да сам већ проглашен кривим за прекршај у описаном догађају. У свом демантију АА на крају каже да није тачно да је ударио полицију и извештача “Мађар Соа” већ да је реаговао у самоодбрани.

Имајући у виду  чињенично стање утврђено у  првостепеном поступку, које је супротно наводима жалби странака, правилно и потпуно утврђено, па и када је реч о томе које лице је у време доношења побијане одлуке тј. дана 29.03.2012.године било главни и одговорни уредник дневног листа “Блиц”, правилно је првостепени суд применио материјално право  када је, позивајући се на одредбе чл.30, 56, 57 и 58 Закона о јавном информисању, делимично усвојио, а делимично одбио тужбени захтев тужиоца, правилно оценивши претходно као неоснован истакнути приговор недостатка пасивне легитимације на страни туженог,  дајући за своју одлуку разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Према чл.30 ст.1 Закона о јавном информисању “Службени гласник РС” (бр.43/2003, 61/2005), јавно гласило мора имати одговорног уредника. Према ст.2, главни уредник  јавног гласила има својство одговорног уредника тог јавног гласила. Према одредбама чл.47 ст.1, 2 и 3, чл.49, ст.1, чл.50 ст.1и 3, чл.53 ст.2 и 4    истог Закона, лице на које се лично односи информација подесна да повреди његово право или интерес може у року од 30 дана од објављивања информације у дневној штампи захтевати од одговорног уредника да, без накнаде, објави одговор у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета. Одговорни уредник је дужан да одговор објави без одлагања у другом наредном броју дневне штампе од приспећа одговора и то на прописан начин,  односно одједном исцела, на истој страни, у истој рубрици, са  истом опремом, и то под истим насловом, а уз ознаку „одговор“, на језику  на којем је објављена информација на коју се одговара, и без измена, изостављања и допуна, односно без преиначења и коментарисања. Ако одговорни уредник не објави одговор, а не постоји неки од разлога за необјављивање одговора,  односно дела одговора, одређен чл.58 ст.1 тач.1-19 овог закона, као и ако је одговор објави на непрописан начин, преиначивши га у целости или делом,  ималац права на одговор може против одговорног уредника поднети тужбу за објављивање одговора у року од 30 дана од дана истека рока за објављивање одговора,  са захтевом да суд нареди туженом објављивање одговора под претњом плаћања одређене примерене новчане своте тужиоцу за случај необјављивања, односно захтевом да објави изворни текст одговора, односно изворне делове одговора. У парници ради објављивања одговора расправља се само о чињеницама одређеним овим законом, од којих зависи обавеза одговорног уредника да објави одговор. Ако се после подношења тужбе промени одговорни уредник, а тужилац не преиначи тужбу до закључења главне расправе, суд одбацује тужбу.

Код изнетог, имајући у виду утврђено чињенично стање, супротно наводима жалбе туженог,  правилно  је првостепени суд  нашао да је неоснован истакнути приговор недостатка пасивне легитимације на страни туженог, јер тужени, и по налажењу другостепеног суда, није доказао да је на дан 29.03.2012.године, када је закључена расправа пред првостепеним судом, главни уредник листа “Блиц” био ВВ1, а не овде означени тужени ББ, имајући у виду да сходно цитираној одредби чл.30 ст.2 Закона о јавном информисању главни уредник јавног гласила има својство и одговорног уредника тог јавног гласила, при чему тужени ни уз жалбу није доставио доказ о томе да је неко друго лице било главни уредник јавног гласила “Блиц”.

Поред тога, имајући у виду утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно одлучио као у ставу првом изреке побијане пресуде,  јер је у дневном листу “Блиц” у додатку “Војводина” дана _.године објављен чланак који садржи информације које се лично односе на тужиоца и које су подесне да повреде његово право и интерес. Тужилац је поднео захтев за објављивање одговора, који је упутио главном и одговорном уреднику дневног листа “Блиц”. Након што је у више наврата усаглашаван текст одговора, тужилац је садржину одговора коначно определио 22.10.2010.године, који одговор је, супротно наводима жалбе туженог, идентичан тужбеном захтеву, па не стоје ни наводи жалбе да је првостепени суд прекорачио тужбени захтев, јер одговор од 22.10.2010.године и петитум тужбеног захтева садрже по 6 пасуса са укупно 17 реченица идентичне садржине. Међутим, тужени је _.године у додатку „Војводина“ објавио одговор у скраћеном облику, изостављајући делове одговора.  Осим тога,  одговор није објављен ни под истим насловом, као и објављена информација у односу на коју се даје одговор. По налажењу другостепеног суда тужени је отишао и даље од овога, утолико што и није објавио изворни текст одговора, или изворне делове одговора, већ је извршио преиначење садржине одговора тако што је исти препричао (наводећи шта АА тврди, шта АА сматра, шта АА каже), дајући му наслов - Реаговање из општине Кањижа  на текст „Ново суђење за напад на новинара“, те поднаслов АА: Нисам ударио СС после утакмице, на који начин је поступио противно одредбама  чл. 56 ст.1 и 3 и чл.57 ст.1 и 3 Закона о јавном информисања и повредио начело једнакости информације и одговора и забране преиначења одговора.

Нису основани ни наводи жалбе туженог да првостепени суд није испитао да ли су постојали неки од разлога из чл.58 ст.1 тачка 1 до 19 Закона о јавном информисању, због којих одговорни уредник не би био дужан да објави одговор, у смислу налога из претходне другостепене одлуке.  Овде се ради о ситуацији  из чл.56 ст1 и 3 и чл.57 ст.1 и 3 у вези чл. 47 ст.2 истог Закона (објављивање одговора на непрописан начин). Супротно наводима жалбе туженог,  садржина одговора чије објављивање је тужилац тражио,  а ближе изложена  у ставу првом изреке побијане пресуде,  односно у оном делу за који је првостепени суд нашао да је тужбени захтев тужиоца основан, не садржи ни  један од разлога из чл.58 ст.1 тач. 1 до 19, због којих суд не би наложио одговорном уреднику да објави изворни текст одговора, односно изворне делове одговора. Ово стога што се поднети одговор тужиоца  односио на информацију на коју је као подносилац тврдио да одговора, одговор се у том делу односио на тврдњу о чињеницама, одговором је оспорена истинитост, потпуност и тачност пренетих информација, које су биле  подесне да повреде право и интерес тужиоца (претпоставка невиности на страни тужиоца, приказивање тужиоца у негативном светлу кроз једнострано виђење, односно излагање догађаја од стране само једног учесника, и др.) одговор није био непримерено дужи од информације, при чему га је тужилац, на захтев туженог, примерио у року за подношење одговора,  одговор је био читљив, разумљив,  није био бесмислен, није имао садржину због чега би његово објављивање у целини или делом могло изазвати забрану објављивања информација, кривичну или прекршајну одговорност, или грађанскоправну одговорност према трећим лицима, истинитост, потпуност или тачност пренете информације на коју се одговара није било очигледно општепозната или утврђена правноснажним актом надлежног органа, није се  радило о подударности садржине информације на коју се одговара и садржине информације коју је ауторизовало лице које захтева објављивање одговора, нити је неистинитост, непотпуност или нетачност преноса информација на које је тужилац одговорио била безначајна, нити се одговор односио на информацију саопштену на јавној скупштинској расправи, јавној расправи неког скупштинског тела или у судском поступку.

Апелациони суд је ценио и наводе жалбе тужиоца којима се побија првостепена одлука у одбијајућем делу,  па је нашао да су  неосновани, те да не доводе у сумњу правилност и законитост побијане одлуке. Наиме, и по налажењу другостепеног суда, како је то правилно нашао и  првостепени суд делови одговора тужиоца, које тужени није објавио, а ближе изложени у ставу другом изреке побијане пресуде, представљају мишљење тужиоца у погледу личности СС и његове професионалне делатности, а не тврдње о чињеницама, као и мишљење тужиоца о томе какав утисак оставља на читаоце објављен текст од 08.10.2010.године, што сходно члану 58 ст.1 тач.8 и ст.2 Закона о јавном информисању представља разлоге за необјављивање одговора, односно дела одговора, а у конкретном случају овом случају изворног дела одговора.

Међутим, основано се жалбом тужиоца побија одлука првостепеног суда о трошковима парничног поступка садржана у ставу четвртом изреке побијане пресуде, јер је заснована на погрешној примени материјалног права. Како је тужилац већим делом успео са постављеним тужбеним захтевом, то је сходно одредби чл.149 и 150 ЗПП овај суд обавезао туженог да тужиоцу накнади трошкове које је имао за радње предузете преко адвоката и то за састав тужбе у износу од 6.000,00 динара, састав једног образложеног поднеска у износу од 6.000,00 динара, за заступање на три одржана рочишта у износу од по 7.500,00 динара, на име таксе на тужбу износ од 5.900,00 динара, таксе на првостепену одлуку износ од 5.900,00 динара, укупно износ од 46.300,00 динара, по важећој АТ и ТТ.

Захтев туженог за накнаду трошкова за састав жалбе, и одговора на жалбу је одбијен као неоснован, јер тужени није успео са жалбом, док давање одговора на жалбу није било нужно за вођење другостепеног поступка, због чега  је одлучено као у ставу трећем изреке ове одлуке.

Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом, другом и трећем  изреке применом чл.375  вези чл.161 и 387 тач.2 ЗПП.

Председник већа-судија,
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)