Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.06.2012.

Гж 4114/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4114/12
Дана 28.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Милице Поповић-Ђуричковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених Новинско-издавачког друштва „Курир-инфо“ д.о.о. са седиштем у Београду, ул. Влајковићева бр.8 и ББ, главног и одговорног уредника туженог првог реда, из Београда, ул. _, које заступа пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.349/10 од 23.11.2011. године, исправљене решењем истог суда П3.бр.349/10, од 07.05.2012. године, у седници већа одржаној дана 28.06.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.349/10 од 23.11.2011. године, исправљена решењем истог суда П3.бр.349/10, од 07.05.2012. године, у ставу првом и ставу трећем изреке, па се жалба тужених у том делу ОДБИЈА, као НЕОСНОВАНА.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у ставу четвртом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.349/10 од 23.11.2011. године, исправљене решењем истог суда П3.бр.349/10, од 07.05.2012. године, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени „Курир-инфо“ д.о.о. и ББ, да тужиоцу АА, солидарно на име трошкова парничног поступка, исплате износ од 72.600,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом извршења, а за веће тражење захтев тужиоца за трошкове поступка СЕ ОДБИЈА, као НЕОСНОВАН.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.349/10 од 23.11.2011. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па су обавезани тужени Новинско издавачко друштво „Курир-инфо“ д.о.о. Београд и ББ, главни и одговорни уредник Новинског издавачког друштва „Курир-инфо“ д.о.о. Београд, да тужиоцу АА, на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части, објављивањем информације у интернет издању дневног листа „Курир“, солидарно исплате износ од 200.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 23.11.2011. године као дана пресуђења, па до коначне исплате, а све у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца за исплату нематеријалне штете преко досуђеног износа за износ од 800.000,00 динара, а до траженог износа од 1.000.000,00 динара, са законском затезном каматом на овај износ, почев од дана пресуђења па до коначне исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да предметни текст под насловом „Џудиста хтео да изнуди 700 евра“ објављен дана _. године, којим је повреда и учињена уклоне са свог званичног интернет сајта www.kurir-info.rs, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. Ставом четвртим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу солидарно исплате трошкове парничног поступка у укупном износу од 158.600,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, а под претњом принудног извршења.

Решењем решењем истог суда П3.бр.349/10, од 07.05.2012. године, исправљена је пресуда тог суда П3.бр.349/10, од 23.11.2011. године, тако што у изреци пресуде, у III ставу, у првом реду уместо „обавезује се тужени“ треба да стоји „обавезују се тужени“, док у преосталом делу иста остаје неизмењена.

Против наведене пресуде, става првог, става трећег и става четвртог изреке, тужени су благовремено изјавили жалбу, побијајући пресуду због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу тужених.

Испитујући првостепену пресуду у границама законских овлашћења прописаним одредбом члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужених делимично основана.

У поступку доношења првостепене пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд, у смислу одредбе члана 372. став 2. истог Закона, пази по службеној дужности, нити релативне које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

У првостепеном поступку је утврђено да је у интернет издању дневних новина „Курир“ дана 21.09.2010. године, у одељку „Црна хроника“ са насловом „Џудиста хтео да изнуди 700 евра“, објављен поднаслов у којем се наводи да је АА, ухапшен под сумњом да је од суграђанина А.К. покушао да изнуди 700 евра, због чега је од стране криминалистичке полиције ухапшен, да је према речима извора истраге, на име старог дуга, претио оштећеном телефоном, пресретао га на улици захтевајући да му врати новац, уз претњу да ће му откинути 700 гр. меса са тела за његових 700 евра, да је та агонија трајала два месеца. У тексту је даље наведено да је последњи пут тужилац пресрео оштећеног 16.09.2010. године, којом приликом га је добро увежбаним џудо покретима претукао, због чега је оштећени А.К. превезен у болницу, где су му констатоване лакше повреде и потрес мозга. Утврђено је да је против тужиоца вођен кривични поступак због кривичног дела изнуде у покушају из члана 214. став 1. КЗ у вези са чланом 30. КЗ, те да је пресудом Основног суда у Новом Саду К.бр.24721/10 од 22.10.2010. године, у односу на окривљеног АА, оптужба за наведено дело одбијена. О наведеном догађају МУП, ПУ Нови Сад се изјаснио званичним саопштењем дана 20.09.2010. године, у коме се наводи да је полиција лишила слободе АА, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело изнуде, да се терети да је у последња два месеца телефоном претио новосађанину како би од њега изнудио 700 евра, да је у четвртак 16. септембра АА пресрео оштећеног на раскрсници улица Народног фронта и Шекспирове, физички га напао, нанео му лакше телесне повреде, због чега му је одређено задржавање до 48 сати, у ком року ће бити приведен дежурном истражном судији новосадског Основног суда. Тужилац је у том периоду био спортски директор _, тренер је великог броја младих људи, а због спорног текста, многи чланови су напустили његов клуб, док су његова мајка и брат, који су запослени у том клубу, били суочени са вербалним непријатностима. Имајући у виду да су тужени били дужни, поштујући правила новинарске струке да пре објављивања спорног текста са пажњом примереном околностима, утврде истинитост и потпуност објављивања информација, које садрже податке о одређеном догађају и личностима, то је првостепени суд закључио да су тужени у конкретном случају поступили противно одредбама члана 3. и члана 4. Закона о јавном информисању, објављујући у тексту под насловом „Џудиста хтео да изнуди 700 евра“ у претежном делу неистините и непотпуне информације које садрже вредносне исказе увредљивог карактера, због чега је оценио да, сходно одредби члана 79. Закона о јавном информисању, тужилац има право на накнаду штете. При томе, полазећи од одредбе члана 200. Закона о облигационим односима, претходно узимајући у обзир субјективне и објективне околности конкретног случаја, углед који је тужилац уживао у својој животној и радној средини, однос средине према њему после објављивања спорног текста, чињенице које утичу на природу и тежину трајања психичких болова код тужиоца изазваним објављивањем наведеног текста, првостепени суд је, на основу одредби наведених закона, овлашћења из одредбе члана 224. Закона о парничном поступку, као и на основу одредбе члана 157. Закона о облигационим односима, одлучио као у изреци ожалбене пресуде.

Апелациони суд у Београду оцењује да је првостепени суд чињенично стање релевантно за правилно пресуђење, тачно и потпуно утврдио, у свему правилно примењујући одредбе чланова 7. и 8. Закона о парничном поступку, из кога несумњиво произилази да су у спорном тексту претежно објављене неистините и непотпуне информације, подобне да повреде част и углед тужиоца, те да је на тако правилно утврђено чињенично стање правилно применио одредбе наведеног материјалног права, због чега сматра да је првостепена пресуда у овом делу одлучивања у свему правилна и законита, имајући у виду да су за исту дати довољни и јасни разлози, које и овај суд прихвата.

Наиме, садржина дужности новинарске пажње је да новинар мора сваку информацију намењену објављивању да пре објављивања, испита у погледу њене истинитости и то са пажњом примереном околностима. Прописивање ове дужности служи, с једне стране, заштити јавности од неистинитих информација, а с друге стране заштити личности на коју се информација односи и чија би права и интереси могли бити повређени објављивањем неистините информације. Да би постојала повреда права на част и углед, информација треба да поседује лезиону способност, треба да постоји препознатљивост субјекта информације, лична погођеност субјекта информацијама и непропорционалност информација, с тим да је кључно својство информације, када је реч о повреди овог права, да је иста неистинита, односно непотпуна. У конкретном случају, текст објављен у дневном листу „Курир“ управо садржи овакве информације, имајући у виду да су у тексту наведени пуно име тужиоца, његов спортски резултат, занимање, место пребивалишта, па самим тим и препознатљивост тужиоца широј јавности, при чему посебно део текста у коме се наводи да је тужилац претио да ће свом суграђанину „откинути 700 гр меса тела за његових 700 евра“ садржи вредносни исказ увредљивог карактера, који у јавности креира слику о квалитетима личности тужиоца, приказујући га као бруталног, поготово што се да закључити да је и спортска активност којом се бави приказана у негативном контексту, по оцени овог суда, ценећи у тексту наводе „претукао га добро увежбаним џудо покретима“, а којом се тужилац професионално бави као тренер, што је све узроковало да тужилац трпи душевне болове који су таквог интензитета и трајања да оправдавају досуђивање накнаде нематеријалне штете, како је то правилно закључио првостепени суд.

У изложеном контексту, наводи жалбе тужених, да су верно пренели информације из полицијског извештаја, те да су на недвосмислен начин истакли да је тужилац ухапшен због постојања сумње да је извршио кривично дело, не означавајући га као и учиниоца тог дела, нису основани. Ово с тога што спорни текст садржи пре свега информације које се тичу личног живота тужиоца, односно његове професије и спортских резултата, које тужиоца чине препознатљивим широј јавности, као и сликовити приказ начина изношења наводних претњи (навођењем бруталних речи) које је тужилац упутио свом суграђанину, а што све ни на који начин није наведено у званичном саопштењу МУП-а, које је било доступно новинару пре објављивања спорног текста, због чега у конкретном случају не може бити речи о верном преношењу информација, имајући у виду и сам наслов „Џудиста хтео да изнуди 700 еура“.

Наводи у жалби тужених којима се указује на оцену исказа тужиоца, не утичу на правилност првостепене пресуде, с обзиром да је првостепени суд исказ ценио у смислу одредбе члана 8. Закона о парничном поступку, а за своју оцену је дао довољне и јасне разлоге, посебно имајући у виду да се слободно судијско уверење жалбом не може побијати. Такође, првостепена пресуда и није заснована искључиво на исказу тужиоца, већ је овај доказ цењен уз остале изведене доказе, а са којима није у супротности, из којих несумњиво произилази да спорни текст садржи неистините и непотпуне информације које су подобне да повреде част и углед тужиоца, на начин како је то тужилац у свом исказу навео. Зато тужилац има право на накнаду штете у износу који је утврдио првостепени суд, а који износ је правилно одмерен, због чега су и наводи жалбе тужених изложени у том смислу неосновани.

Како се ни осталим наводима жалбе тужених не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, ни у погледу обавезе тужених на исплату накнаде, као ни у погледу обавезе на чинидбу, то се исти посебно не образлажу.

Из разлога који су изложени, Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 375. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци ове пресуде у ставу првом.

Међутим, одлучујући о трошковима поступка, првостепени суд није имао у виду висину досуђеног износа накнаде, односно успех тужиоца у спору, а што је било од утицаја на доношење правилне одлуке у овом делу одлучивања, а на шта тужени основано указују у жалби. Наиме, у случају делимичног успеха странке у спору за накнаду нематеријалне штете, трошкови поступка на име награде за рад адвоката и на име судске таксе одређују се према висини досуђеног износа накнаде, који у конкретном случају износи 200.000,00 динара.

Имајући у виду наведено, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу четвртом изреке побијане пресуде, па је одлука о трошковима поступка, донета у смислу одредби чланова 149. и члана 150. Закона о парничном поступку, које трошкове чине потребни издаци тужиоца за вођење ове парнице, а за заступање од стране адвоката, и то за састав тужбе и 3 образложена поднеска у износу од по 5.000,00 динара, за приступ пуномоћника на 4 одржана рочишта у износу од по 6.250,00 динара, као и на име трошкова таксе на тужбу и одлуку суда у износу од по 13.800,00 динара (који само у том износу падају на терет тужених), што све укупно износи 72.600,00 динара, а који су одмерени применом Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе важећих у време доношења пресуде.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је, применом одредбе члана 387. став 1. тачка 3. Закона о парничном поступку, донео одлуку као у ставу другом изреке ове пресуде.

Све примењене одредбе Закона о парничном поступку у овој одлуци су одредбе Закона о парничном поступку, објављеном у Сл. гласнику Републике Србије број 125/04 и 111/09, који се примењује на основу одредбе члана 506. став 1. Закона о парничном поступку, објављеном у Сл. гласнику Републике Србије број 72/11.

Председник већа – Судија
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)